Crkvama vraćeno 90 odsto oduzete imovine

Vraćanje imovine oduzete posle Drugog svetskog rata crkvama i verskim zajednicama na samom je kraju i prema procenama Agencije za restituciju rešeno je više od 90 odsto predmeta. Kroz proces konfesionalne restitucije vraćeno je pravo svojine na ukupno 58.083 hektara zemljišta (poljoprivrednog, šumskog i građevinskog) i 91.000 kvadratnih metara objekata koji su sada u posedu predratnih vlasnika, crkava i verskih zajednica.

Najviše imovine, očekivano, dobila je Srpska pravoslavna crkva, kojoj je najviše i oduzeto. Od 3.049 zahteva za restituciju više od polovine, tačnije 1.602, podnela je SPC. Njoj je do sada ukupno vraćeno 55.426 hektara zemljišta i 49.477 kvadratnih metara objekata. Sledeća verska zajednica po obimu vraćene imovine je Rimokatolička crkva: ukupno 1.365 hektara zemljišta i 23.266 kvadratnih metara objekata.

Deset godina od isteka roka za podnošenje zahteva za vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić, u razgovoru za „Politiku”, ukazao je na dobre strane, ali i na neke probleme koji su se u ovom procesu javljali.

– Dešavalo se, da li zbog nesnalaženja ili s namerom, da na neko zemljište budu podneta četiri zahteva i onda kad to vratite, statistički dobijete da ste vratili 25 odsto. To su neke strategije osporavanja države i mi se borimo protiv toga. Često procenti i osnovanost podnetih zahteva traže dublju analizu. Tu su nam dragoceni podaci koje smo imali pre početka konfesionalne restitucije, koliko je imovine oduzeto. To je važno, da se ti podaci poklapaju, da onoliko koliko je oduzeto po zvaničnim dokumentima države, toliko bude i vraćeno. A ne ono što mislimo da je oduzeto ili kad pokušavamo da proširujemo zahteve na nešto što nikada nije bilo u svojini, pa se bunimo da je malo zahteva pozitivno rešeno. Ali, dešavalo se i da donesemo rešenje, a onda su u pojedinim postupcima, pogotovu onima koji se tiču SPC, izjavljivane tužbe od strane države i osporavana je restitucija bez zakonskog osnova. U međuvremenu je došlo do dobrih promena i država je sve svesnija da se ništa loše neće dogoditi ako se vrati imovina crkvama i verskim zajednicama – naglašava Sekulić.

Manastir Nikolje

Zbog značajno manjeg broja podnetih zahteva, većini protestantskih hrišćanskih crkava vraćeno je gotovo sve od tražene imovine: Evangelička hrišćanska crkva a. v. ponovo je u posedu 92 odsto traženog zemljišta, Reformatskoj hrišćanskoj crkvi vraćeno je 95 odsto traženih objekata, dok su manje zajednice, koje su podnele jedan ili dva zahteva, poput adventista, baptista ili nazarena, proces restitucije završile.

Jedina među crkvama i verskim zajednicama kojoj nije vraćeno ništa je islamska zajednica, koja je podnela 56 zahteva. Zbog postojanja dve zajednice, Islamske zajednice Srbije i Islamske zajednice u Srbiji, koje su podnele zahteve za identičnu imovinu i nemogućnosti, slučajne ili namerne, da se utvrdi koja od njih dve je tradicionalna verska zajednica i naslednica one predratne, proces restitucije nije mogao da se pomeri s mrtve tačke. Međutim, kako najavljuje Strahinja Sekulić, to će se uskoro promeniti.

– Doneli smo odluku da počnemo da rešavamo vraćanje imovine islamskoj zajednici i već su bili uviđaji na području Novog Pazara. Javno obećavam da ćemo do kraja ove godine doneti prve odluke o vraćanju imovine islamskoj zajednici. A kome se vraća, sve će pisati u rešenju. Država ne želi da bude u situaciji da jednoj verskoj zajednici nije vratila ništa – naglašava Sekulić.

Što se tiče ostalih crkava i verskih zajednica, radi se uglavnom o naturalnoj restituciji, dakle, vraća se imovina koja je i oduzeta, a kada to nije moguće, zakon predviđa zamensku restituciju i kao poslednje rešenje novčano obeštećenje. Direktor Agencije za restituciju navodi da je i zamenska restitucija pri kraju, dok se do novčanih obeštećenja još nije stiglo.

– Postupak zamenske restitucije je složen jer treba prvo da se utvrdi da je neka imovina oduzeta, pa onda da ne može da bude vraćena, zatim se procenjuje i onda nađe druga, odgovarajuća državna imovina. Tek ako nema mogućnosti ni za zamensku restituciju, isplaćuje se puna tržišna naknada. To je jedan od retkih slučajeva u svetu da se daje takvo obeštećenje – ističe Strahinja Sekulić.

O složenosti procesa zamenske restitucije svedoči i primer Beogradske nadbiskupije: većina imovine ne može joj biti vraćena u naturalnom obliku, a dogovor oko one zamenske se iskomplikovao.

– To jeste ostalo nerešeno, ali nije nešto što država ne može da reši odmah. Imali smo razgovore sa čelnicima grada i grad Beograd je bio spreman da ponudi za imovinu koja je oduzeta građevinsko zemljište nadbiskupiji. Ali, tu smo se sudarili s haotičnim stanjem kada je u pitanju svojina nad gradskim zemljištem. Odjedanput nešto što je bilo državno, volšebno postane privatno. Agencija za restituciju još neko vreme će čekati da li će biti dogovora, ako ne bude, mi ćemo doneti odluku, naći ćemo neku drugu odgovarajuću imovinu i mi ćemo to završiti – ističe Sekulić.

Politika