Данас је Међународни дан писмености, статистика у Србији поражавајућа

Данас, 8. септембра, широм света се обележава Међународни дан писмености, што је датум који је још 1966. године УНЕСКО утврдио.

Циљ је да се сваке године међународна заједница подсети на статус писмености и образовања одраслих на глобалном нивоу, односно да се упозори на проблем неписмености, који још постоји у великом делу света.

Нажалост, ни званични подаци у Србији нису охрабрујући, јер по последњем попису у Србији 2,68% становништва је без школске спреме, 11% са непотпуним основним образовањем, а 20,76% са основним образовањем, што је 34,44% укупног броја становника. Овако поражавајућим подацима доприноси и недовољан број часова српског језика и књижевности у основним и средњим школама, где заостајемо за европским земљама у којима је број часова матерњег језика знатно виши.

Познавати свој језик и писмо, једно је од мерила образованог човека. У 21. веку се све више говори о информатичкој писмености, али можда пре треба говорити о базичној писмености, а тек онда и о функционалној писмености. Данас бити писмен не значи само познавати граматичку и правописну норму. Данас је то много више, умети да  протумачимо и разумемо време у коме живимо и изборимо се са оним што чујемо и сусрећемо на сваком кораку – полуписменим, квазиинтелектуалцима, полуинтелектуалцима.

Још је Слободан Јовановић, српски правник, историчар, књижевник и политичар из времена Краљевине Југославије, чији је значај немерљив и данас, говорио о полуинтелектуалцу и рекао да је то „ човек који је уредно, па можда, чак, и с врло добрим успехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа. Било услед његове урођене неспособности или због мана школског система, није добио подстрека за духовно саморазвијање.“ Чак је и аутор прве филолошке расправе на старословенском језику „О писменима“ Црноризац Храбар, бранио словенску азбуку од напада Грка још у 10. веку и претпоставља се да је због тога тако и назван – храбар.

Увек је била храброст бранити свој језик и писмо.  И данас је то сложен и захтеван задатак са бројним изазовима које ово време носи. На том путу осим храбрости, потребна је писменост у најширем значењу те речи.

Али, када све ово знамо, у данашњем времену лажних диплома и доктората, како и у ком контексту, нажалост, можемо говорити о писмености?

Ауторка текста: Гордана Маринковић Савовић,  председница Савета Двери за образовање и науку 

______________________________________________________________