Prethodni članak
Čuvajući Kablar, čuvamo sebe od sebe samih
Изненађујуће често ових дана одјекује неуобичајен жамор кабларским врховима. Бучна какофонија људских гласова, грађевинских машина са хидрауличним наставцима, ломљава и пуцање стења, котрљање камења, крик ишчупаног дрвећа и тресак при паду на земљу која их је винула у небо, надглашавају тихи живот кабларске васионе.
Не чује се пуцкање сувих гранчица под притиском стопе планинара, не чује се шуштање гмизаваца при скривању од непознатог и незваног госта, не чује се фијук ветра који крошње цера, букве, граба покушавају да зауздају, не чује се поглед каквог шетача ослобођеног у чачанску равницу, не чује се мисао, не чују се људи. Каблар се претворио у буку!
Две године за нама су прошле у покушајима да се са надлежним државним институцијама пронађе начин остварења идеје темељнијег прилагођавања кабларског пространства потребама масовног туризма.
Али велика бука спречила нас је да се разумемо. Жеља да се истраје у изградњи стакленог видиковца, још једног храма антропоцентричности на врху Каблара, подиже непремостив зид између две етике, између два схватања живота, између две филозофије, између две метафизике. У судару идеја задрхтао је и уплашио се Велес, чувар шуме; заплакао је Христ гледајући метеж у Српској Светој Гори; насмејао се бог Капитал и почешао сврабни му леви длан, слутећи, ваљда, биће новца.
Заурлали су, недавно, багери у кабларској шуми. Пала су прва стабла. Јесу ли испустила болан јецај изненадног тренутка своје пролазности – не знамо. Јесу ли падајући на тле викнула нешто са кабларског врха и послала свој ехо кроз чачанску долину у вечност – не знамо. Да ли је њихов пад задржао тежак гутљај пљувачке у нашим грлима и суморан терет туге у нашим грудима – јесте.
Свесни да путеве треба градити на коришћење људима, разумевајући да су они потребни кабларским селима, желећи да кабларски горштаци добију комуникације какве заслужује њихова вековна истрајност и издржљивост, а знајући да се новопробијеним путем до кабларског врха излази у један ћорсокак и да тешка механизација за собом подиже прашину преваре, дижемо свој глас.
,,Чачак је мирисао на свеже малине и локомотиве. Јуримо уз мутну Моравицу између Каблара и Овчара. Пењемо се, с напором, уз голу гломазну планину. Ево нас најзад на самом врху међу птицама и облацима, између два ветра, у високој трави и цвећу које лелуја. Летимо над црним шинама.” (Потера за пејзажима, П. Милосављевић, 1932.)
Мимо правних норми које је држава сама поставила, мимо потребних дозвола, затварајући прилазе и путеве уз употребу приватног обезбеђења, као гарде кербера, мимо договора и обећања датих, као да реч не вреди једног камичка који је ветар откинуо са крхке кабларске стене, пробијен је пут. Ионако мучној слици наивне демонстрације људске надмоћи над природом, допринела је тужна завада људи људи на Каблару.
Опскурни индивидуалци, водећи се ситним интересима и мрачним мотивима, настоје да међу људима створе анимозитет какав им не приличи. Користећи се подмуклим праксама, о нама који стојимо на врху Каблара, износе неистине, желећи да будемо омрзнути, јер у нама виде препреку за брзу девастацију кабларског врха.
Година за нама је прошла у намери да се Каблар изједначи са другим планинама. ,,Хеј”, чује се из даљине, из сенке, ,,хеј, постоји видиковац на Алпима, на Хималајима, у Великом кањону, на Биокову…” Питам се, постоји ли видиковац на Месецу?
Има ли простора да се попнем на неки видиковац и погледам ужарене реке Меркура? И питам се, где је та планина Хималаји? Има ли на њој снега и како се тамо кроз снег пробија багрем? Одјекују ли никољска звона стењем Великог кањона? Капље ли и на Алпима вода у камену зделу у стени као на Савиним водама?
Да ли са видиковца Биокова могу да видим меандре Мораве или пучину мора? Да ли стена врха Арарата јесте мекано одмориште после напорног пењања или само пристаниште за бродове? Има ли у Млечном путу два иста места? Две исте душе? Каблар пева да је јединствен. Лаж је да је универзалан. Са душом Каблара могуће је само ускладити своју душу, не и поистоветити их.
,,али:
хоће ли слобода умети да пева
као што су сужњи певали о њој”
(Поезију ће сви писати, Б. Миљковић)
Мала планина, велико ескапистичко уточиште, постала је ноћна мора. Све је бучније. Поменутој какофонији придружују се полицијске сирене и грмљавина из Владе Србије. Кажу, долази српски премијер. Ето прилике да саопштимо своју бојазан. Ето прилике да пронађемо саговорника. Ето прилике да кажемо оно што кабларска шума и камење причају нама.
Авај! Као преторијанска гарда стоји чачанска полиција испред својих суграђана, обезбеђујући несметан пролаз аутомобилима премијера. И на малој планини, показаше се космичке разлике. Заклањају својим телима транспарент на којем пише: ,,На високо подигли се сутерени”, ваљда знајући да заблаћки поета и крфски трагичар наставља: ,,Сви подмукли, сви проклети и сви мали/ Постали су данас наши суверени.”
Зна и премијер, а зна и полиција тежину ових стихова и пред њима осећа стид, као катарзу.
А слобода зове. И у покушају да се збаце стеге, већ једном збачене у веку за нама, падају један за другим у полицијске ауте они који би желели да као до сада удишу ширину Каблара.
Јесу ли испустили болан јецај изненадне спознајеа своје немоћи – јесу! Јесу ли падајући на тле викнули нешто са кабларског врха и послали свој ехо кроз чачанску долину у вечност – јесу! Да ли је њихов пад задржао тежак гутљај пљувачке у нашим грлима и суморан терет туге у нашим грудима – јесте!
Да ли је он зов, усклик, звоно на снажнију борбу и потпуну истрајност у борби за кабларски врх – нема сумње да јесте! Наше било убрзано куца у жељи да ухвати ритам била планине. Ваљда осећа узбуђење и радост због прилике будемо уз њу.
Гледам Каблар и размишљам, колико је још векова пред њим. Колико још душа ова див-планина може у себе да прими. И колико птица и колико змија и колико цврчака и колико свитаца.
И колико тај баланс можемо да пореметимо својом похлепом. И можемо ли да је обуздамо? Похлепу. И не би ли било лепше силан новац усмерити на обнову дотрајалих кабларских путева, на оснаживање кабларских домаћина… И не би ли… Али од буке у глави не чујем мисао.
Откотрљала се ушушкана у грање у багерској кашики. И питам се, хоће ли опет бити тихе буке на Каблару. Онакве, каква свира на Каблару још од једног минута пре Великог праска.
Зато, дођите на Каблар да са нама разговарате, док још увек то засигурно можемо. Да разговарамо на мекој стени малене планине васионске ширине. И чућете музику кабларског живота. Њу стварају шумови, цвркути, котрљања, кораци, пуцкетања, а не аутобуси, телефони… И та музика можда неће дозволити да се чујемо. Али и не мора, јер:
,,И та свирка наше разговоре пријечи,
И ти снени звуци јесу наше ријечи.”
(Фис-хармоника, Т. Ујевић)
Павле Радојичић, Зелени талас Чачак
______________________________________________________________________
Milune imas li sramote?
Драго колико ти плаћају за ове 4 речи!?!?
Изгледа баш добро као и већини битова на овој страници
Nemojte se vise brukati Nemojte taj NAROD koji je jos ostao na Kablaru vise potcenjivati Gde ste bili da uradite JEDAN SAMO JEDAN METAR PUTA… UZIVALI STE …A oni nisu mogli ni kod lekara da idu. NEMOJTE VI BRANITI KABLAR OD KABLARACA….
A ko živi na vidikovci? Kome treba asfalt na vrhu planine? Zadnja kuća je je kilometar niže.
Kako to da Kablarci ne mogu da grade a Milun može?
Milice, nemojte Vi skretati temu na laž i gluposti.
Ne kaki!
Otići će i SNS jednog dana ,a vidikovac će ostati. Pravi ekolozi bi trebalo da brane Moravu sa svim njenim pritokama.
Bravo sve tacno receno
Divan i pre svega tačan tekst. Niko od ljudi koji iskreno brane Kablar nije dužan da radi put bilo kome. Dužan je da brani prirodu u kojoj je njihova i naša zemlja. Put država treba da radi i da to bude prioritet, a ne vidikovac.
Gde su.bili ovi toboz sto brane da se gradi vidikovac kad je galaksija podekla sumu.da postavi.antenu onda im nije smetalo a saf smeta. Sramota.
Oni koji toboze stite Kablar nisu dostojni komentara njihovih. Gradite vidikovac jer ce mnogima biti bolje a nikakva ugrozenost prirode ne preti ako budu postavili dosta kanti za smece. Bio sam na dosta vidikovaca i nisam video nikakvu ugrozenost prirode.
Onaj vajni aktivista koji tvrdi da ce cela konstrukcija da se obrusi u provaliju zbog navodnog krecnjackog materijala stena.Nek ne lupeta neka pogleda gde su sazidani manastiri na svetoj gori.Kako stoje na smoj litici od krecnjackog materijala 1000 godina ijos se nisu survali u Egejsko more. Puno pozdrava RUBINOVG manekena i 40 sljokara
Lokalna samouprava je duzna da gradi puteve bez obzira na izgradnju drugih projekata i ne treba niko sa Kablara da se zahvaljuje na tome Milunu ili nekom drugom. Nase budzetske pare sluze za nase potrebe, za osnovne zivotne potrebe stanovnika svih delova Cacka. To je normalno u svakom normalnom sistemu
Znam znam koliko je samo kilometara puta na Kablaru do sad izradjeno… sram vas bilo godinama niko nije dinar ulozio u Kablar a sad kaf neko hoce nesto da uradi vi bi na sve nacine da sprecite.
Zaboravili ste da pomenete da se pored cvrkuta, vetra i slicnih zvukova ne cuje vise ni pijana i drogirana omladina koja na vrh kablara dodje sa ogronim zvucnicima i tako do duboko u noc a dodju asfaltom do skoro vrha
Kako vas ekolozi nije sram,sto vi brinete o nasem Kablaru. To je nase nas mestana Koji TU zivimo,ne trazimo vase misljenje ni savet.Dalje od moga Kablaru
Oni koji toboze stite Kablar nisu dostojni komentara njihovih. Gradite vidikovac jer ce mnogima biti bolje a nikakva ugrozenost prirode ne preti ako budu postavili dosta kanti za smece. Bio sam na dosta vidikovaca i nisam video nikakvu ugrozenost prirode.
Aktivisti i zaštitici : prirode. planina,vodozemaca ,žaba , retkih ptica, Zapadne Morave,potoka Lupnjače da li u svom planu imaju i uklanjanje antena sa Ovčara i Kablara. Takodje te metalne skalamerije i ruže naše planine a ni zdravstveno nisu bezbedne. Da li u planu imaju i proteste duž toka potoka Lupnjača koji svakih deset dana menja boju (od crno masne do zeleno modre). Da li sprej boce kojima ispisuju svoje nezadovoljstvo su Co free ? Ili Su samo bleda senka Grete Tunberg.
Izgleda da ćemo mi morati da branimo Kablar od „Čuvara Kablara“.
Ove dve karikature(kuvekalo i janićije)od ljudi dosadiše i bogu i narodu.
P.S. Pohvala za Ozon. Što više pišete o Kablaru pre ćemo dobiti vidikovac.
Kuvekalo i Janićije karikature, a Vesić i Ana mi imaju tu neku otmenu notu, kao Dunđerski.
Ovi dajni ekolozi gde oni zive neka se tamo bave ekologijom.
I sam zimim u blizini jednog vidikovca prosle godine je prosao asvalt i svima nam je doneo mnogo dobrog u tom kraju. Naprimer ja sam svu malinu prodao turistima .
Šteta nije stigao ranije da pohađaš školu.
U kojem si to gazda Grujo kraju, je li ovo pišeš ono što ti je onomad gazda Đoka rekao da kazuješ narodu okolo.
Ih koliko samo naroda na Kablaru voli da komentariše, nesebični ljudi, tačno ih boli nepravda da neka premijerkina firma ostane bez tendera.
Znate i sami da prosipate bezočne laži, ali to donosi profit aktivistima da se „bore“ protiv nepostojećeg neprijatelja. Izmenjali mali zilion argumenata, sami sebe demantujući, više se ne zna da li postoji stvarno neki problem ili samo prizivaju nesreću-nečiju pogibiju.
Koji bre ekolozi…. Sto ne naprave akciju da ociste parkove i grad kad se gore biju i dzapaju. Doveli xxxxxxx Cutu boze dragi sta nam bi sa Srbijom
Samo napred do zavrsetka radova, hvala Ozonu sto objavljuje komentare i jedne i druge strane.
Kablarci kako ste dosad živeli bez vidikovca,mi iz Bresnice i dalje bez rešenost oko vode.
Svi političari obećavaju,izgleda dok se ne promeni vlast,mi ćemo i dalje ostati bez vodovoda.
Vi glupi botovi,sa Kablara što vam treba vidikovac,nije ovde samo pitanje dali treba ili ne treba.
Pitanje je korupcije,koliko košta i
ko izvodi radove.Dali je postupak po zakonu.
U ala se lupeta ovde u ovom clanku.Pa ljudi moji da su se ovako bunili nasi preci pa mi bismo i dalje ziveli u zemunicama,totalno promaseni likovi brane nesto a nemaju predstavu niocemu,planina kablar je toliko velika i toliko neistrazena da oni sa ovim sto ce da stave 39 kvm vidikovac mogu samo da pospese razvijanju turizma,stranci koji bi dolazili,planinari,ljudi entuzijasti i putnici koji vole ovakve stvari,bi donosili i novac lokalnom stanovnistvu,od iznajmljivanja smestaja do prodaje domacih radinosti. Strancima je to sasvim normalna stvar oni su navikli na ovakce vidikovce kojih ima svugde po svetu,ali nasi pajseri koji su istripovali da nesto znaju oni bi sada da ne daju…a u stvari nikad nista u zivotu uradili nisu,u stvari oni misle da priroda ne sme da se dira,a kad otputuju u svajcarsku ,norvesku i zemlje sa ogromnom prirodom nailaze na sve te stvari koje ovde u svojoj kuci ne dozvoljavaju i onda se vrate kuci i dive se sta su sve videli tamo i kako je tamo lepo i bajno.Tako su i kusturicu napadali za mokru goru i za andric grad.A kad god odem tamo sad se divim i mestani su presrecni,prodaju svoje domace radinosti tokom cele godine…e to je nesto na cemu trebaju svi da rade,da se ukljuce i da daju ideje i da ucestvuju,ovo sto oni rade nicemu ne vodi,totalna glupost i zaglupljivanje gradjana. Razvitak ne moze da se desi ako ovakvi hoce da ostanemo u kamenom dobu,dobro je to ali onda sa kamenim dobom ostaju i druge stvari