Битка за Савет за штампу

На крају две године дугог процеса измена Закона о јавном информисању, представници државе покушавају да умање значај Савета за штампу и не дозволе да његове одлуке о кршењу Кодекса новинара онемогуће прорежимске таблоиде да из буџета добијају милионе.

Донедавно је деловало да држава пристаје на законске одредбе које јачају улогу Савета за штампу у складу са предлозима медијске заједнице и са Акционим планом за спровођење Медијске стратегије, који је раније усвојила.

Након више месеци паузе и чекања на почетак јавне расправе за два кључна медијска закона, радне групе за измену Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима састале су се прошле недеље.

У штуром саопштењу објављеном на сајту Министарства информисања и телекомуникација 15. августа, пише да су састанку присуствовали представници Министарства и Кабинета председнице Владе Републике, медијских и новинарских удружења, чланови радних група и представници Делегације Европске уније, Мисије ОЕБС-а у Србији и Фондације Конрад Аденауер.

Наводи се да су на састанку разматране сугестије удружења и Министарства, како би се дошло до заједничког предлога нацрта ова два закона и урадиле припреме за покретање јавне расправе, али се не наводи о којим сугестијама је реч.

Како сазнаје Цензоловка, једна од дебата се води око улоге Савета за штампу, посебно у вези са добијањем новца из буџета током медијских конкурса. Протеклих година таблоиди који се не држе етичких и професионалних стандарда добијали су милионе из буџета сваке године, иако закон препоручује да комисије на конкурсима не одобравају средства медијима који крше етички кодекс.

Са новим законом, ова препорука комисијама је требало да прерасте у обавезу. У том процесу је важна улога Савета за штампу, тела које процењује да ли се штампани медији и портали придржавају етичких и професионалних стандарда прописаних Кодексом новинара Србије.

За Министарство информисања и телекомуникација сада је проблематична одредба по којој би Савет за штампу био једино саморегулаторно тело које ће бити надлежно да за штампане и онлајн медије даје податке о томе да ли се придржавају професионалних и етичких стандарда.

Министарство оспорава и одредбу која предвиђа да као услов за учешће на конкурсу за пројектно суфинансирање медиј мора да прихвати надлежност Савета за штампу.

Представници Министарства, како за Цензоловку каже адвокат Вељко Милић, члан Радне групе за измену ЗЈИМ-а и извршни директор Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), сматрају да су такве одредбе неуставне јер су дискриминаторне.

Милић напомиње да је Савет за штампу једино саморегулаторно тело које оцењује да ли је прекршен Кодекс новинара Србије, који је уједно и једини етички кодекс новинарске професије у Србији.

– Уколико би се законом оставила могућност да и друга саморегулаторна тела дају податке о томе да ли се медиј у претходном периоду придржавао професионалних и етичких стандарда то би могло да доведе до оснивања нових саморегулаторних тела, али и до доношења нових етичких кодекса. На тај начин би се створио хаос у саморегулацији, а одредба закона која би требало да спречи да медији који се не придржавају етичких и професионалних стандарда добијају новац из буџета би била обесмишљена јер би сваки медиј могао да оснива своје саморегулаторно тело које би му издавало потврду да се придржава професионалних и етичких стандарда – упозорава Вељко Милић.

Током овог процеса појавило се и тумачење да је неуставно то да учесник медијског конкурса, да би добио средства из буџета, мора да прихвати надлежност Савета за штампу. Милић каже да треба разликовати признавање надлежности Савета од обавезивања неког издавача медија да постане члан Савета за штампу.

– Имајући у виду да је Савет по својој правној форми удружење, обавезивати неког да постане члан удружења било би у супротности са принципима слободе удруживања. Међутим, тако нешто никада није ни предложено. Медиј не мора бити члан удружења ‒ Савета за штампу да би признао његову надлежност приликом тумачења да ли се тај медиј придржавао Кодекса новинара Србије – објашњава Милић.

Петровић-Шкеро: Увођење нових саморегулаторних тела недопустиво

Коментаришући за представнике државе очигледно спорну одредбу да ће предност при пројектном суфинансирању имати медији који прихвате надлежност Савета за штампу, Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда и универзитетски професор у пензији у ауторском тексту у листу „Данас”, истиче да није могуће прихватити и подржати одредбу по којој права учешћа на конкурсу за суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса има – издавач медија који је прихватио надлежност Савета за штампу, с обзиром на то да Устав, у члану 55 став 1, јемчи слободу политичког, синдикалног и сваког другог удруживања, али зајемчује и право да се остане изван сваког удружења.

То за Цензоловку потврђује и Вида Петровић-Шкеро, бивша председница Врховног суда Србије, али наглашава да је врло симптоматично да се сада оспорава неки члан који је раније радна група прихватила, и то након две године од почетка процеса измена закона.

– То показује да не постоји стварна воља, али да постоји жеља да се нешто злоупотреби и минимализује моћ Савета. Устав дозвољава да се сви људи самостално удружују или не удружују, што је веома битно, али управо ти који инсистирају на тако нечему су направили државу у којој мораш да се удружиш у некакву партију да би добио посао, да би добио неко своје право – сматра Петровић-Шкеро.

Она указује и на другу одредбу коју сада представници власти желе да промене ‒ стварање нових саморегулаторних тела. То је за бившу председницу Врховног суда недопустиво, напомињући да је Савет за штампу кредибилно тело и да су га основали професионалци, те да се налази у вези са кршењем Кодекса новинара Србије међу медијима морају узимати у обзир.

– Више од деценије Савет ради без примедби. Он је осведочен као квалитетно тело које добро прати рад медија и заиста нема потребе да чекамо да се праве нека нова регулаторна тела када већ имамо такво. Да ли треба сада да се та нова тела формирају ad hoc и да се праве ‘гонго’ саморегулаторна тела? – пита Вида Петровић-Шкеро.

Министарство мења одредбе на које је већ пристало

Наведене одредбе нашле су се у нацрту закона и у марту ове године, како је Цензоловка писала, деловало је да ће се закон додатно оснажити улогу Савета за штампу. Само неколико месеци касније, на крају две године дугог процеса израде нацрта измене Закона о јавном информисању и медијима, за државу је таква измена постала спорна.

Наведене одредбе се налазе и у Акционом плану за примену Медијске стратегије, који је држава одавно усвојила:

– Изменама регулативе прописати као обавезан критеријум поштовање Кодекса новинара Србије, ради коришћења средстава путем пројектног суфинансирања, на начин да штампани и онлајн медији који конкуришу за јавна средства морају да прихвате надлежност Савета за штампу.

– Изменом регулативе предвидети да предност при пројектном суфинансирању производње медијског садржаја под равноправним условима имају медији који поштују законске прописе и Кодекс новинара Србије, односно који имају мање изречених мера од стране РЕМ-а и донетих одлука и јавних опомена од стране Савета за штампу.

Вељко Милић подсећа да је већ постојала једна радна група која је радила на изменама ЗЈИМ и у којој овакав предлог, како каже, не би ни прошао. Потом је наводи он, ресорно министарство формирало нову радну групу и одредило њен састав, донело правилник о раду те радне групе према којем су се питања око којих не може да се постигне консензус решавала гласањем. О Савету за штампу се гласало и већином гласова су изгласане предложене одредбе.

– Министарство је формирало Радну групу, прописало правила њеног рада и сада ме заиста чуди што се ово питање поново отвара – закључује Милић.

Извор: Цензоловка   Ауторка: Ивана Предић

____________________________________________________