Botovanje o trošku poreskih obveznika

Brojni izrazi i pojmovi na stranim jezicima su se odomaćili u Srbiji. Neki još pre nekoliko vekova, kada su u pitanju turcizmi, a neki u poslednjih pola veka kada je engleski jezik postao opšte prihvaćen jezik u međunarodnim komunikacijama, a naročito u doba Interneta.

Ponekad neku reč iz engleskog rečnika, koju upotrebljavamo u svakodnevnom životu i manje-više je (ne)pravilno izgovaramo, koristimo i kao naziv za nešto što ni podanici Njenog veličanstva kraljice Velike Britanije ili državljani USA, ne bi prepoznali u njenom izvornom značenju.

Takav je slučaj sa pojmom „bot“ koji u izvornom značenju skraćeni naziv za robota, u značenju kompjuterskog, računarskog  programa koji se izvršava samostalno. U tom smislu botovi često uključuju elemente veštačke inteligencije. Na Internetu, pod tim se pojmom podrazumevaju softverski agenti koji prave interakciju sa mrežnim servisima namenjenim ljudima, kao da su i oni sami ljudi.

Bot, kao i drugi roboti, ima namenu da zameni rad ljudi, ali u ovom slučaju u virtuelnom svetu u kome bot može da krstari samostalno Internetom, da pravi lažne korisničke naloge, da šalje e-mail poruke, da koristi čet, moderiše sadržaj nekog sajta ili čak izvrši i hakerski napad, sve u zavisnostii od toga za koju namenu je programiran.

U Srbiji izraz „bot“ nema toliko sofisticirano značenje. U Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije, ovaj se izraz odomaćio u prenesenom značenju za pripadnike takozvanih internet timova političkih stranaka koji organizovano šalju web portalima komentare podrške političkim strankama kojima pripadaju, njenim funkcionerima, podržavaju već objavljene  povoljne komentarima ili ublažavaju afere.

Ovakve aktivnosti su najizraženije u predizbornim kampanjama. Iako političke stranke odbijaju da priznaju ovakve aktivnosti, one se najčešće prepoznaju kod stranaka na vlasti i u znatno manjem obimu kod opozicionih stranaka.

U prvo vreme se polemisalo da li zaista postoje stranački botovski tj. Internet timovi, ili se „botovanjem“ bave ljudi koji međusobno nisu povezani a zastupaju slične stavove.

Potom je plasirana teza da postoje softverski programi za te svrhe pa se postavlja pitanje da li to rade ljudi ili softverski robot koji je programiran za botovanje.

Ovo pitanje u Srbiji je brzo razrešeno jer softverski robot nikad ne pravi jezičke i gramatičke greške niti slovne i interpunkcijske greške u kucanju i obično je programiran na ograničeni fond reči koje često ponavlja: „tako je“, „bravo“, „svaka čast“ …

Najbrojniju armiju stranačkih botova u Srbiji ima vladajuća SNS i to već odavno nije nikakva tajna. Internet timovi, kako ih stranka naziva, jedan su od najvažnijih stubova osvajanja i opstanka ove stranke na vlasti.

Za njih ne postoji pauza ili godišnji odmor i jednako su angažovani tokom predizbornih kampanja i u vremenu između izbora.

Sednica IO SNS u Čačku – na dnevnom redu izveštaj o botovanju

Početkom decembra 2018. godine u Čačku je održana sednica Izvršnog odbora SNS-a. Iz izveštaja stranačkog funkcionera resorno zaduženog za Internet tim (stranačke botove), moglo se čuti da SNS ima 3.456 botova zaduženih da revnosno ostavljaju komentare na portalima, sajtovima, FB stranicama … Za godinu dana botovi su napisali oko 10 miliona komentara na 201.717 objavljenih vesti. Samo u 24 sata koji su prethodili ovoj sednici Izvršnog odbora, kroz sistem SNS-a prošlo je 1.147 vesti na koje su stranački botovi napravili preko 43.000 komentara. Vojvodina prednjači kad su aktivnosti Internet tima SNS-a tj. botova u pitanju, a najbolji među najboljima su botovi iz Južnobanatskog okruga.

Naslov teksta objavljenog u dnevnom listu Danas u aprilu 2019. godine „Botovi ne rade za sendvič, nego za novac iz budžeta“ na najbolji način odslikava koliko daleko se u Srbiji otišlo sa zloupotrebom novca iz javnih budžeta i resursa u državnom sektoru.

Gost emisije „Među nama“ na TV Nova S, u maju 2020. godine, bio je korisnik društvene mreže Tviter pod nalogom @XudRobin, koji je objavio tabele koji su, prema njegovim rečima, dokazi da pojedini portali u Srbiji direktno pomažu simpatizerima SNS da kroz sistem Castle nesmetano ostavljaju veliki broj pluseva i minusa na određene vesti i tako veštački formiraju javno mnjenje.

Takozvani Robin Hud sa Tvitera, odnosno “lovac na botove”, koji je želeo da ostane anoniman, ispričao je u pomenutoj emisiji kako funkcioniše sistem za botove.

On je u emisiji istakao i da Srpska napredna stranka (SNS) za potrebe botovanja koristi servere koji se nalaze na linku Telekom Srbije i registrovani su na sedištu ove stranke. Ono što je interesantno jeste i činjenica da svi botovi rade u državnim preduzećima.

–U svemu ovome oštećeni su građani Srbije, jer se iz državne kase izvlače pare za botovanje. Svi botovi uglavnom su zaposleni u javnim preduzećima. Ono što je interesatno jeste da je obaveza svakog od njih da se pri dolasku na posao uloguju na pomenuti sistem. Recimo, ako se pojavi vest koja je bitna za vladajuću stranku, istog trenutka se botovi usmeravaju na tu vest i dužni su da pišu hvalospeve  – rekao je on.

Možda je „botovanje“ dozvoljena alatka u nadmetanju političkih stranaka za kreiranje javnog mnjenja i ubiranje političkih poena, ali je sa aspekta poštovanja zakona svakako nedozvoljena rabota na način kako se realizuje u Srbiji.

Osim navedenog, postoje i brojna druga verodostojna svedočenja, pa i izjave onih koji su bili angažovani kao Internet botovi u SNS-u, na osnovu kojih se može zaključiti da se botovanje  organizuje o trošku poreskih obveznika u Srbiji.

Ne samo na osnovu novca koji su dobijali kao nadoknadu za botovanje već i po osnovu zapošljavanja u javnim preduzećimai službama, gde su tokom radnog vremena imali zadatak da botuju, a ne da obavljaju redovne radne aktivnosti na radnoj poziciji na kojoj se nalaze.

Shodno članu 6. Zakona o zaposlenima u javnim službama lice koje je radno angažovano u javnoj službi ne sme svojim radom da nanosi štetu drugim licima i javnom interesu. Takođe u obavljanju službenog posla mora da postupa politički neutralno.

Šefovima i nalogodavcima zabranjeno je da izdaju naloge ili vrše pritisak na zaposlene da rade suprotno navedenim odredbama.

Članom 9. ovog zakona određeno je da su zaposleni obavezni da koriste finansijska sredstva i opremu javne službe na ekonomičan, racionalan i efikasan način samo za potrebe posla u javnoj službi u kojoj rade.

Korišćenje radnog vremena i tehničkih sredstava (kompjutera), radnog prostora i resursa javne službe (Internet konekcije, softveri …) za stranačko botovanje, svakako nije zakonom dozvoljena aktivnost.

Iako je pomenutim zakonom predviđeno da zaposleno lice može da odbije izvršenje naloga pretpostavljenog koji nije u skladu sa zakonom i da za takav postupak ne može da snosi štetne posledice, u praksi se događa nešto sasvim suprotno.

Zaposleni pristaju da na poslu u javnoj službi obavljaju stranačku, a ne radnu delatnost i ne bune se. Oni retki koji su se pobunili dobijali su momentalni otkaz daljeg angažovanja u javnoj službi.

U intervjuu datom portalu Južne vesti iu Nišu, član SNS koji je želeo da bude anoniman objasnio je da evidenciju partijskih internet aktivnosti – takozvano botovanje, vodi lokalni odbor koji izveštaje šalje centrali u Beogradu.

Na pitanje da li odbijanje partijskih naređenja ima i posledice njegov odgovor bio je:

– Posledice? Naravno da ih ima. Uglavnom su članovi internet tima zaposleni u javnom sektoru i možete da zamislite koja tu posledica može da bude. Prestanak radnog odnosa.

Korišćenje javnih resursa, mimo javnih sredstava dodeljenih po zakonu za potrebe kampanje i redovan rad političkih partija,  zabranjeno je i Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti (član 23).

Političkim subjektima je zabranjeno da u toku izborne kampanje koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, navodi se u ovom zakonu. Nadležnost nad primenom Zakona o sprečavanju korupcije kao i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti ima Agencija za sprečavanje korupcije, koja je u svom delokrugu rada samostalan i nezavisan državni organ, a za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.

Pored pomenutih zakona korišćenje javnih resursa za promociju političke partije, izborne kampanje ili kandidata zabranjeno je i Zakonom o javnim preduzećima.

Pa tako Zakon o javnim preduzećima u članu 70. kaže: Zabranjeno je korišćenje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaka druga upotreba javnih preduzeća u političke svrhe.

Propisane su i sankcije za takav prekršaj: Prekršaj odgovornog lica (član 78.):  Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u javnom preduzeću ukoliko koristi ili mu je bilo poznato da se koriste, a ne preduzme radnje za koje je nadležan da spreči korišćenje resursa javnog preduzeća u političke svrhe suprotno zabrani iz člana 70. stav 1. ovog zakon.

Osim zaposlenih u javnim službama ni državni službenici ne bi smeli da se na svom radnom mestu bave botovanjem jer je Kodeksom državnih službenika propisano: Javna sredstva koja su mu poverena u vršenju poslova državni službenik ne sme da koristi za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.

Zbog ovog, a i brojnih drugih prekršaja izbornih pravila i važećih zakonskih propisa na jednoj strani i blagog ili gotovo nikakvog postupanja nadležnih organa i izostanka sankcionisanja  evidentiranih kršenja zakonskih propisa, uočenih tokom praćenja prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u Srbiji, OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) dala je preporuku „da vlasti u Srbiji  treba da preduzmu mere za sprečavanje zloupotrebe službenog položaja i javnih resursa. Nadgledanje poštovanja zakona trebalo bi da bude efikasno, dok bi kršenja trebalo sankcionisati kaznama prema principu proporcionalnosti s efektom odvraćanja od ponavljanja sankcionisane radnje“.

Kompanija Tviter objavila je u aprilu prošle godine da je izbrisala više od osam i po hiljada tviter profila koji su u prethodnom periodu isključivo služili „promociji vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera“.

„Krajem prošle godine, identifikovali smo niz povezanih naloga uključenih u koordinisanu akciju čiji je rezultat bio gašenje 8.558 naloga namenjenih promociji vladajuće partije u Srbiji i njenog lidera. Ovakvo delovanje je u suprotnosti sa našim propisima i predstavljaju nameran pokušaj ugrožavanja slobode javnog izražavanja“, objavljeno je na tviter profilu kompanije.

Situacija sa botovanjem u Čačku i Moravičkom okrugu ne razlikuje se od prilika u drugim delovima Srbije.

– Lokalna vlast novcem građana Čačka plaća SNS botove koji vode rat na društvenim mrežama. Mi sa našim parama, sa parama poreskih obveznika grada Čačka, finansiramo stranačke botove SNS koji 24 sata dnevno na društvenim mrežama komentarišu u interesu vladajuće stranke – kaže  lider Dveri, Boško Obradović.

Sastanak Tima za Internet i društvene mreže GrO SNS Čačak

Pre nekoliko meseci, korisnici društvenih mreža u Čačku imali su priliku da se upoznaju sa pravim imenima čačanskih naprednjačkih botova.  Nakon što je deo spiska izašao u javnost, vidimo da se ovim poslom bave i „obični“ članovi i lokalni stranački funkcioneri, među kojima su članovi Gradskog veća, SNS direktori, lekari, profesori, nastavnici, kondukteri i oni koji su po stranačkoj naprednjačkoj pripadnosti  zaposleni u gradskoj administraciji i po javnim preduzećima i ustanovama.

Na FB stranici Gradskog odbora SNS-a u više navrata objavljivane su informacije o sastancima stranačkog Tima za Internet i društvene mreže. Koliku važnost stranka pridaje botovima vidi se po tome što su na sastanku bili predsednik Gradskog odbora SNS Milun Todorović (inače gradonačelnik Čačka), član Izvršnog odbora Krsto Janjušević i koordinator Saveta za Moravički okrug Darko Vasilić.

Kako je na Facebook-u objavljeno na sastanku su dogovorene nove aktivnosti.

O tome da li su ovakve aktivnosti protivzakonite i zašto jesu, nije se razgovaralo.

___________________________________________________________________