Bivši novinar ponovo štrajkuje

Бивши новинар Васић поново штрајкује – овог пута глађу и жеђу

Јовица Васић, који је прошле године због понижавајућег положаја у Народним новинама 17 дана штрајковао глађу, овог пута је радикализовао протест. Он каже да неће више дозволити да га експлоатишу нити киње ни држава нити послодавци. Зато што, како каже, нема више илузија да ће у Србији икада бити боље за поштеног човека, нити има снаге да трпи понижења и служи српским газдама, Јовица Васић штрајкује, одбијајући и храну и воду и поручује “боље и смрт него понижавајући живот у беди”.

Jovica Vasić u razgovoru sa Vukašinom Obradovićem tokom prošlogodišnjeg štrajka Foto: Predrag Blagojević

Бивши новинар нишких “Народних новина” данас је поново на истом месту, испред Главне полицијске станице у Нишу, на коме је пре готово годину дана штрајковао глађу протестујући против тадашњег послодавца Витка Радомировића, власника неколицине медија у овом граду. После 17 дана, након преговора са представницима новинарских удружења и организација, Васић је прекинуо штрајк.

Сада се одлучује на још радикалнији корак.

– Пре 11 месеци штрајковао сам глађу због понижавајућег положаја у „Народним новинама“. Јавно сам 10 дана указивао на то како Радомировићи послују, указивао на раднике на црно у „Народним новинама“ и ТВ „Белами“, али Радомировићима ни длака с главе не фали. Институције у овој земљи постоје да би кињиле и доводиле до безнађа обичног, малог човека, а „велики играчи“ су недодирљиви, осим ако се не замере моћницима из власти – каже Васић у свом обраћању медијима.

И код новог газде „у ропском положају“

После окончања штрајка, Васић се запослио у једној приватној фирми где је радио као “физикалац”.

– То ми није сметало јер сам у животу већ радио све и свашта да бих преживео. Још један некултивисан, неморалан, безосећајан и незајажљиво похлепан „газда“. Сада сам се и сам сусрео са радом на црно, поново за минималац, који је постао српски усуд, па чак и њега не исплаћује у целости. Он вас стално држи на узици, у ропском положају. Ако га напустите остаће вам дужан или ће вас исплатити после силних мољакања, кад се њему прохте. Ако наставите да радите даваће вам на кашичицу и бићете у сталној узалудној нади да ће доћи бољи дани. Неки су тако приморани да годинама раде, док други брзо одлазе – каже Васић.

Овога пута, Васић је решен да иде до краја јер, како каже, не види перспективу и овај штрајк му је једини начин борбе. Једини излаз Васић види у томе да му, како наводи, “нека нормална, пристојна земља” да азил или ће остати на улици док издржи без хране и воде.

– Неће ме више нико експлоатисати нити кињити. Неће ме више понижавати ни држава Србија у којој могу да опстану само неморални, безосећајни и болесно похлепни, страначки полтрони и слични типови – наводи Васић, који сматра да је за поштеног човека Србија одавно негостољубиво место за живот.

“Држава и бизнисмени узели све”

– Држава је од мене узела све што је могла да узме, а није заштитила ниједан мој интерес. И српски назови бизнисмени су од мене узели све што су могли да узму, исцедили моју животну снагу и довели ме до просјачког штапа. Немам више илузија да ће у Србији икада бити боље за поштеног човека, нити имам снаге да трпим понижења и да служим српским газдама – наводи Васић у свом обраћању медијима.

– Савест ми је чиста јер никоме до сада нисам учинио ништа нажао. Никоме приватно не дугујем ни динар. Дужан сам једино држави која ме је довела у овакав положај и неким њеним јавним предузећима. Нека продају моју кућицу у Јелашници, коју сам започео са 26 година живота и од које ни до данас нисам успео да направим пристојан дом, нека од тога намире дуг за порез, струју и евентуална друга дуговања – поручује Васић.

Поред куће, Јовица Васић у својеврсној потреби за смислом друштву “нуди” и своје органе.

– Донор сам органа, и уколико ме наредних дана задеси смрт, хитно о томе обавестите Клинички центар у Нишу – напомиње Васић.

Извор: Цензоловка/ Јужне вести

_______________________________________________________