O RATNOM životu Mandića govorio nam je Bole Lukić, predsednik čačanskog gradskog odbora SUBNOR. O uglavnom ovom periodu njegovog života postoji i knjiga „Komandant Mandić“ Ratka Tripkovića, Radisava Nedovića i Miluna Mandića, iz 2000. Mandić je nosilac Partizanske spomenice 1941. dva Ordena za hrabrost, ordenja Republike sa zlatnim vencem…
Prethodni članak
Čačanin jedini glasao protiv Ustava iz 1974.godine
Objavljeno 16/02/2021
Ovakva scena odvijala se u Skupštini Srbije, krajem februara 1974. godine prilikom usvajanja najvišeg pravnog akta, kojim su pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija dobile maltene republička ovlašćenja, i čime je praktično najavljen raspad Jugoslavije.
A, samo jedan među poslanicima, Radenko Mandić iz Čačka, bio je smeo da digne glas. I dalekovid.
U arhivama je decenijama bilo „zatureno“ da je narodni heroj, dugogodišnji član Ozne, podsekretar Ministarstva unutrašnjih poslova (kao današnji šef državne bezbednosti), čovek koji je hapsio Dražu Mihailovića, odbio da bude upravnik Golog otoka i nije hteo da primi zlatni „šafhauzen“ sat sa Titovim imenom povodom odlaska u penziju, imao snage da glasa protiv Ustava iz 1974.Njegov sin Milutin Mandić, gotovo pola veka kasnije, govori, za „Novosti“, o životu oca, komuniste i patriote, o kojem se malo zna. Manje slučajno, a više namerno. Priča nam detalje o dešavanjima u Skupštini, po sećanju iz razgovora sa ocem. Kaže, Radenko je uspeo da se prijavi za reč i predsedavajućeg Mirka Popovića pitao:
– Za šta mi danas glasamo? Šta je ovo?
MIHAILOVIĆA IZDAO KALABIĆČESTO ga je sin pitao o hapšenju Draže Mihailovića. – Rekao mi je da nema sumnje da ga je izdao Nikola Kalabić. Moj otac je u grupi od 12 oficira Ozne sa Kalabićem otišao kod Mihailovića i postao njegov posilni. Nosio ga je preko potoka. Kada je bio uhapšen, viđao ga je još dvadesetak dana. Mihailović je, između ostalog, napisao i karakteristike o oficirima Ozne koji su ga uhapsili. Za Mandića stoji: „Da sam imao pet ili deset ovakvih kao što je bio Mandić ja bih lovio vas, a ne vi mene.“ Zanimljivo je da je on tražio da moj otac bude ubijen tokom rata, ali nije znao kako izgleda – objašnjava Milutin. |
– Pismen si, pa čitaj – odgovorio mu je predsedavajući.
– Pročitao sam 14 puta. Čiji su ovo amandmani koji ne mogu da se menjaju? – uzratio je Mandić.
– Josipa Broza Tita – rekao je Popović.
– Za šta će Josipu Brozu ustav koji Srbiju rastura na tri dela i veća prava daje nacionalnim manjinama nego srpskoj većini? – rekao je Mandić.
Na to se jedan poslanik iz prvog reda nasmejao. Radenko ga je pitao šta je smešno i dodao da je Njegoš za ponašanje poput njegovog govorio „gleda majmun sebe u zrcalo“ i nastavio:
– Drugovi poslanici! Ne glasamo danas za nas i naše dedove nego za našu decu! Neće proći mnogo vremena, a Albanci će tražiti otcepljenje – izgovorio je Mandić.
Posle ovog događaja tražen je njegov opoziv. Ali, mandat, koji je isticao 1974. izgurao je do kraja i više nije bio poslanik. Kada su predsedniku Skupštine Dragoslavu Markoviću rekli da je jedan poslanik bio protiv, odgovorio je:
– Znao sam da je Mandić.
I Tito je često prozivao srpsko rukovodstvo pitanjem – dokle će Mandić da vam rovari po Srbiji?
Radenko je rođen u Viljuši kod Čačka. Početak Drugog svetskog rata zatekao ga je u vojsci. Nadređeni su im rekli da se predaju, pa će ih Nemci pustiti. Nije hteo. Izvadio je bombu i rekao da ih u kraljevoj vojsci nisu učili da se predaju neprijatelju. Još nekoliko vojnika ga je podržalo, pa su komandanti odlučili da ih puste. Kasnije se pridružio partizanima…
Od njegovog sina saznajemo da je degradiran nekoliko puta. Kada za vreme rata nije hteo da se oženi po partijskoj naredbi Milicom Vučetić, koja je takođe bila narodni heroj. Zatim 1949. kada je pocepao rešenje kojim su ga rasporedili na mesto upravnika Golog otoka, rekavši da neće da bude gestapovski oficir u zatvoru.
PAKET OD VLADIKE ŽIČKOG– OTAC je bio ateista. Jednom na Božić dođe monah sa paketom iz Žiče, vino i rakija. Pitamo oca o čemu se radi. Kaže nam da je jednom kada se vraćao sa puta primetio da je Žiča oštećena. Svratio je i pitao za problem, te se našalio sa vladikom „zašto ovim komunistima što se noću krštavaju ne naplati duplo“. Odgovorio mu je da naplaćuju i trostruko, ali nije dovoljno. Urgirao je da se sredi manastir, a vladika žički ga je počastio – priča nam Milutin. |
– Tamo je hteo da ga skloni Milorad Milatović, visoki funkcioner, rekavši mu da je to naređenje Slobodana Penezića Krcuna, ministra unutrašnjih poslova. Otac je opsovao majku Milatoviću, partiji, a i Krcunu „ako on stoji iza prekomande“. Ispostavilo se da Krcun nije imao veze sa tim. Za njega mi je govorio da je uradio najviše za Srbe u Jugoslaviji – ispričao nam je Milutin.
Narednu epizodu za „žuti karton“ Mandić je imao na Brionima, 1966. na plenumu gde se raspravljalo o navodnom prisluškivanju Tita, zbog čega je ostavku podneo Aleksandar Ranković. Kategorično je tvrdio da prisluškivanja nije bilo, te da ovim plenumom počinje da se rastura zemlja za koju se borio. Smenjen je i penzionisan sa 49 godina.
Svi „prekršaji“ koje je pravio došli su na naplatu, kada su mu presekli kočnice i pokušali da ga likvidiraju. Zamerili su mu što se kandidovao za poslanika. Rekao je da su ga „izneverili partija i Udba, pa hoće da vidi da li ga je izneverio i narod“.
LUKIĆ: GLAVA MU BILA UCENjENA, NIJE GA HTEO METAK
– Bio je borac, pa komandant odreda „Dr Dragiša Mišović“ i obaveštajni oficir Prve šumadijske brigade. Padom slobodne teritorije Užičke republike nastao je teror nad partizanskim borcima. U tome su pored okupatora najviše učestvovali četnici, nedićevci, ljotićevci… Radenko se krio kod rodbine. Jednu od kuća opkoljavaju četnici i traže da se preda, što je i učinio da spase ukućane. Četnicima je kasnije uspeo da pobegne. Ubio je u borbi komandira trnavske četničke čete, a zbog toga su mu streljali oca Radisava, na čiju sahranu nije smeo da ode. U ratu su mu poginula tri rođena brata, majka, stric i strina. Za Radenkovu glavu ponuđen je novac – priča Lukić i navodi da „ga metak nije hteo“. |
Mandić je umro u Beogradu 1988. u 71. godini. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja, u blizini Krcuna i Rankovića.
– Pravo je otrčao u Ministarstvo unutrašnjih poslova. Rekao im je: „Moram da podižem dvoje male dece. Ako ovo još jednom pokušate, makar jednog od vas ću stići.“ Postao je i poslanik, velikom većinom glasova u čačanskom kraju. Izabrao ga je narod – seća se Milutin i dodaje da im je kuća bila ozvučena, a otac stalno „pred hapšenjem“.
Radenko je tako jednog dana došao kući i rekao ženi da mu spremi odelo, jer će uskoro u zatvor. Zgrešio je jer na jednoj boračkoj proslavi nije dozvolio Draži Markoviću da sedne za isti sto.
– Ipak ga nisu uhapsili. Govorio mi je da je u dosijeima službe pisalo da Draža nije moralan ni za jednu funkciju, sve dok ga Broz nije postavio za predsednika Skupštine.
Glas protiv Ustava iz 1974. pokazao je da je video mnogo dalje od većine. Sinu nije dao da 1979. proda vikendicu u Šušnju iako bi dobio više imovine u Istri, jer „kad Tito umre, rat će ubrzo i ne da nećeš moći u Hrvatsku, nego ćeš biti srećan ako budeš mogao da roniš u Crnoj Gori“.
U Skupštini Srbije nedostaju stenobeleške baš od januara do marta 1974. Aprilske su tu. Prema rečima njegovog sina, odnela ih je Udba. U bogatoj dokumentaciji „Borbe“ postoji samo jedna vest o Mandiću, objavljena posle njegove smrti u kojoj se za njega traži odlikovanje, jer je smogao snage da digne glas protiv Ustava. Dokaze da je Radenko bio u pravu, do sada je dala istorija. U nekoliko navrata…
PURIŠA
– SRETNEMO otac i ja jednom Purišu Đorđevića i sednemo da popijemo kafu. Puriša ga je nagovarao da snime film. Meni je čuveni režiser rekao: „Znaš li mali onaj film o Džejms Bondu? E, to nije ništa, kakva bi bila priča o tvom ocu“ – seća se Milutin Mandić.
SPOMEN-SOBA
U ČAČKU postoji jedna ulica koja nosi ime Radenkovog brata, Milutina Mandića. Porodična kuća i dalje je u Viljuši. Nije Milutinova, ali razmišlja da možda može da postane spomen-soba svih Mandića.
„…Na to se jedan poslanik iz prvog reda nasmejao…“
I dan danas se na našoj političkoj sceni iz kojekakvih prvih redova nečemu smeju, a dalje od svoje avlije nit vide, niti žele da vide. Sve je isto, samo njega nema…
Зашто величате ратног злочинцаи пробисвета из Виљуше,који је својом руком побио .многе невине у Чачанском крају између осталих мог деду и бабу августа 1943.Учествовао у хватању ђенерала Драже Михаиловић и лично га малтретирао,….присвојио огромну имовину ,…Један закаснели глас ( у скупштини)и то не битан није искупљење,….о овоме питајте историчаре М.Тимотијевића,Г.Давидовића а има и у свим архивима његов „учинак“.Надам се да ћему једног дана бити суђено(ако је то могуће).Његови потомци би требало да се стиде оваког претка.Душан Петронијевић из Америке,унук убијених Драгољуба и Радојке Петронијевић из Балуге Трнаваске.
To sto si unuk nema apsolutno veze.
Radenko Mandic nista nije prisvojio,nikakvu imovinu.
To je lupetanje.Licno su mu cetnici zaklali devetoro iz familije.Ne siri lazi
Bobane ko hoce istinu nek ode u Istorijski arhiv i nek uzme podatke a za vredjanje ne bih komentarisao.Svi znaju da je sam R.Mandic bio probisvet iz,Viljuse,…a nije pre rata posedovao nikakvu imovinu.u.Beogradu ,sve je dobio za zasluge„.R.Mandic je prvi krenuo sa klanjem i ubijanjem raspitaj se malo kod istoricara M.Timotijevica i G.Davidovica.
Ја сам ставио пуно име и презиме а ти остави да знам са ким има посла па ако си частан да се суочимо са доказима а не да правдаш злочинца и отимача туђе имовине,…
To sto pisu istoricari nije racno.
Moj deda je bio cetnik,i licno od njega sam slusao.
Sto se tice Beograda posedzje jedan stan od 50 kvadrata.Licno taj stan isplatio njegov sin.
Nikakvu imovinu vise nema.
A istoricari ce isto pisati da smo mi ove zlocince sa zapada pobedili 1999 godine.Toliko o tome
Dište Vi crkvu pokajnicu i molite se za oprost! Ubio četničkog vodju u borbi, ha,ha, ha! Jajara tražila švapsko zlato a ovaj nije hteo da prizna gde je pa ga brkati kepec likvidirao! Čak i druge komunjare kažu da je bio nadmeni seljak! More, ne dirajte u osinje gnezdo već se stidite predaka takvih i možda nam nekad bude bolje ako Gospod dozvoli!
Možeš da budeš unuk i po sto puta, ali neko te loše učio, Radenko ništa nije prisvojio, pomagao je posle rata i četnicima i partizanima i svima ostalima… Inače rođena sestra mu je bila udata za čoveka koji je ceo rat proveo u četnicima, toliko o tome…
Sad ocekujem da napisu u Novistima i da je Tito bio veliki Srbin.
Убијеш и отмеш а после „помажеш“..комуњарска правда још само у Србији овакви могу под псеудонима да се оглашавају и пишу „приче партизанке“.Совјети су вам на тенковима донели „слободу.“и још се јављате и гледате филмофе Неретву и верујете у те истине,….Еј због таквих толико омладине и одлази,…још животе у социјализму,…а истина је једна и полако испливава без обзира колико сте нас побили и отерали,…и ваши потомци седе у нашим кућама и имањима зато се бојите истине,….
Tako je gospodine, to nas zvanična istorija nije učila, čuli smo od očeva…
Hvala na ovom tekstu.
Divan tekst! Hvala u ime nas koji nismo znali većinu ovih priča!
Стиди се свог претка,…био је убица и злочинац.
Turbine,koliko ljudi ni ti unio,zaubistvoova, brace i sestre.Ns kraju, svašta se događalo u ratu.U ovom trenutku bitno je da je bio inteligentan,pa da shvati,posledice,Ustava od 1974
У Ариљу има улица Раденка Мандића.
Što ne napisaste kolko ljudi iz čačanskog kraja nosi na duši?
Moj deda je govorio za njega“to je bila jedna luda komunistička“.On i Dražević nisu ostali baš u lepom sećanju Čačka i okoline.
Dosta ostrascen tekst. Rankovic nikada nije bio Srbin do kraja zivota je bio veran titu bez obzira na smenu. Krcun je ubio vise Srba nego Nemci.
Tačno, ne vredi ovima iz SUBNORA da se peru, ne mogu se oprati…
Samo je jedan komunista,Tutu smeo da kaze NE.Jedino Tito nije
Mogao da nadje resenje da ga likvidira.
Jedini zakleti levicar Blagoje Neskovic iz Kragujevcal je bio,Pismen MEDJU nepismenim partizanima,
Obrazovan,pre rata doktor,ucesnik Spanskig rata.
Po Srbiji naziv ulica.Izbacivanje iz partiji,sto se smatra jedan od najvecih Titovih uspeha.
BLAGOJE NESKOVIC,izbacen iz partiji,posvetijo se bauci gde je postigai I naucni uspeh,iz molekularne biologije tumora,zasta je DOBIJO I nagradu.U ono doba se bavijo molekularnom biologijom I to tumorima.
Protka Cacak.
Radenko je bio komunjara,ali je tačno da je digao ruku protiv 1974.I sam unuk piše da je cela porodica stradala zbog komunzma koji je Srbima doneo samo zlo,i da su oni započeli građanski rat da bi uništili Srbe.Rafdenko im je u tome pomogao,jer je kao i ostali bio nepismen.Samo unuk nije naveo da je Radenko u svojoj vikendici u Baru izvršio samoubistvo.Verovatno uvidevši vremenom koliko je svojim ludim komunizmom naneo zla našem narodu i svojoj porodici.
Poštovani ( dosta je onih koji ovakvo obraćawe ne zaslužuju)
Potomak sam Narodnog heroja Radenka Mandića poreklom iz Viljuše.
Odrednice moje ličnosti su bili principi ovog heroja, hrabrost, istina i obrazovanje. Sa ponosom ističen da potičem iz Radenkovih Mandića i puno mi je srce kada to kažem. Ni wega ni njegove Mandiće nisam osramotila i nisam to, upravo zbog njega, smela da učinim.
Stoji činjenica da istoriju pišu pobednici, ali se pojedinci koji ostavljaju komentare pune laži, ipak, još uvek, ne mogu smatrati pobednicima.
Puno nas je, Radenkovih potomak, i naše vrednosti su dokaz njegove veličine.
Prenosimo svojim potomcima pravu istinu i laži pojedinaca neće moći da ospore veličinu Narodnog heroja Radenka Mandića.
Ponosna sam što pripadam ovoj velikoj porodici i što sam imala sreću da ga upoznam.
G-dinu Petronijeviću sam odgovorila na njegove laži a ovaj komentar je odgovor i ostalima.
Ostalo nas je dosta iza njega.
Nebitno je ko je ciji potomak….Da su samo bili pametniji da se ne ubijaju medjusobno da ne dizu ruku jedni na druge. Na svoju bracu i sestre…gde bi nam onda bio kraj. Gde bi bili sada…svi smo mi hriscani braca i sestre…
G-dine Čačanine,
ja se potpisujem imenom i prezimenom, i osećam se pozvanom da Vam odgovorim.
Dugo smo bili sputavani i ubeđivani da se sve zaboravi.
Očigledno je da je sve bilo pogrešn, ali ja nisam zaboravila žrtve druge strane i njih znam po imenu i prezimenu. Verujte da ih je bilo mnogo, ali neki pojedinci pokušavaju da žrtve proglase nasilnicima a borce za slobodu zločincima.
Neće to ipak tako proći. Daru iz Jasenovca nisam mogla da odgledam jer je i iz moje porodice bilo dosta onih koji su zverski ubijani.
S’ poštovanjem Dragica Milosavljević iz Jagodine
Petronijevic ne laze,njegovi roditelji su skoro preminuli i znam celu porodicnu pricu i o tome postoji sudska presuda koju sam citao. Oca i majku su na spavanju ubili,upali su u kucu dok su deca spavala i pred decom to i uradili. Jedan brat je uspeo Dusanovog oca,Radojicu Petronijevica,da izbaci kroz prozor sobe {on je imao godinu dana tada} i deca su u toku noci pobegla kod nekih rodjaka na Jelicu. Postoji zvanican sudski dokument o tome,citao sam ga licno,a i jedan od egzekutora je dugo godina priznao gresku. Izgleda da su Dusanovog oca greskom ubili,jer je covek radio na zeleznici i nije ni bio u bilo kakvim jedinicama tada. Sa dokumenta se nalaze u istorijskom arhivu.