Budući turistički biser bez kanalizacije, a lekoviti izvori zagađeni

Iako se nalazi pod zaštitom države, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri do sada je izgrađeno preko 400 vikendica. Osim otpadnih voda koje završavaju u Zapadnoj Moravi, pojavio se problem sa nedostatkom pijaće vode, zagađenja podzemnih voda i presušivanja pojedinih izvora.

Na drugoj strani iako ima status banje i nalazi se pod zaštitom države, Ovčar Banja je još 2016. godine, ostala bez oba izvora lekovite vode. Ovaj podatak je obelodanjen kada su objavljeni podaci Zavoda za javno zdravlje. Po tim nalazima u vodi je otkriven veliki broj bakterija, među njima i fekalne, i ona se može koristiti samo za ispiranje toaleta. Zbog toga javnost postavlja pitanje zašto država ulaže 700 miliona dinara u gradnju objekata, a nije rešen problem nelegalne gradnje i kanalizacije.

Zdravstveni objekat nekadašnjeg lečilišta sa kadama za banjanje u lekovitoj vodi već godinama zatvoreno zbog zagađene vode

– Rezultat laboratorijskih ispitivanja uzorka termalne vode pokazivao je higijensku neispravnost usled osetnog mirisa na trulež i ribu, prisustva lebdećih crnih čestica kao i prisustva oportunih bakterija Pseudomonas aeruginosa i bakterija fekalnog porekla. Posle sanitarnog uvida voda se može koristiti samo za ispiranje toaleta – stoji u nalazu Zavoda.

Sa ovim podacima javnost je upoznata tek kada je ceo izveštaj objavila Rada Karanac, koja je do njega došla po zahtevu za pristupom informacijama od javnog značaja.

Rada Karanac, arhivski snimak

– Kada sam dobila izveštaj i pročitala ga pitala sam se zašto neko nije reagovao, jer su u pitanju ozbiljne stvari. Poslednje uzorkovanje vode rađeno je 2016.godine, i tada su naložene hitne i neodložne mere. Ono što se pitam kao građanka Čačka da li je u pitanju neodgovornost ili neozbiljnost. Da li je moguće da imamo neke informacije koje jasno ukazuju na probleme sa nečim što je najveći resurs Ovčar Banje, a to je voda, da mi nemamo vodu, a da se bavimo pitanjem pravljenja građevina, Prirodnjačkog muzeja, amfiteatra. Pravimo neke zgrade a nemamo osnovu, kanalizaciju, pijaću vodu…  Došli smo u situaciju da pravimo kuću na dva sprata bez temelja, da krećemo od krova – objavila je građanska aktivistkinja Rada Karanac.

Gradonačelnik Čačka potvrdio je da oba  izvora nisu i dalje u funkciji, da su zagađena, ali da nema bojazni da će Ovčar Banja izgubiti svoj status, jer je pre dva meseca pronađen novi izvor.

Ekspanzija gradnje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri počela je upravo u vreme kada je država stavila područje pod zaštitu. Najviše se gradilo uz veštačko jezero, a uzurpirane su čak i same obale. I sve se to odigrava uz saglasnost države koja preko javnih preduzeća daje zemlju pod zakup.

– Ovde imamo malo veći problem nego na ostalim mestima. Ovde je ekspanzija gradnje. Ne možemo da kažemo divlje jer je ljudima neko prodao te placeve, dao u zakup, da li Srbijašume, Srbijavode, da li država…Sve su na državnom zemljištu. Oni i dan danas plaćaju uredno kiriju. Sve je to počelo devedestih godina – kaže Ljubo Pejica.

Retko koja od 400 vikendica ima kanalizaciju pa sve završava u Zapadnoj Moravi. Kada se tome doda i uzvodno zagađenje svih opština i gradova onda i ne čudi što danas u jezeru skoro da nema života.

– Zlatna koka bi ovde bila sačuvati ono što nije upropašćeno, vratiti u pređašne stanje sve ono što može. Ovčar Banja, Kablar su ogromni potencijali, ali bez jezera sve je to nula. Možda nije bašnula ali bez jezera ne vredi – smatra Pejica.

Umesto rešavanja nagomilanih problema, država je rešila da da svoj doprinos daljoj urbanizaciji celog područja, pa je samo nekoliko dana pred finiš izborne kampanje ministarka turizma potpisala  ugovor  sa gradonačelnikom Čačka za izgradnju vidikovca Kablar. Projekat niko nije video, a javnost je samo saznala da će se graditi kafić, infopult i stakleni vidikovac. Zbog burne reakcije ekoloških udruženja u medjuvremenu se odustalo od kafića, ali ne i staklenog vidikovca.

– Što bi rekao jedan meštanin iz sela Rošci na Kablari, vidikovci se ne prave već se stvaraju milionima godina. Na Kablaru je naseljen jedini par sivog sokola u ovom delu Srbije, a staklo ptice ne participiraju. One staklo ne vide i često se dešava da udaraju u prozore, i verovatno bi došlo do gubitka tog para sivog sokola jer se kreću i do 300 m u sekundi. Osim toga ovde se nalaze tri endemske vrste hajdučke trave koja raste samo ovde i moguće je da zbog tih građevinskih radova nestanu – upozorava Miloš Kuvekalović, iz udruženje Odbranimo Kablar.

Ekolozi nisu protiv urbanizacije, ali žele da ona bude u skladu sa onim što je zakon i predvideo kada je celo područje stavljeno pod zaštitu.

– On prosto dozvoljava samo da se vrše neke upravljačke intervencije na ovom području i da se  na jedan vrlo restriktivan, odnosno ograničen i održivi način koriste prirodni resursi. Opet, Zakon o zaštiti prirode kaže da je zabranjeno uznemiravanje ptica za vreme razmnožavanja – podseća Nataša Milivojević, iz Koalicije protiv korupcije u životnoj sredini.

Tekst je deo projekta „Ovčarsko-kablarska klisura zaštićeno prirodno dobro ili izvor korupcije“.

Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.

________________________________________________________