Bruka: Disova kuća u Zablaću ruina

U Čačku se već godinama održava pesnička manifestacija „Disovo proleće“ u čast Vladislava Petkovića Disa, jednog od najvećih srpskih pesnika. Slika postane potpuno drugačija ako se zađe u Zablaće, pesnikovo rodno selo, koje se nalazi na svega desetak kilometara od grada.

Kuća u kojoj je 27. februara 1880. godine u porodici Dimitrija i Marije kao deveto od trinaestoro dece rođen Vladislav Petković, nalazi se u samom centru sela, pored starog puta koji je nekada bio glavna saobraćajnica između Čačka i Kraljeva. Kuća u kojoj je rođen slavni pesnik je prava ruina – metalnim rešetkama zamandaljena vrata, iskrivljeni prozori sa davno polomljenim staklima, velika prostorija prepuna šuta sa furunom na sredini iz koje se kroz polomljeni krov vidi nebo…
Milan Zečević, čija je porodica davno kupila deo imanja Petkovića, nemoćno širi ruke na srpsku sramotu.

– Sa krovom će se urušiti i naš obraz jer smo dozvolili da rodna kuća jednog od najvećih od nas iz ovog kraja bude u ovakvom stanju. Drugi mogu i da okrenu glavu kada prolaze pored kuće, a ja to ne mogu jer je Disova kuća odmah pored moje i uvek mi je pred očima. Zapravo i kuća u kojoj ja živim nekada je pripadala porodici Dimitrija Petkovića, Disovog oca, koji je bio veoma imućan čovek. Posedovao je ogromno imanje, kuće, vodenicu i mehanu, ali nakon njegove smrti imanje je propalo. Naravno, duša me boli što je kuća u kojoj je Dis rođen u ovakvom stanju, ali selo tu ništa ne može – kaže za „Vesti“ Zečević.

Milan Zečević zaista zna mnogo o porodici pesnika Disa, pa čak i neke tajne o porodici, a o Vladislavu Petkoviću Disu mnogo znaju i drugi meštani ovog moravskog sela. Među njima i 83-godišnja Milka Popović, koja je, iako od škole ima samo tri razreda osnovne i mesec dana krojačkog kursa, pročitala sve Disove pesme.

– Vladislav je osnovnu školu završio u Zablaći, a šest razreda gimnazije u Čačku, i to kao sasvim prosečan đak koji u Čačku nije mogao da položi maturski ispit, te je otišao u gimnaziju u Zaječaru, gde mu i po drugi put nije uspelo da maturira. Kao đak se nije isticao, ali jeste kao pesnik još u čačanskoj gimnaziji gde je napisao svoju prvu pesmu „Na prozoru sveća gori“, i to na francuskom jeziku. Nakon što je zbog uskih grudi oslobođen vojne obaveze, Dis je neko vreme, valjda dve godine, radio kao učitelj u selu Prliti ispod Vrške čuke. Kao učitelj je dobio dobre ocene od školskih vlasti, ali je u ovom selu upamćen kao čovek koji je najviše vremena provodio sa seoskim boemima uz kartanje i rakiju. Kada je shvatio da ga život ne selu ne inspiriše dovoljno kao pesnika, posle dve godine službe, 1903. godine, iznenada je doneo odluku da se preseli u Beograd, gde se uz pomoć Branislava Nušića zaposlio kao pisar opštinske trošarine, ali je više puta otpuštan sa posla, ili je sam napuštao posao jer mu je, kako je govorio, „dosadilo da danima meri šljive“ – objašnjava starica Milka, koja kao da je napamet naučila sve o životu Vladislava Petkovića Disa.

Tragična porodica

O životu Vladislava Petkovića Disa stariji Zablaćani znaju sve, ali to se odnosi i na mlađe naraštaje koji se pomalo i uvrede ako ih pitate da li znaju ko je bio Dis. Marka Vojvodića najviše zanima Disov ljubavni život.

– Dis je sa kafanskim životom završio onda kada je upoznao Hristinu – Tinku, sa kojom se oženio i izrodio ćerku Gordanu koja je, nažalost, nastradala u požaru kada joj bilo šest godina. I sin Mutimir je, kao i otac mu Dis, tragično završio. Mutimir je završi prava i u činu kapetana Vojske Kraljevina Jugoslavije pridružio se Draži Mihailoviću na Ravnoj gori, a kada se posle rata vratio u Beograd, nestao je pod misterioznim okolnostima. Mutimirova smrt nikada nije razjašnjena, ali najverovatnije je da ga je, kao i mnoge druge, likvidirala tadašnja Udba – priča Marko.

Vladislav Petković Dis nije služio vojsku, ali se dobrovoljno javio da izveštava iz Balkanskih ratova, a kada je počeo Prvi svetski rat sa porodicom je došao u Zablaće, odakle je sa srpskom vojskom krenuo preko Albanije.

Zbog bolesti je morao da se leči u Francuskoj, ali je na lični zahtev krenuo nazad na Krf. Brod na kojem se nalazio Dis je 17. maja 1917. godine u blizini Krfa torpedovala nemačka podmornica, a Jonsko more je postala grobnica jednog od najvećih srpskih pesnika koji je ispevao pesme „Možda spava“, „Nirvana“, „Tamnica“… koje ga opravdano svrstavaju u red najvećih srpskih pesnika.