Bjeregord: Vučić mi je rekao da nikad ne odbija intervjue

Predsednik Evropske federacije novinara (EFJ) Mogens Bliher Bjeregord rekao je da je u razgovoru s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem poručio da sve institucije moraju da pošalju jasan signal, a to je da sloboda medija mora da se štiti i to bezuslovno i da svi slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara moraju da se tretiraju ozbiljno.

Na konferenciji o slobodi medija u Beogradu, na kraju posete Beogradu, predsednik EFJ rekao je i da mediji ne smeju da se „etiketiraju“, kao i da ne sme da postoji različit tretman medija.

– Pričali smo o ovom problemu. Objasnio sam predsedniku Vučiću koliki je značaj ovoga, da sve strane moraju biti uključene u debatu, ne sme postojati situacija gde ministri odbijaju da daju intervjue nekim medijima.

Vučićeva izjava izazvala gromoglasan smeh novinara

– Vučić mi je rekao da on nikad ne odbija da ide na intervjue – izjavio je Bjeregord. Ta njegova izjava propraćena je gromoglasnim smehom okupljenih novinara u sali.

– Ali, vi ćete najbolje da procenite tu izjavu – dodao je predsednik EFJ.

 Bjeregord je rekao da je poseta iskorišćena da se svim medijima i instutucijama pošalju preporuke za ponašanje i odnos prema medijima.

Preporuke EFJ

– Prva preporuka se odnosi na pitanje bezbednosti. Svi slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara moraju se tretirati ozbiljno, a slučajevi iz prošlosti moraju da se istraže i procesuiraju do kraja. Ako se to ne uradi do kraja, počinioci neće biti kažnjavani – rekao je Bjeregord.

Dodao je da je je važno ne samo zbog individualnih slučajeva, nego i zbog pitanja nekažnjivosti.

– Treba poslati jasan signal – da sloboda medija mora da se štiti i to bezuslovno. Svi napadi na novinare treba da budu osuđeni od strane najviših zvaničnika – rekao je.

Druga preporuka, kako je rekao, odnosi se na medijsku strategiju.

– Imajući u vidu situaciju u ovom trenutku, pitanje medijske strategije treba veoma brzo da se razreši. Preporučujemo da se organizuju javne konsultacije, koje moraju biti transparente i vidljive i moraju da se dešavaju širom zemlje – rekao je Bjeregord.

 Prema njegovim rečima, mora biti izdvojeno „pristojno vreme za debatu„, a da to treba spovesti „online i offline„.

– Ovo mora biti tako transparentno i primišljeno, da je potrebno uzeti u obzir sve preporuke od strana novinara i medija – rekao je.

Treća preporuka, prema predsedniku EFJ odnosi se na socijalnu pravdu.

– Postoje mnoga mesta na kojima socijalni dijalog ne postoji, te ga treba zasnovati. Treba obezbediti bolju insfrastrukturu za socijalni dijalog, u koji treba uključiti i poslodavce, a postoji potreba da se izgrade kapaciteti kako bi instutucije mogle da rade – rekao je Bjeregord.

Ilustracija N1

On je rekao da bi bilo dobro i da ombudsman ima „više alata za postupanje i konsultaciju s medijima i medijskim organizacijama.

– Kada govorimo o pristupi informacijama, potrebno je da pristup bude brži i da vreme čekanja na traženu dokumentaciju bude kraći – rekao je predsednik EFJ.

Ilustracija N1

Bjeregord je rekao i da je njegova delegacija razgovarala sa Radnom grupom za bezbednost novinara, i da je ocenjeno da ta grupa može da bude dobar instrument, „da može da omogući uzajamno razumevanje i razumevanje načina kako se ovi postupci odvijaju„.

– Upoznali smo se i sa Savetom za štampu, i tu možemo da preporučimo da je potrebno ojačati savet i ohrabriti medije da ga poštuju. Mi ćemo preporučiti i insistirati da svi mediji budu članovi Etičkog kodeksa Saveta za štampu, jer to ojačava standarde novinarstva i novinarstvo kao profesiju – rekao je Bjeregord.

Prema njegovim rečima, puno je posla u vezi sa medijima koji bi trebalo obaviti.

– Ima tu puno posla. Mi ćemo situaciju pratiti vrlo pomno. Vratićemo se, pratićemo izveštaje i sve ono što će se dešavati s našim preporukama – rekao je Bjeregord i najavio da će ta organizacija uraditi izveštaj o poseti Srbiji, ali da će im za to trebati otprilike mesec dana.

Ilustracija N1

Skot Grifen, direktor programa za medijske slobode u okviru Međunarodnog instituta za medije, rekao je da vlasti moraju da istraže sve napade na novinare, čak i one koji su se dešavali dok oni nisu bili na vlasti.

Naglasio je da novinari imaju pravo da istražuju ljude na vlasti.

– Ponekad se mediji povedu ka nakim pričama za koje neko misli da su nepravedne. Svako ima prava da odgovori na to, osim ako vam nije namera da ugrozite poštovanje koje ti mediji uživaju u javnosti – rekao je Grifen.

Prema izveštaju koji je predstavio NUNS, od 1. septembra 2016. do 31. avgusta 2017. godine bilo 40 napada na medije, od osam fizičkih napada i 28 verbalnih pretnji.

Potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Dragan Janjić ocenio je da su formalni (fizički) pritisci na novinare smanjeni, ali da oni postoje u drugim oblicima.

Na skupu „Sloboda medija i bezbednost novinara u 2017. godini“, u organizaciji NUNS-a, Janjić je rekao da su protiv novinara prošle godine vođeni sudski procesi i to brzo i operativno, a da je prisutan i porast napada vlasti na medije i „crtanje meta“ novinarima.

– Takvi trendovi postoje i u svetu. Kod nas je 1990-ih bilo kako je bilo, medijske slobode su bile sužene, ali su u svetu stvari bile drugačije. Nije bila situacija kao sada da se svetski državnici obračunavaju sa novinarima – rekao je Janjić.

Izvor: N1  Tekst: Miona Živić

____________________________________________________________________