Prethodni članak
Čije sadnice prodaje direktor Instituta?
Što se više političari, a pre svega vlast zaklinje u srpsko selo i poljoprivredu, stanje je sve gore. Niske otkupne cene, nesiguran pa čak i prekid otkupa pojedinih proizvoda, male subvencije, uvoznički lobi koji ima podršku svake vlasti, ne daju srpskom selu da krene napred zbog čega ona polako i nestaju. Poslednji primer nam stiže iz Ivanjice, gde se tradicionalno gaji malina. Zbog niske otkupne cene petnaestak mladih momaka pokosilo je svoje malinjake i otići će u svet, verovatno da voze kamione u nekoj od evropskih zemalja ili SAD.
Nije samo država na grbači seljaka, već i razni prekupci i nakupci, a reč stručnjaka je postala retkost jer su nekadašnji instituti danas samo blaga senka nekadašnjih. Pravih stručnjaka je sve manje, a onaj ko i reši da se vrati selu mora dobro da otvori oči zbog raznoraznih mešetara kojima je samo profit u prvom planu.
Priča Miodraga Ilića iz Beograda koji je želeo da pomogne svom selu je opomena svima onima koji planiraju da započnu neki posao u oblasti poljoprivrede da dobro otvore oči sa kim sarađuju i od koga šta kupuju.
Iako već dugo živi u strogom centru Beograda i uspešno se bavi svojim poslom kao inženjer mašinstva, Miodrag i njegova porodica rešila je da deo novca investira u selo Resnik kod Kragujevca, na imanje koje je dobio u nasledstvo od dede. Odlučio je po savetu stručnjaka da zasadi maline i šljive, i to 10.000 sadnica maline i 800 sadnica šljive. Međutim, deo nabavljenih sadnica je bio zaražen zbog čega je pretrpeo veliku štetu, a dobro je i ugrozio i svoje zdravlje.
– Nisam iz poljoprivrede ali sam želeo da uložim deo sredstava u selo, poljoprivredu, i sve to nam je priselo. Po savetu prijatelja, našao sam ljude koji su po struci agronomi i kojima sam verovao. Na njihovu preporuku odlučili smo se za sadnju šljive i maline. Uzeo sam 800 sadnica šljive, iako je cena bila malo jača, oko 2 evra. Kada smo sadili sadnice bilo ih je nekoliko koje su imale bukvalno kao neku izraslinu veličine krompira na korenu. Rođak mi je rekao da je u pitanju rak korena, da li je ili ne, ne znam. Te sadnice smo odvojili, oko desetak, i nismo ih ni posadili. Od tih sadnica u prvi mah možda se 2-3 nisu primile, međutim sada ih ima više koje su se posušile, otprilike do 40 komada. Stručnjaci su mi rekli da su te sadnice možda bile i do godinu dana utrapljene, da nisu bile prodate. Imao sam još gora iskustva sa sadnicama maline, kupio sam 5.000 sadnica, a samo se 27 odsto primilo – priča Miodrag.
Osim što je imao problema sa sadnicama šljive, Miodrag je nekoliko meseci čekao da dobije sertifikat, koji mu je bio potreban da bi dobio subvencije od države. Ono što je posebno interesantno u celom slučaju, to je da je sadnice šljive kupio od Milana Lukića, direktora Instituta za voćarstvo u Čačku.
– Na preporuku prijatelja, agronoma, stupili smo u kontakt sa jednim čovekom iz Čačka od koga smo naručili sadnice šljive. Nisam tada znao da je u pitanju direktor Instituta u Čačku. Pijatelji su mi rekli da on, Milan Lukić, ima kao svoj rasadnik i da prodaje sadnice. On mi je to i potvrdio, rekavši da se rasadnik nalazi kod Ivanjice, i da je moguće da mi ih dotera tek uveče, nakon što završi sa poslom. Iako sam se nudio da dođem u rasadnik u Ivanjicu, on je to odbio navodeći da ćemo se sresti u Preljini kod pumpe. Dogovorili smo se da isporuka bude u 21 sat. Čekao sam ga dugo, a na pozive mi je odgovarao: Evo vadimo, sada ću da krenem. Dva puta sam dolazio po sadnice jer ih nije bilo moguće preneti odjednom, i oba puta je došao oko jedan sat iza ponoći. Meni je priselo, čekao sam četiri sata na pumpi. Kada je konačno stigao, došao je žutim automobilom na kome je jasno bilo ispisano da je to vozilo Instituta za voćarstvo. Vozilo je parkirao u mraku i pozvao me je da dođem kako navodno ne bi nikome smetali. Sve sam to uredno platio njemu na ruke, a on mi je rekao da ima papire i da ću ih naknadno dobiti. Onda sam mesecima čekao na njih, jer sam hteo da kupim sadnice sa sertifikatom zbog podsticaja. Rekao mi je: Nisam ti sad spremio papire, to ćemo posle, završi sadnju. Međutim papire sam dobio posle nekoliko meseci nakon što sam mu napisao da poznajem Zoranu Mihajlović i da ću joj se obratiti, nakon čega sam na kućnu adresu dobio sertifikate od nekog rasadnika iz Kruševca sa kojima nisam imao nikakve veze – priča Miodrag.
Posle loših iskustava sa prodajom sadnica, porodica Ilić danas vodi bitku da voćnjak održi, ali ovoga puta uz proverene i dokazane stručnjake.
– Dosta novca sam uložio u selo želeći da napravim neku održivu priču, i sad se iskreno i kajem zbog svega toga. Mislim da je to šteta, ti ljudi tamo sede dokoni i mladi napuštaju selo. Da su agronomi radili bolje svoj posao, onda bi i to selo živnulo. Izgubio sam neko vreme, možda nisam u takvoj situaciji da gladujem, imam drugi izvor prihoda iz koga sve finansiram, ali ko je sve stavio na tu kartu njemu je to problem. Zbog zarade od 300 evra vama mešetari naprave trošak ili štetu od 3.000 evra. Nije bilo korektno sa njegove strane i zato to i pričam – kivan je Miodrag.
To ti je direktor Instituta
Od koga nabavlja sadnice i da je u pitanju direktor Instituta za voćarstvo, Miodrag je saznao kada je boravio u Čačku poslom kako bi montirao jednu mašinu.
– Nisam ni znao da je to direktor Instituta. Posle par meseci kada sam poslom bio u Čačku pokazao sam sliku čoveka koji mi mesecima ne daje sertifikate za sadnice. Kada sam im pokazao sliku sa Vibera radnici su mi rekli: “ Pa to ti je direktor Instituta“ – ispričao nam je Miodrag.
ko zna šta će izrasti haha…možda dženarika
Pa šta tu ima novo?
Već decenijama direktori i oni oko njega privatno proizvode i prodaju sadnice, i nisu jedini u ovoj državu koji su nelojalna konkurencija firmi u kojoj primaju platu.
Istražite malo slučaj od pre više od 15 godina, kad je Institut prodavao zaražene sadnice šljive, i to se ne bi ni saznalo da igrom slučaja nije nekoliko hiljada tih sadnica završilo u Hrvatskoj. Ispitajte KO je vodio komisiju za utvrđivanje ispunjenosti uslova za parcele namenjene kooperaciji, kao i ko je proizveo te zaražene sadnice na parceli koja nije ispunjavala uslove (ne sme na kilometar ili tako nešto biti zasada šljive, a u tom slučaju je bila maltene susedna parcela).
I još kad vidite da je to bio drugi čovek od direktora, koji je zbog toga trebao da ide u zatvor, šta dalje da se priča.
Pojedinci su zbog ličnih interesa uništili većinu onoga što je valjalo u ovoj zemlji. Sve zavisi od ljudi, nisu nam krivi ni stranci niti neki tamo u Beogradu, pogledajte kako je prošla privatizacija pojedinih firmi u Gornjem Milanovcu, a u Čačku bukvalno nijedno od bivših društvenih preduzeća ne radi, osim namenskog dela u Slobodi i Remonta, a i to bi bilo uništeno da je neko mogao te poslove da radi privatno sa strane.
Sve si lepo rekao, nego izgleda da nisi shvatio iz kog su rasadnika verovatno sadnice…
S obzirom da navodite detalje u vezi te čuvene pošiljke za Hrvatsku a o čemu je i Politika pisala, zašto ne navedete i imena tadašnjih aktera!? Jedno je sigurno, direktor je bio SM, ministarka IDM a sadašnji direktor instituta je bio jedan od kooperanata. Da li su i tada njegove sadnice bile izvor problema i ko mu sve ove godine omogućava paralelno i nezakonito bavljenje kalemarskom proizvodnjom!? Pitanje i za državu – da li direktor prijavljuje porez i koliko izvora prihoda ima i na osnovu čega je kupio stanove, apartmane kola….
Znam ko je bio tada u toj priči, a najodgovornija osoba je tada bila istaknuti član SPS-a i prvi čovek do tadašnjeg direktora. I tadašnji direktor je privatno proizvodio sadnice, ali ne po hiljadu-dve kao obični radnici Instituta, već po 100 hiljada godišnje.
A poreza što se tiče, znam ljude koji su se bavili legalnom privatnom proizvodnjom sadnica, dok sve isplaćaju, nije im ostajalo ništa.
Prvo, tada je za taj posao morao da se ima odgovarajući fakultet (poljoprivredni, smer voćarstvo), što nije imao niko od tih privatnika. Zato su morali fiktivno da vode kao proizvođača nekog od ljudi zaposlenih u Institutu, a ovi su jedne godine toliko obezobrazili da su im za potpis tražili 80% cene sadnica.
Drugo, kad se okaleme sadnice, dođe neka inspekcija iz Beograda, budu tu 2-3 dana, morate da im platite smeštaj i hranu, prebroje koliko ima sadnica, i dobijete potom rešenje koliko poreza da platite. Mogu sve sadnice da vam se osuše ili da ih ubije grad, ili da sve budu dobre a da ništa ne prodate, morate da platite državi koliko su oni napisali.
A za to vreme, direktor i oni oko njega proizvode po 100 hiljada sadnica, a inspekciji prijave zada od 5 do 10 hiljada, čak srede papire i bez obilaska zasada.
Bilo 90-ih, bilo i od 2000. godine do danas.
Sto cute policija i tuzilastvo?? Cute jer nije neki obicni smrtnik u pitanju nego ponos sns agrara..koji unistava svestno insitut!
Milan Lukić je poznat po trange-frange i menadžerskim provizijama koje završavaju u njegov xxx, kao i načinu ispumpavanja xxxx iz Instituta za voćarstvo. A ko god mu se od radnika usprotivi završi ili sa umanjenjem plate ili otkazom. Mnogi naučnici su zbog njega prognani i pobegli jer nisu mogli da gledaju nepravdu i da trpe njegov teror prema njima.
Lukić je napravio svoju obaveštajnu službu od desetak radnika instituta kojima je glavni zadatak da ga informišu. Najbolji njegovi obaveštajci su oni koji su prikriveni i koji na sav glas protiv njega u kolektivu viču kako bi prodobili poverenje njegovih protivnika i pribavili informacije. Troje najvećih bukača za prethodne direktore su takođe radili istu metodu pribavljanja obaveštajnih podataka u kolektivu. Na njih niko ne sumlja jer ipak oni javno diži glas protiv direktora, a ustvari rade za direktora i imaju zaštitu.
U prodavnici voća u institutu se već godinama ne prodaje institutsko voće već se otkupljuje od nekih trećih lica i preprodaje, pa je i cena nekonkurentna u odnosu na tržište što je dovelo do pada prodaje voća. Nekada je se institut ponosio sa prodajom kompota, rakije šljivovice i suvih šljiva, a sada se u toj prodavnici voća ispod tezge prodaju jaja i povrće od radnika iz instituta. Rasadnik postoji u institutu, ali to je više namenjeno da se u noćne sate pakuje i odnosi ko zna gde. Valjda pored nekih pumpi kako je u gore tekstu navedenu. Zar nije sukob interesa kada radnici instituta u svojim džepovima drže paralelne vizit karte sa institutskim, samo što institutske ne daju mušterijama već privatne sa nekim fantomskim rasadnicima. Zato se i dešava da većinu rasada kupci kupe od radnika instituta, ali van prostoraja instituta i fiskalne kase instituta. Dovoljno je pogledati vozni park tih koji malo kraduckaju ili malo više institut za voćarstvo.
A što se tiče voznog parka, direktor Lukić je sebi nabavio novu škodu koju u večernjim satima vozi njegov od pre godinu dana punoletni sinčić, uglavnom preko vikenda kad su noćni izlasci sa svojim školskim drugom.
Preko vikenda je institu postao odlična lokacija u centru grada da se narkomani uštekaju i urade, što sa teškim narkoticima, što sa marihvanom.
Od kako je Lukić došao, prvo što je uradio to je da je ukinuo čuvarsku službu kako ga ne bi provalili u njegovim xxxxxxx i xxxxxxxxxxxx.
Spominje se da će NIS i Grad Čačak ponovo srediti veliki gradski park, a niko ne spominje da treba vratiti čuvarsku službu koja je nekada priskala klupice i dečije iralište od ptičijeg izmeta, čistila park od prljavštine, zalivala travu da se ne isuši i brinula o bezbednosti. To je sve postojalo dok je naš grad bio u obavezi po ugovoru o donacii države Švajcarske na pet godina. Čim je istekao ugovor, odmah su čuvari parka dobili otkaze. Njihova čuvarska služba je bila smeštena u institutu. Zar nije pametno da se opet zaposle četiri čoveka i da se objedini da čuvaju i institut i gradski park. Nek grad Čačak pola učestvuje, a pola institut za plate tih čuvara i eto rešenja.
Važno je da Grad Čačak i vlast svako malo na gradskom trgu montira neku gvožđurio, neke tribine i preko stranačke firme xxxxx xxx ispumpava pare iz budžeta. Ali to je samo jedna od stranačkih firmi preko kojih s eispumpava novac i sliva u nečije džepove.
Gospodine Matovicu sve sta ste rekli je istina svaka vam cast!
Al’se nalupeta i osta ziv. Pametniji si kada cutus
☺☺☺
uzmi sendvic
Ma sve je tu dobro.Navikli smo se na to.Jovanovici su otisli i sta su postigli.Ali tu je novi sefic koji je sudeci po misljenju nekih ljudi jako kompetentan.Uspeva da ispuni Limunkine kriterijume.Da zastiti nerad,a ona svakako to dobro i koristi.Nasao se novi ludak koga ona vrti.Ko je sledeci?Sto se tice Lukica suvisna je svaka prica.Covek je tu da upropasti i ono malo sto je ostalo.
Ljubicic,Limunka,Novakovici,Lukic xxxx.Tim obmane.Da je birano ne bi se bolje sastavilo.Nego sto obedjuju veselu Zorku Radak da sve xxxxxxx,a ona mala maca za njih.Zasto ne kazu kako prodaju xxxxxxxxx sadnice.Da li se ovaj narod plasi Boga?!
LJudi on je RAPALJCINA.Nisam upucen sta se radi.Nije bitno ko je odaklePpP.Bio sam na proslavi RAPALJCINA jos opijen svojim polozajem,cackalica u ustima,stoji rasirenh nogu sa cipelcinma u stranu.RAPALJCINA.Prava sirovina RAPALJCINA.Zbog RAPALJCINE omrzo sam voce malinu.
Milan Lukic je trebao odavno da dobije otkaz zbog proizvodnje svojih sadnica.Jajcara jedna pokvarena.
Poznato je svima da direktor sluzbena kola koristi u svoje svrhe.Da novac sa projekata deli radnicima po svom nahodjenju.Da li je normalno to vreme ce pokazati i dokazati.Mislim da se Milance malo zaigrao ciframa!!!
Gradjani sta se ovo desava Cacku.Dali je moguce,zar je moguce da se i u institutu desavaju ovakve stvari.Dali znaju gradjani,politicari i stanovnici instituta.Koliko je ta institucija proslavila Cacak.I napunila seljacima djepove.SRAMOTA ZA CACAK.Zar se na plantazama Evrope izgovara ime Cacka.A da negovorim u bivsoj drzavi,ljudi su cekali na red da dobiju sadnice.Da su srusili jedan deo zgrada u centru i napravili savremen paljivon ,softificiran kakav nema nigde u svetu i tu zasadili in.sorte koje bi radjali preko cele godine.Tako privukli jos vise svet.SRAMOTA da Blace ima sajam sljiva.SRAMOTA da Osecina ima najbolje preradjivacke kapacitete.Sramota da nam ZELENILO uredjuje grad.Da smo zasadili na prilazima grada stabla sljiva.SRAMOTA.DA CACAK NEMA NAJVISE.STABALA.SLJIVE SRAMOTA DA CACAK NIJE USPEO DA POSTANE SVETCKI SAJAMSKI CENTAR ZA SLJIVE.Zar da Becu da bacam pare da kupujem da probam marmaladu velicine dva zapusaca od flase.SRAMOTA.ZA POLITICARE DA NISU PREPOZNALI DA PUTEM PROJEKATA ZA SUBCJONISANJE POLJOPRIVREDE SVAKO.KO IMA ZEMLJU POKLONI UZ STRUCAN NADZOR I AGRONOMSKOG FAKULTETA.Kako Blace.Kaka Osecina.Da ste imali ovu ideju.koja je po kvalitetu cak ispod proseka.Sada bi bili investitori i uzimali pod zakup zemlju van Cacka.A kad se malo napunimo djepova,kupimo bolja kola,stabenog kvadrata u centru,samo da je u centru nema veze sto sto je zgrada bez svetlarnika.Sto svugde vise jeftjni oluci.Sto su liftovi toliko prostrani da jedva staje cetvoroclana porodica.Nije bitno sto u istim nosilima nosimo bolesnika i MRTVACA.Jer u liftu nosila mogu jedino da.stanu uspravno ali.i to trba proveriti.Da smo ziveli pored sljiva kao nasi dedovi.a ne jurili u partiju da bi ziveli u zgradama sa nosilima.Sada bi sigurno CACANSKE SORTE pekmez prodavali na kruzerima.Naucili bi da plivamo na moru i u.more skakali sa nasih jahti.Kao sto to rade.francuski vinari.Kada bi prolazili pored instituta osecali bi.da je to.i deo tvoga tela.Sramota gde je Cacak.Protka.
Svakako je ruzno vise pisati.Ocigledno da ne prihvata kritike vec misli da je to normalno sto radi.Elem:ima dosta kritika na kontu poslatih osoba na na dane „Zablaca“neka manefestacija gde ipak treba biti odvazan,a ne Institut da prezentuje neko ko ni skole nema,a o vocarstvu se i ne razume bas ni malo.Nekako sve po malo,a doprinosi znacaju da je sam sebi napravio price i pricice.Plavusa stoji za standom smeje se ko blesava,stavila naocare daleko bilo.I to Milane ugled.Svi smo upuceni pa cak i celnici grada Cacka koliko si problema imao zbog toga.Strasno do cega si sebe doveo prijateljski ti govorim!