Čačanin urednik Radio Beograda: Nova šansa za Boškovića

Zašto je izbor Srđana Boškovića za glavnog urednika Prvog programa Radio Beograda ostao u senci imenovanja Milana Nedića za direktora? Da li je preporuka za Boškovića bilo to što je vodio Dnevnik RTS-a devedesetih? Zaposleni na Radiju ga se ne sećaju, mada je u obrazloženju odluke navedeno da je tamo radio

„Milan Nedić imenovan za direktora Radio Beograda“.

To je naslov vesti koja je u petak posle podne objavljena na sajtu RTS-a, dok u podnaslovu piše da je Upravni odbor javnog servisa istovremeno na mesto glavnog i odgovornog urednika Prvog programa Radija postavio Čačanina Srđana Boškovića.

Prilika za popravni: Srđan Bošković bio je urednik i voditelj Dnevnika devedesetih

Nedić je već mesec dana v.d. direktora, posle iznenadne smene Milivoja Mihajlovića, pa je njegov zvaničan ostanak na tom mestu očekivan. Ko će doći na čelo najvažnijeg radijskog programa, međutim, bila je neizvesnost, pošto je izbor bio između šest kandidata.

To što je prava vest, ime i prezime glavnog urednika, najvažnijeg čoveka svakog medija, smeštena u drugi plan, mogla bi da bude nebitna profesionalna omaška, da novinari nisu postavili pitanje: Ko je on?

Kad je Bošković radio na Radio Beogradu?

Odmah nakon odluke, Upravni odbor je u zvaničnom saopštenju kratko naveo da je „Srđan Bošković započeo novinarsku i voditeljsku karijeru u Radio Beogradu, a kasnije se profesionalno usavršavao u televizijskom programu RTS-a i na taj način stekao medijsko iskustvo“.

To bi trebalo da bude opštepoznata činjenica, bar u javnom servisu, ali nakon međusobnog propitivanja, za novinare je Boškovićeva profesionalna karijera ostala nepoznata. Iznenađenje izborom bilo je utoliko veće pošto je u redakciji očekivano da se, prema Pravilniku RTS-a o postupku izbora imenovanih lica, na mestu glavnog urednika nađe „istaknuti medijski stručnjak“ koji se dokazao „izuzetnim rezultatima rada u televizijskoj, odnosno radijskoj delatnosti“. Uz to, od kandidata je traženo „najmanje sedam godina radnog iskustva na uredničkim poslovima“.

Ubrzo po dolasku Milana Nedića, satirična emisija „Karavan“ očišćena je od političkih komentara, a isto se desilo i sa političkim aforizmima u stalnoj rubrici „Kamenčići“

Čak ni najstariji novinari Radio Beograda ne pamte da je Bošković tu radio. Neki od njih, čija su imena poznata Cenzolovci, a koji ne žele da javno govore, kažu da je ime novog urednika doživljeno kao „neprijatno iznenađenje“.

Bošković je osnovao udruženje Eko park Jelica

Biografije prijavljenih novinara nisu objavljene, niti su zaposlenima na Radiju poznate. Pretražujući internet, moguće je o svima, osim o Boškoviću, doći do bar osnovnih podataka iz njihovih biografija. Sve što se o Boškoviću može naći jeste link na Dnevnik RTS-a, koji je vodio sa Ljiljanom Milanović, suprugom Dragoljuba Milanovića, tadašnjeg direktora te medijske kuće.

Prema nezvaničnim, ali proverenim informacijama, Bošković je zajedno sa Milanom Nedićem do pre nekoliko godina radio u informativnoj službi Privredne komore Srbije.

Milana Nedića je za mesto direktora Radio Beograda, sudeći po navodima iz saopštenja Upravnog odbora, kvalifikovalo to što je „dugogodišnji ugledni novinar i urednik Radio Beograda i RTS-a“. A ima i „bogato menadžersko iskustvo stečeno na brojnim odgovornim rukovodećim dužnostima koje je obavljao u različitim redakcijama i medijskim kućama“.

Povratak Nedića u medij, nagovešten je prošle godine kada je Bogoljub Karić najavio ponovno pokretanje BK televizije. On je svojevremeno u toj TV kući već bio glavni i odgovorni urednik i zamenik glavnog i odgovornog urednika. Kako je preneo sajt BK njuz u proleće prošle godine, za mogući novi angažman na BK, Nedić je rekao da bi za njega „to bila čast i profesionalni izazov“.

Bošković izabran na predlog Bujoševića

Redakcija Prvog programa već duže vreme nema glavnog urednika zbog smrti Biljane Vujasinović. Ona je na to mesto izabrana pre dve godine, ali je ubrzo zbog bolesti bila prinuđena da ode na bolovanje. Kada je raspisan javni konkurs, novinari su se ponadali da će im skori dolazak urednika olakšati profesionalan rad.

Za mesto glavnog i odgovornog urednika Prvog programa Radio Beograda konkurisalo je sedam kandidata, a Upravni odbor je ocenio da samo jedan ne ispunjava potrebne uslove.

Iznenađenje izborom bilo je utoliko veće pošto je u redakciji očekivano da se, prema Pravilniku RTS-a o postupku izbora imenovanih lica, na mestu glavnog urednika nađe „istaknuti medijski stručnjak“ koji se dokazao „izuzetnim rezultatima rada u televizijskoj, odnosno radijskoj delatnosti“. Uz to, od kandidata je traženo „najmanje sedam godina radnog iskustva na uredničkim poslovima“

Pored Srđana Boškovića, prihvaćene su prijave Jelene Aleksić, novinarke bivše RTV B92, Srđana Savića, dugogodišnjeg novinara Radio Beograda, sada na mestu pomoćnika direktora, Dragoljuba Stankića, urednika sajta Radio Beograda, Svetlane Živković, šefice deska na Prvom program, i Branka Srdića, novinara RTS-a.

Profesor Vladimir Vuletić, predsednik Upravnog odbora RTS-a, kaže za Cenzolovku da je svih šestoro kandidata ispunilo uslove za izbor na mesto glavnog i odgovornog urednika. Prema njegovim rečima, na poziv Dragana Bujoševića,generalnog direktora RTS-a, sa kandidatima su razgovarali i Milan Nedić, tada v.d. direktora Radio Beograda, i dva člana Upravnog odbora.

„Članovi Upravnog odbora su u izveštaju rekli da su svi kandidati u razgovoru ostavili dobar utisak. Upravni odbor je izabrao Srđana Boškovića na predlog generalnog direktora RTS-a, a on se rukovodio predlogom direktora Radio Beograda, pošto će on neposredno sarađivati sa glavnim urednikom. Smatram da je to u redu, jer je i Bujošević svojevremeno imao pravo da izabere najbliže saradnike“, kaže Vuletić.

Novinarski angažman Srđana Boškovića u Radiju nepoznat je i Đorđu Vlajiću, do pre dve godine glavnom i odgovornom uredniku Prvog programa, a inače novinaru Radio Beograda od početka osamdesetih godina.

Vlajić napominje da se o radu glavnog urednika može suditi tek kada se bude čuo „budući program, da li će biti zasnovan na profesionalnom integritetu, da li će pre svega informativne emisije biti kritičke ili apologetske“.

On podseća da je Prvi program posle profesionalnog sunovrata devedesetih vratio ugled među slušaoce. Danas ih ima oko „220.000, što je više od tiraža svih štampanih izdanja zajedno“. Osim toga, to je jedini programski radio u šumi stanica koje su uglavnom muzičke kutije.

Upravni odbor je izabrao Srđana Boškovića na predlog generalnog direktora RTS-a, a on se rukovodio predlogom direktora Radio Beograda (Vladimir Vuletić)

Podsećajući da je u medijima vidan trend apologetskog novinarstva prema vlasti, Vlajić ukazuje na to da na tom talasu najgore što bi moglo da se desi Radio Beogradu jeste da ponovo postane „oglasna table vlasti“, a to bi neminovno lančano uticalo i na Drugi i Treći program, koji su izuzetnog kvaliteta.

Prema njegovim rečima, prvi čovek Radija je glavni urednik jer je isključivo on odgovoran za sadržaj koji se emituje u program. „Ingerencije direktora su u okviru poslovanja kuće, on je spona između Radija i generalnog direktora RTS-a, i nema nikakva ovlašćenja nad programom. Međutim, postoji mogućnost da generalni direktor RTS-a prenese programske ingerencije na direktora Radija, i to onda nije dobro“, smatra Vlajić.

Sagovornici Cenzolovke iz redakcije Prvog programa kažu da imaju utisak da se to već dogodilo. Naime, da je na direktora Nedića, još u v.d. statusu, prenet bar deo ovlašćenja glavnog urednika. Naime, ubrzo po njegovom dolasku, satirična emisija „Karavan“ očišćena je od političkih komentara, a isto se desilo i sa političkim aforizmima u stalnoj rubrici „Kamenčići“.

Ukoliko su u nedostatku glavnog urednika ove prve intervencije na programu bile samo izraz pojačanog „novinarskog nerva“ direktora, onda bi se moglo zaključiti da će Srđan Bošković, kao glavni i odgovorni urednik, imati priliku da iskusno pokaže šta zna.

Ili je, ipak, sve već rečeno u naslovu vesti sa početka priče?

Cenzolovka

________________________________________________________________