Čekajući da poruke spasu tvoje dete: “Njegov osmeh nas drži”

Kako izgleda odgajati bolesno dete u Srbiji? Kako izgleda prebrojavati svakog jutra, svakog časa, koliko je poruka dosad uplaćeno njemu za pomoć? I šta te kao roditelja u takvoj jednoj nepodnošljivoj situaciji održava da ne prsneš do sledećeg dana? O ovome smo razgovarali sa Bojanom Zarićem (36) iz Čačka, tatom malog Miloša koji boluje od cerebralne paralize.

“Najveći problem je to što od države nemamo pravu pomoć. Problem je bio uopšte doći do dijagnoze. A kad dobijete neki vid dijagnoze, tek onda kreće borba da nađete gde da dete lečite jer nema te ustanove gde je sve na jednom mestu. Izgubili smo dragoceno vreme dok smo saznali sve što treba. Od doktora dobijete ono osnovno, ali mi smo više saznali od običnih ljudi koji su u sličnoj situaciji kao mi”, priča za portal Nova.rs Zarić.

Miloš je dete iz kontrolisane trudnoće koja se završila u 36. nedelji hitnim carskim rezom zbog abrupcije placente. Rođen je sa 3.200 grama. Odmah po rođenju je reanimiran i narednih 18 dana proveo je na respiratoru. Zbog nedostatka kiseonika imao je krvarenje na mozgu i ciste. Prvi znaci da nešto nije u redu javili su se kad je imao šest meseci, a u drugoj godini mu je postavljena dijagnoza cerebralna paraliza.

On jeste veselo i nasmejano dete, voli da se mazi i igra sa drugom decom, ali on još uvek ne sedi samostalno, ne hoda i ne govori. Da bi to uspeo, potrebni su mu svakodnevni fizioterapeutski tretmani, banjsko lečenje, ortopedska pomagala, kao i rad sa logopedom i defektologom duže vremena.

“U državnim centrima sa decom se radi kao na traci, po pola sata, jer ih ima mnogo koji zbog raznih problema dolaze. A ona se onda uplaše, zgrče, pa skoro ne bude boljitka. Kad je Milošu nešto nepoznato, on se samo još više stisne i onda bude gore. S druge strane, privatni centri su mnogo bolji jer se tamo svakom detetu posvete, ali to košta, a i nije sve na istom mestu, već su vežbe na jednom, logoped na drugom…”

Tata Bojan kaže i da je mali Miloš počeo da, u konsultacijama s doktorkom iz Novog Sada, pije jedan ruski lek koji mu pomaže, ali da njega ovde nema, pa ga nabavljaju iz Moskve kako znaju i umeju.

“Ja onda naručim više, pa podelimo s roditeljima koji imaju sličan problem. Mame su napravile grupe po društvenim mrežama, pa razmenjujemo kome šta fali.”

A kad naiđe crn dan, kad počne da mori pitanje kako dalje, Bojan priča da pomaže samo jedno.

“Miloš je uvek nasmejan. Bilo šta da mu uradimo, on se smeje. E, to nas diže”, priča Bojan i kako nadu vraća to što je Miloš ovih dana počeo pomalo da puzi.

A da bi još više napredovao, treba novca za terapije. Da živimo negde drugde, novac za lečenje bolesne dece se verovatno ne bi skupljao preko društvenih mreža i SMS porukama. Ali tako je kako je.

Kako navode na sajtu Fondacije Budi human, svi oni koji mogu i žele, Milošu mogu da pomognu slanjem SMS poruke 813 na broj 3030.

Za slanje SMS poruke iz Švajcarske, upišite human813 i pošaljite SMS na broj 455

Uplate na dinarski račun: 160-6000000069925-85

Uplate na devizni račun: 160600000006994040

IBAN: RS35160600000006994040

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplate platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplate sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

A ako ne možete da donirate, dovoljno je da samo zapratite jedan Instagram profil. Naime, nedavno je pronađen kupac koji će kupiti Instagram profil posvećen malom Milošu Zariću (za_milosa) kada bude imao 150.000 pratilaca i taj novac kompenzovan od kupovine profila će ići za Miloševo lečenje cerebralne paralize. Zato zapratite Instagram profil za_milosa.