Da li je Kablar pogodan za masovni turizam i zašto nije

Grupa građana koji su pokrenuli peticije protiv gradnje staklenog vidikovca u Ovčarsko-kablarskoj klisuri na Kablaru, smatra ovaj projaket pogrešnim, ali kreatori projekta nisu uvažili nijedan argument zbog koga  neki gradnju staklenog objekta smatraju pogrešnom.

Jedine ,,argumente‘‘ u korist gradnje staklenog objekta izneo je Gradonačelnik koji smatra da će objekat da privuče turiste iz celog sveta kao i da će Ovčarsko-kablarska klisura ,,da zasja punim sjajem‘‘.

Argumenti protiv gradnje vidikovca su više nego očigledni.

1. Pristupni put do parkinga je za jedan metar širi od glavnog puta. Po rečima Gradonačelnika, pristupni put i parking su koštali 2,5 milona €. Parking ima 5 mesta za autobuse i 80 mesta za putničke automobile, što potvrđuje da kreatori projekta planiraju masovni dolazak turista. U punom kapacitetu parking bi mogao da prihvati oko 600 osoba. Da je urađen pristupni put iste širine kao i dolazni put iz Čačka,  a parking urađen malo niže na nekoj čistoj parceli, trošak bi bio sigurno upola manji.
2. Investicija od izgrađenog parkinga do vidikovca sa staklenim objektom, ne može da košta manje od 4-5 milona €. Obe ove investicije su nepotrebne, jer je za posetioce mnogo korisnije da na vrh Kablara dođu kroz jednu laganu šetnju uživajući u prirodi i svežem vazduhu.
3. Gradnjom stklenog objekta ne povećava se vidokrug sa vrha Kablara nego se delimično smanjuje vidokrug sa drugog vrha koji takođe ima vidokrug od 360 stepeni.
4. Priroda je najveći umetnik. Čovek bi trebalo da od nje uči i da se potrudi da je što manje kvari. Izjava Gradonačelnika da će izgradnjom vidikovca Ovčarsko-Kablarska klisura da zasja punim sjajem, i da će da privuče turiste iz celog sveta nema nikakvu realnu osnovu jer vidikovci, prirodni ili veštački, se posećuju u prolazu, kada se razgledaju drugi sadržaji. To znači da bez razvijanja drugih turističkih potencijala, banjskog, seoskog i planinarskog turizma, nema bitnog  povećanja broja posetilaca ni na staklenom vidikovcu. Niko neće ići na vrh Kablara da bi video samo stakleni vidikovac.  Ljudi iz urbanih sredina su željni prirode, da je osete svim čulima. Posmatranje prirode kroz staklo samo kvari taj užitak. Prirodni vidikovac je besplatan. Osim postaljanja zaštitne mreže, ne zahteva  nikakvo drugo održavanje. Veštački vidikovac je skup i zahteva kontinuirano održavanje i čuvanje.
5. Ako je cilj da se iskoriste prirodni potencijali za razvoj turizma u predelu Ovčarsko – Kablarske klisure, onda bi prvo trebalo rešiti urbane probleme Ovčar Banje u smislu: pijaće vode, kanalizacije, prečišćavanja otpadnih voda, zaštite izvorišta termalne vode, uređenje mostova, putne mreže, auto kampa itd. Sve napred navedeno se već nalazi u prioritetima plana razvoja.
6. Sledeći potencijal za razvoj turizma je razvoj seoskog i eko-turizma. Kablar je prostorno relativno mala planina, ali jako bogata prirodnim lepotama koje se ne vide ni iz Ovčar Banje, a ni sa vidikovca jer se nalaze u njegovim nedrima. Plato na kojem se nalaze kablarska sela je veliki dar Prirode, jer omogućava proizvodnju svih poljoprivrednih proizvoda koji mogu da se proizvode u našem klimatu. Za sve proizvode koji se proizvode na ovom terenu može da se kaže da su posebni. Prirodni uslovi nisu dobri za neku vrstu industriujske poljoprivrede, ali za razvoj seoskog turizma su idealni. Na žalost i ova sela dele sudbinu većine naših sela. Nalaze se u fazi odumiranja.  Bez dugoročne dobro definisane strategije i pomoći države nije moguće razviti ovaj potencijal.
7. Planinarski turuzam u kombinaciji sa seoskim i verskim turizmom je dobitna kombinacija za dugoročno održiv turizam, pa prema tome i za razvoj planinarskog turizma treba napraviti preciznu strategiju razvoja.

Iz svega napred navedenog može se zaključiti da je gradnja staklenog vidikovca nepotrebna, a pogotovu ako se uzme u obzir stanje zapuštenosti u kome se sada nalazi područje Ovčarsko-Kablarske klisure. Znamo da su napred navedene činjenice poznate i kreatorima projekta izgradnje staklenog vidikovca, ali da su, iz nekog posebnog razloga krenuli  u ,,revitalizaciju‘‘ Ovčarsko-Kablarske sa pogrešne strane.

Za kreatore  projekta i davaoca dozvole nema nikakvog značaja što je na području gradnje vidikovca zabranjena svaka gradnja. Uredbom o prostornom planiranju predviđeno je uređenje vidikovca, što nije isto kao i gradnja objekta i pristupnog puta. U istom području su zabranjeni svi radovi od marta do juna meseca zbog uznemiravanja ptica jer se one nalaze u periodu razmnožavanja i brige o odgajanja podmlatka.

I na kraju proizilazi da oni koji bi trebalo da štite zakonom zaštićeno područje, ovim projektom ruše i prirodu, i zakon koji su sami doneli.

Ono što bi trebalo da se hitno uradi je dovesti celu liticu u takvo stanje da pruža bezbedan boravak svih posetilaca da nam se ne bi ponovile nesreće koje su se dešavale u bližoj i daljoj prošlosti.

Tekst je deo projekta „Ovčarsko-kablarska klisura zaštićeno prirodno dobro ili izvor korupcije“.

Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.

_________________________________________________________