Čačak mora da pomogne Mariji

Priča o dvadesetogodišnjoj Čačanki Mariji Vučković koju je emitovala Televizija Telemark u emisiji Moj život moja priča, autorke Jelene Knežević, nije ostavila nikoga ravnodušnim. Iako od rođenja boluje od cerebralne paralize, to Mariji nije bila prepreka da uspešno studira Opštu književnost u Beogradu. Pored bolesti, ovu mladu devojku od svojih vršnjaka izdvaja i to što su materijalni uslovi u kojima živi ispod granica ljudskog dostojanstva.

Marija Vučković

Kada su pre nekoliko godina pobegli od porodičnog nasilja iz Mrčajevaca, majka i dve ćerke nisu ni slutile da će im život i dalje zadavati samo niske udarce. Kao da nije dovoljno što majka i starija sestra boluju od teškog oblika astme, a Marija živi sa hendikepom, podstanarski život, nemaština i odsustvo pomoći, njihovu svakodnevicu boji sivim nijansama.

Iako teško hoda i govori, uspešno studira Opštu književnost. Kada je u Beogradu živi u domu za studente sa hendikepom, ima asistente koji joj pomažu na ispitima ali i razumevanje profesora. Ono što mnoge kolege sa fakulteta ne znaju je da Marija u Čačku nema toplu vodu, udobnu sobu i nema raznovrsnu hranu.  Na pitanje odakle snaga za borbu kaže:

– Pa od mame. Vidim nju i ona mi uliva hrabrost, daje mi snagu da idem dalje zato što i ona tako ide kroz život. Ona mi je najbolji primer.

Ipak, ova hrabra devojka vidi svetlo na kraju tunela.

– Želim da završim fakultet, da nađem posao ako bog da, želim da se stabilizuje situacija sa zdravljem i finansijama, i želim da majki olakšam što više i da se jednom vratim da ovde živim sa njom, kaže suznim očima Marija Vučković.

Majka Gordana koja je navikla na težak rad, ne uspeva da spoji kraj sa krajem. Strah šta donosi novi dan je stalno prisutan. Kaže da mora da se bori jer vredi ulagati u decu koja se, i pored svih teškoća, ne predaju.

-Najteža je neizvesnost da li ću sastaviti kraj sa krajem, da li ću moći da im pošaljem po malkice novca da prebrode mesec. Jednom me je pitala: Majka, da li ćemo ikada imati sopstveni krov nad glavom? Bile su joj oči pune suza. Ja sam je zagrlila i rekla da ćemo imati. Međutim, ni ja u to nisam sigurna, kaže Gordana Vučković.

Jedina pomoć za sada im stiže od Kola srpskih sestara u Čačku koje se godina trudilo da ovoj porodici olakša dane, ali bez konkretne pomoći onih koji imaju mnogo više i društva, sve se svodi na sitnu pomoć namirnica i po nekim odevnim predmetima. Svoj krov nad glavom i posao za majku, jedina je želja devojke koja ima poruku za svoje vršnjake:

– Poručila bih svim vršnjacima da nikada ne posustaju, jer uvek ima gore. I od ove moje situacije ima gore. Bitno je da rade na sebi, da pomažu svojim roditeljima, jer bez njih sigurno ne bi stigli dokle su stigli, kaže Marija.

Ako ste u mogućnosti i možete da pomognete Mariji obratite se Kolu srpskih sestara Nadežda Petrović u Čačku.

Na linku ispod, možete pogledati prilog TV Telemark.