Brojni sistemski problemi

Savet je analizirao stanje u pravosuđu sa aspekta dostupnosti pravde i pravosuđa i našao je brojne sistemske probleme. Institucije pravosuđa su bitan deo glavnog mehanizma borbe protiv korupcije.
Savet je posebnu pažnju obratio na teritorijalnu, funkcionalnu i materijalnu dostupnost pravosuđa. Vladi je skrenuta pažnja da ne postoje jasni kriterijumi za kreiranje mreže sudova i tužilaštava i za određivanje broja nosilaca pravosudnih funkcija i pravosudne administracije. To predstavlja jedan od osnovnih uslova za obezbeđenje ravnomernog opterećenja pravosudnih institucija i ravnomerne dostupnosti prava i pravde. Deo odgovornosti je na pravosuđu, ali najveću odgovornost nosi izvršna vlast. Veliki problem je i dalje uticaj izvršne vlasti na rad tužilaštava i sudova, kao i neadekvatno medijsko izveštavanje. 
Dostupnost prava i pravde zavisi od suđenja u razumnom roku, i ako suđenja traju predugo gubi se i pravo i pravda. Broj nerešenih predmeta izražava se u milionima (oko 2,9 miliona) i još uvek imamo stare predmete koji traju više godina iako se u suđenju u razumnom roku došlo do napretka.
Ipak, Savet je pozdravio blago poboljšanje koje je usledilo nakon što je predsednik Vrhovnog kasacionog suda doneo Program rešavanja starih predmeta, tako da je broj predmeta starijih od 5 godina u osnovnim sudovima smanjen za 4%, a broj predmeta starijih od 10 godina za 12%. 
Donose se nekvalitetni zakoni koji uskraćuju ostvarenje pravde jer su nepotpuni, nejasni i neprimenjivi. Država ubuduće mora promeniti praksu donošenja propisa po hitnom postupku, bez javne i stručne rasprave, bez učešća stučnjaka za određene oblasti i učešća civilnog društva. Mnogo je zakona koji su kopirani od drugih država, i sa kojima se saglasila EU, ali takvi zakoni ne prate život i ne sagledavaju osobenosti našeg društva. Time se stvara problem i pravosuđu jer zakoni ili ne regulišu konkretne situacije koje su često i koruptivne, ili se ti zakoni teško primenjuju. 
Pravosudne institucije nemaju dovoljno sredstava za redovan rad, a istovremeno trošak kojem se građani izlažu u potrazi za pravdom nije prilagođen životnom standardu.
Savet je uporedio preporuke iz prethodnih referata i utvrdio je da je došlo do poboljšanja i da su doneti bitni podzakonski akti koji su nedostajali, ali je uočeno dosta propusta u tim propisima koji mogu ograničiti nezavisnost i samostalnost nosilaca pravosudnih funkcija, kao i onemogućiti sudije i tužioce u dostupnosti prava i pravde.
Izvršna vlast se ponaša neodgovorno i svojim izjavama često zastrašuje sudije i vrši pritisak na pravosuđe.
Država je dužna da izvrši detaljnu analizu rada Ustavnog suda, jer iz dosadašnjeg rada ovog suda nije moguće utvrditi da li je pravosudna institucija ili je deo izvršne vlasti.
Radi kvalitetnog pristupa pravdi, naročito u uslovima primene Zakonika o krivičnom postupku koji podrazumeva tužilačku istragu i odsustvo načela materijalne istine, potrebno je što pre doneti adekvatan zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Takođe je tužilaštvu potrebno obezbediti nezavisnost od izvršne vlasti, budući da je preuzet deo sudske nadležnosti.
U odnosu na preporuke iz ranijih izveštaja, Savet je utvrdio da je učinjeno nedovoljno. Pored obnavljanja bitnih preporuka iz ranijih izveštaja po kojima nije postupljeno, Savet je dao i nove preporuke. Iako veliki broj preporuka podrazumeva izmenu Ustava, Savet to smatra neophodnim za obezbeđivanje kvalitetnog rada pravosuđa i potpunog pristupa pravdi.

____________________________________________________________________