Prethodni članak
Da li zakoni ljudski mogu ukinuti zakone božanske
Поводом актуелне забране јавних окупљања у време највећег хришћанског празника, Васкрсења Христовог, отворено писмо свим представницима власти у региону упутио је млади свештеник Драго Ристов Ђого.
У свом писму Ђого каже:
Уваженим представницима свих нивоа власти у Републици Србији, Републици Српској, Црној Гори и Федерацији Босне и Херцеговине,
Драге даме и уважена господо,
Обраћам Вам се овим јавним апелом као човјек који је бар један дио живота и не мало душе посветио црквама и манастирима који се налазе на територији заједнице која вам је у политичком процесу повјерена на управљање. Као онај ко се родио или сродио са православним људима на територијама које имате обавезу и част да надзирете и доносите одговарајуће одлуке.
У претходном периоду се намјерно нисам јавно оглашавао, иако су бројни медији то од мене тражили готово свакодневно схватајући озбиљност ситуације као и држаћи се начела да је и добра, па и лоша управа у оваквим ситуацијама боља од расула и самовоље. То не бих чинио ни сада када не бисмо дошли до једне границе унутар које, из перспективе мене лично али и многобројних православних Хришћана, углавном српске народности, не постоји реална опасност да изнесене мјере опреза и пажње прерасту у потпуно обесмишљавање живота као таквог. У питању су најављене мјере увођења полицијског часа и мјере потпуне забране кретања за вријеме Васкрса и дана непосредно прије и у току празновања тог Празника Суштине Хришћанске вјере.
Нећу вас напомињати да смо сви у овом нашем друштву – укључујући и православне Хришћане – подносили тешко мјере које су неопходне. Заједничка је то мука, свачија. И брига и забринутост и немогућност да сахраните и оплачете драге у присуству вољених и немогућност да их се опет сјетите. Много шта. Заједно смо све то прошли и пролазимо и пролазићемо и даље. Свачија је то жртва. Сви смо се помало повукли да бисмо покушали да не видимо код нас претужне и потресне сцене из Италије, Шпаније, Сједињених Америчких Држава. Али морам да скренем пажњу да постоји једна граница када ће мјере укинути живот сам. Оно што чини његов смисао.
Знам да питање о смислу живота данас не стоји нити у једном уставу. Да „одвојеност Цркве од државе“ значи да се држава и не брине да нама да неки смисао. Али, видите: држава бар не смије да нам брани да у оквиру наших уставних права – која су права загарантована уставом сваке модерне државе – ми тражимо и налазимо Смисао. Ја сада немам намјеру да држим час вјеронауке. Па, ипак, морам да вам напоменем: празник Христовог Васкрсења за нас Хришћане није тек један празник. Није „нерадни дан“. Није прилика за роштиљање. Није прилика да причамо о свему и свачему осим о Христу. Христово Васкрсење за нас јесте Све. Да, буквално СВЕ. Када ујутро, рано, у 5 часова, свештеник први пут ускликне „Христос воскресе!“ и ми му одговоримо „Ваистину воскресе!“ – наш живот добија смисао, наше трагедије утјеху, наши неопојани преци опијело, наша нерођена дјеца прву молитву, наша земља благослов. Ви, наравно, не морате у то да вјерујете. Али вас молим да имате разумијевања да ни ми којима то јесте смисао живота не можемо а да га не живимо.
Постоји у ДеЕгзиперијевом Малом Принцу она епизода о краљу. Молим вас, као сестре и браћу – прочитајте је! Не може власт заповиједати оно што човјек не може да испуни. Питајте мало – можда први пут са искреном знатижељом – оне из ваших структура, Вама нижеподређене, из ваших партија начелнике, градоначелнике и председнике општина, и људе који нису изгубили додир са стварношћу шта мисле о најавама. Има још људи, дивних, који ће вам рећи да ћете и њих натјерати да крше неиспуњиве законе. Прочитајте Дјела Апостолска, а ако не њих – бар Антигону. „зар мислиш да закони твоји људски могу укинути божанске – та ти си смртан створ“… Постоји једна граница преко које се не може. Умираћемо у тишини – треба тако, живјећемо на дистанци – треба тако, али да не будемо на Васркрс на Литургији свих Литургија, да не будемо на Литургији самој, мајци свих Литургија – ко то може тражити од нас?
Зато и немојте. Ако морате радити што морате радити, имајте разума бар да јутро од 5 часова до 9 у недјељу не буде полицијски час. Ево, као и до сада, трудићемо се да у свему будемо добар пријатељ вашим напорима. Али у то доба нико не роштиља, нико не окупља родбину. У то доба само Хришћани славе побједу Живота над Смрћу. И да не вјерујете (ваше право, свакако), пустите Нас.
Нешто мора бити битно и у овом стању. Све се може електронски. Али литургија не може. Она може да се гледа у немогућности одласка, али сви знамо да она тражи и присуство вјерног народа. И сами знате да не може све електронски. Сваки дан гледамо како се састајете у кризним штабовима, на конференцијама за штампу. Неки од тих сусрета са мелем за душу, неки потпуно непродуктивни и панични. Али ако је вама неопходно да нам кажете пред камерама и да се крећете, да се састајете и гледате лицем к лицу – и нама је то неопходно.Не тражимо слободу да правимо сабрања (вашаре, тефериче, панађуре). Има тога и било је ту неукуса и претјериваа и мимо овога. Не тражимо литије. Тражимо Смисао. Литургију.
Желим вам од Бога здравље и за све вас се Богу молим. Послушајте. Не стављајте пред човјека оно што он не може носити. Јер проблем овог свијета као и проблем овог вијека није Црква и Литургија већ неодговорност као таква.
Богочовјек вам страдали и Васкрсли био на помоћи
Свештеник Дарко Ристов Ђого
Фоча
__________________________________________________________________________________
kako je meden
<3
Citao sam text 2 puta, svaka cast.. svaka mu je na mestu! Hristos Vaskrse!
Lepo ti to zlato oko vrata,baš kao što je i Isus nosio!Što će ti pope naočari,što ne ideš kako te bog stvorio, imaš li sijalicu u kući,a mobilni…
Е мој… Требају му наочаре и сијалица, јер му очи виде, и телефон јер му уши чују, а има и нешто паметно да каже. А за шта теби служе очи и уши и језик?
Bravo koleginice
uze mi rec iz usta
deco i lep i pametan i ima stav i pametno zbori
ljubi baka 🙂
„Čoveče“ ne lupetaj….pročitaj još jednom tekst i malo razmisli…
Ničim nije prenaglio niti ostrašćeno pisao…i lepo je rekao ko hoće da veruje hoće, ko neće nema problema
Ponekad cujem recenicu koju sve vise razumem „covek je naj veca zivotinja“.
Ovi iz SPC sve me vise podsecaju na talibane. Sad ce biti smak sveta zato sto vernici ne mogu da prisustvuju liturgiji. Cak su i katolici koji su mnogo veci vernici od nas drzali mise bez vernika jer su videli da ovo i nije bas bezazleno.
Pravoslavac, nije Foča , nego Srbinje!
koliko samo ostrascenosti, zlobe i svega loseg u masi komentara na svim portalima
cak i ovde…cacak nam se pretvorio u osinje gnezdo zlih, neostvarenih, iskompleksiranih, bahatih i elementarno nevaspitanih osoba, jer ljudi svakako nisu
sve veliki vernici, tradicionalisti koji se jagme za meso u vreme posta, i u sve se razumeju
da vam kaze baka nesto…vera se nosi u sebi, ne na sebi
pa ko je shvatio, alal vera
onaj ko nije…mozda mu nekad dokliza iz gluteusa u mozgic
ljubi baka 🙂
P.S. Bog je jedan, ljudi ga dele
cuvajte se i #ostanitekodkuce
Poštovani svešteniče Đogo,
Mi ćemo pročitati Malog princa i druge knjige (kao da samo Vi čitate), ali Vas molimo da pročitate Srpsku trilogiju, Vreme smrti, Teče krvava Drina, Krvavu bajku, Jamu, Seobe, haške hronike… U njima ćete videti neprestano, milenijumsko, stradanje Srba i stradanje naše Srpske pravoslavne crkve.
Nisu potresne scene samo u Italiji, Francuskoj… Ako ste pogledali scene zaraženih u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu…videćete izobličena tela sugrađana priključenih na respiratore, koje smrt očekuje svakoh sekunda. Videćete otežano lečenje hiljade onkoloških bolesnika, bolesnika na dijalizi… Pogledajte sugrađane koji su preležali Kovid 19 i pitajte ih kroz šta je njihov organizam prošao i kakve posledice očekuju po organske sisteme.
Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju.
Posle svih Golgota našeg naroda, sa ovom bi se trebalo izboriti slušanjem struke i poštovanjem mera, kao što to čini 90% sugrađana.
Sve struke i kategorije društava su pogođene: bolesni, đaci i studenti, vernici, sportisti, turističke agencije i turisti, vojska, policija, privrednici, zaposleni, štićenici u staračkim domovima, lica sa posebnim potrebama, zdravstveni radnici…
Frapantan je procenat obolelih zdravstvenih radnika. Da bi se formirao jedan lekar, od sedme godine života, pa do četrdesete, neprestano je najbolji đak, student, specijalizant, nepitajući za platu, radno vreme, uslove rada, rizike. Objavljena su imena i prezimena lekara i ostalog zdravstvenog osoblja koji su izgubili život nesebično štiteći živote pacijenata.
Ako pratite naučne radove koji tretiraju pošast koja nas je zadesila, videćete da leka (u čitavom Svetu) za sada nema, nema ni vakcine, da su direktni kontakti i približavanje veoma opasni…
Nemojte menjati teze i inputirati nam da ne ljubimo Hrista, da ne uvažavamo liturgiju i da nismo dostojni naših predaka koji su za našu veru na oltar otadžbine i crkve položili sve što su imali.
Zar treba da nam se dogodi sudbina Nadežde petrović, jednog od najboljih slikara Evrope, pa da nam danas naša zlata umiru od epidemije?
Možda oče Đogo niste ni pošli u školu, kada se naš, nadamo se uskoro sveti, patarijarh Pavle pojavljivao na masovnim političkim skupovima i premudrim rečima obuzdavao sukobljene strane, čuvajući živote, dostojanstvo i budućnost našeg naroda.
Nije vreme za političke zloupotrebe, već za Uskršnju liturgiju sa što manje međuljudskih kontakata, jer njima dovodimo u životnu opasnost vernike svih konfesija, kao i živote agnostika i drugih…
HRISTOS VASKRS
Mozete reci da kod katolika ima veci broj vernika,ali ne ida su veci vernici,pitanje vere je individualno.Sve se slazem sa svestenikom,ali ne i da smo mi disciplinovani i da to mozemo sami organizovati bez nekog ogranicenja.Vecinu odluka podrzavam,sem nastup i nacin obracanja i normalno vladanja gospodina Prvorodjenog.Da je SRECE da nam on nije predsednik i CORONA bi na bila kao povetarac,sto rece njegov glasnogovornik Nestorovic.
Ko se čuva i Bog ga čuva, se pripoveda. Da li treba sam da se čuvam a time i druge da čuvam ili će me umesto mene samog u ovom vremenu sačuvati neko drugi, političari, doktori, sveštenstvo, prijatelji. Kada sam bolestan obratim se doktoru, problem sa autom rešavam kod mehaničara,sa televizor kod majstora. Običaje, veru, crkvu,sveštenstvo, jude poštujem. Sada je neka druga „viša“ sila, gde samo SAM sebe možeš a i druge zaštititi. Boga se setimo samo kada nem nešto treba „Bože pomozi“, posle ga zaboravimo do nekog novog našeg trebovanja. Tekst je dobar, za poštovanje, ali za druga vremena.
Uvaženi oče Đogo, nisam posumnjao ni u jednu jedinu Vašu reč kojom nam se obratiste i ubeđen sam da su iz dubine Vašeg srca proizašle.
Međutim, trenutna situacija je posve drugačija. Veliko je iskušenje i utehu tražimo od prvog među jednakima, od patrijarha srpskog. Zar Simvol vere ne kaže: „Verujem … u jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu … Amin!” Zar Sinod te iste Crkve nije dao uputstvo vernicima da u Liturgiji učestvuju iz svojih domova?
Ako se i dogodi, pa da ovaj đavolji virus i Vas zarazi oče Đogo, pitam Vas hoćete li se lečiti u nekoj od Kovid bolnica ili ćete se jednostavno žrtvovati i postradati?
HRISTOS VASKRSE!
Opasna je stvar kad covek izgubi um, pa predstavi svoj razum kao um.Oce svaka vam je na mestu, Al lepo je apostol Pavle rekao imamo telesne,neduhovne I duhovne ljude.Da se radja Isus svaki Dan bilo bi ih puno a isto tako oce njihovo duhovno pomracenje Uma od bluda,samoljublja,gordosti,stomakougadjanje,srebroljublja a I slavoljublja Im je toliko pobrkao um a ujedno I razum,da Oni zapravo zive u 21 veku u telu a duhom u doba pre Isusa.I nije pravoslavac opsednut zivot nego je ispunjen I ne trazi balans vec ispunjenje , I ne trazi krivca vec oprostaj.Amin
Da li je Isus svojim učenicima, kasnije apostolima, govorio da drže neke liturgije, grade hramove po uzoru na one hebrejske u kojima je bilo više fariseja nego onih koji su živeli i radili onako kako je sam Isus propovedao?
Da li se On kitio zlatnim i srebrnim nakitom, šljaštećom odećom, živeo i učenicima propovedao u objektima od mermera i zlata?
Najduhovniji u celoj Crkvi su oni koji žive u isposnicama i u retkim prilikama se obraćaju vernicima dajući im odgovore na neka pitanja, a naša tragedija je što te duhovnike niko od nadležnih u Crkvi ne sluša, a same vladike i sveštenici niti ih posećuju niti ih za bilo šta pitaju, već donose odluke na osnovu svog razmišljanja i ograničenih duhovnih spoznaja.
Шта да се ради кад се бог окренуо против стада, вероватно га сад санкционише што није ишло у цркву за време комуниста. Ови пастири тад се нису чули нигде. У цркви био по неки излапели старац и баба. Ови саде иду од бијеса у цркву јер је то модерно као што пастири возе џипове и бентлије