Čačanki oštećene bubne opne od zvučnog topa

Sve je više ljudi koji se javljaju Domovima zdravlja u Srbiji, nakon što su osetili posledice zvučnog topa ili neke vrste soničnog oružja 15. marta i to u toku odavanja pošte stradalima u Novom Sadu. Bilo da imaju nesvest, mučnine ili bolove u ušima, to su sve simptomi koje su ljudi prijavljivali svojim lekarima.

Anka Obućina se javila u Dom zdravlja u Čačku, jer je imala neke slične tegobe.

– U trenutku kada se to nešto čulo ili osetilo, ja sam bila u Kralja Milana 10. To je deo trotoara koji se nalazi između Pionirskog i Devojačkog parka. U momentu smo imali osećaj ili čuli kao da će nešto da se obruši na nas, ja sam imala osećaj kao da hiljade ljudi ili nečega trči ka nama, što je izazvalo neki jeziv osećaj u nama. Par sekundi nakon toga je krenuo stampedo ljudi da trči niz Devojački park jer su se svi sklanjali u stranu u tom momentu.

On objašnjava da je u tom momentu bila okrenuta ka Pionirskom parku, gledali smo ka njemu, tako da su njoj Terazije bile sa leve strane, a Slavija sa desne.

– Svi su se u tom momentu okrenuli ka Terazijama jer je izgledalo kao da zvuk dolazi upravo sa te strane, prolazi pored nas i ide ka Slaviji. Tako da smo svi bili okrenuti i gledali smo u momentu kada se čuo zvuk, mi smo svi pogledali ka Terazijama.

Ona objašnjava i kakav je zvuk čula.

– Kao zvuk aviona ili nečega što će da se sruči na nas, jako autentičan. Kažem vam, ja sam čula kao da nešto trči ili šta god da ide nešto ka nama. Taj osećaj svi smo doživeli prvi put pa i ne možemo nekako konkretno ni da ga definišemo.

Anka kaže da je tada zavladao strah, da su ljudi trčali, padali jedni preko drugih.

– Bilo je par žena i muškaraca oko nas koji su bili pribrani u tom momentu i koji su počeli da viču: Stanite, polako, ništa se ne dešava. Međutim, i dalje su svi bili u strahu i gledali su i dalje na tu levu stranu ka Terazijama očekujući da će nešto nastaviti da ide ka nama.

Prema njenim rečima, oni su tek kasnije, na društvenim mrežama saznali da je to zvučni top ili neki uređaj.

– Naravno, svi smo posle guglali i istraživali o tome. Mi smo mislili da je neka masa ljudi možda krenula ka nama, ili da će nešto stvarno da padne nama svima na glavu. Tako da tek kasnije na društvenim mrežama smo pročitali o tome više – objasnila je.

Ona kaže da je u povratku za Čačak u kolima osetila nelagodnost u ušima.

– Ja sam već u povratku za Čačak u kolima osetila nelagodnost u ušima kao kad menjate nadmorsku visinu, pa taj neki pritisak. Već ujutru su uši počele da me bole, tako da sam ja sačekala nekih par sati da vidim da li će to da prestane. Međutim, s obzirom na to da se bol pojačavao, ja sam se negde oko pet časova javila prvo u Dom zdravlja, pa u Gradsku bolnicu u Čačku. Javila sam se kod specijaliste za ORL, ta doktorka je ujedno i subspecijalista za audiologiju, gde je ona mene pregledala i zatim smo otišli u sobu gde stoji taj uređaj gde se meri oštećenje sluha – objasnila je i dodala da je utvrđeno da su joj uši oštećene.

– Na audiogramu je utvrđeno da su meni uši oštećene, bubne opne su mi bile povučene i samim tim te frekvencije od 6 do 8 Hz kod njih imam pad sluha od 30 dB. Tu su ti nalazi od lekara koje ja imam kao neki dokaz za sve.

Posledice svega toga naša sagovornica oseća kada je izložena buci.

– Sve dok sam u tišini, malo mi je lakše. Čim izađem napolje i čim sam izložena buci, uši počinju da bole poprilično jako. Pijem dve vrste lekova, pa se nadam da će od njih biti bolje. Sad malo manje osećam tu bol, ali se čuvam, sedim kod kuće, pokušavam da ne budem izložena nikakvoj buci. Pijem te lekove do 24. marta kada ću imati kontrolu kod doktorke.

Anka potvrđuje da je postojao strah da je moglo da bude gore.

– Sam taj zvuk je trajao jako kratko, možda u našim glavama par sekundi. Smatram da je trajao malo duže i da su ljudi malo duže trčali u tom stampedu, da bi stvarno bilo jako puno povređenih ljudi, jer ljudi u tom momentu nemaju svest šta se dešava i bukvalno trčaju i padaju jedni preko drugih. Tako da mislim da je trajalo malo duže, ishod bi stvarno bio jako, jako loš.

Ona kaže da su neki njeni prijatelji slično proživeli i imali čat teže posledice.

– Ja sam se slučajno srela u bolnici sa jednim prijateljem, zajedno smo bili na ovom snimanju sluha, i on ima na oba uha veće oštećenje od mene. Stupila sam u kontakt sa još par ljudi, jedan isto prijatelj je bio privatno kod ORL, isto ima istu dijagnozu kao i ja.

Obućina smatra da je sve to urđeno da bi se narod uplašio i povukao sa protesta, ali da su postigli samo kontraefekat.

– Smatram da u ovom momentu niko ne može da ostane imun na to, da niko ne može da ostane neutralan i da ovo mora da se nastavi jače nego što je dosad bilo – zaključila je.

___________________________________________________________