Demanti izjave Predsednika Republike Srbije

Изјава Председника Републике из Ниша, од 12.12.2021. године, о томе да примања професионалних војника просечно износе 120.000 динара, узнемирила је професионалне припаднике Војске Србије и изазвала лавину негативних коментара на друштвеним мрежама. Поред тога Председник Републике је изјавио и да је плата запослених у Војсци у последњих десет година увећана за 71%.

Зарад објективног информисања јавности и умирења професионалних припадника Војске Србије, принуђени смо да ову вест демантујемо следећим чињеницама.

Пре свега указујемо, да се никоме накнада превоза до посла и са посла, као и друге накнаде не урачунавају збирно у плату јер оне нису део плате.

На званичном сајту МО може се видети, према последњем податку из октобра 2021. године, да просечна плата професионалних припадника ВС, износи =74.339 динара, од чега професионални војници просечно зарађују = 54.573 или 460 евра, подофицири = 72.851 или 620 евра, официри = 102.028 или 868 евра и генерали = 186.408 или 1.586 евра.

Како би смо сликовито приказали раст плате професионалних припадника ВС у протеклој деценији, као пример узећемо плату подофицира у чину старији водник прве класе, који је у јулу 2008. године, зарађивао плату од око 40.000 динара, када је евро коштао 78 динара, што износи 510 евра. Данас, тај исти старешина прима месечну плату = 68.000 динара, а у односу на курс евра од 117,5 динара, значи да зарађује 578 евра. Дакле, од 2008. године, до данас, плата овог старешине је увећана за свега 68 евра, што за 13 година износи око 12%. Ако узмемо у обзир да је тренутна званична годишња стопа инфлације преко 6%, јасно је да чињенично и није било никаквог повећања током више од једне деценије.

Пре 2016. године, професионални припадник ВС, на задацима у Копненој зони безбедности (КЗБ), зарађивао је око 700 евра у једној смени од двадесетак дана, а данас зарађује 350 евра. Тада је дневница за службу у КЗБ износила 2.200 динара, са курсом евра од 102 динара, а данас она износи 1.800 динара, са курсом од 117,5 динара, док нпр. истовремено колеге из Полиције поред тих дневница остварују и право на ноћни рад, празнична увећања плате, накнаде, слободне сате итд. Све захваљујући чињеници да годинама уназад имају закључен колективни уговор са државом као послодавцем, док су запослени у Војсци Србије, у том смислу дискриминисани.

Дежурство у ВС плаћа се 1.100 динара, и тај дан запосленом у Војсци не припада накнада превоза за долазак на посао, нити остварује право на доручак као оброк, који нужно мора сам да финансира.

Запослени у ВС не остварују накнаду за исхрану у току рада – топли оброк, нити регрес.
Вредност бода за увећане трошкова становања у задњих 10 година, није мењана и износи нешто више од 18 динара, што је према данашњим ценама недовољно да ипуни сврху те накнаде.

Цивилна лица на служби у ВС, од 2017. године, уведена су у статус професионалних припадника ВС, и изједначена са војним лицима у погледу обавеза, а у погледу многих права су дискриминисани иако извршавају готово идентичне задатке као и војна лица, често униформисани и наружани.

Просечна нето зарада у септембру 2021. у јавном сектору износи =72.235 динара
Просечна потрошачка корпа за септембар 2021. године износи = 78.226,14 динара
Стопа инфлације у 2021. години 6,6%
Раст цена на мало месечно износи = око 1%
Гориво је у јануару 2021. године, у просеку коштало 134 динара, данас литар дизела кошта 181 динар.
Цена јестивог уља у октобру је са 121 динар поскупело на 200 динара.
Најављују се поскупљења гаса и свих других животних намирница.

Када се сагледају све ове чињенице, јасно је како данас изгледа стандард професионалних припадника ВС и како држава као послодавац брине о њима и њиховим породицама.

Међутим, нису само ово проблеми који оптерећују ППВ.

Међуљудски односи и брига претпостављених према потчињенима је на најгорем нивоу у последњих 50 година.
Војска почива на достојанству, части, моралу и стручношћу које особине пре свега треба да поседују лидери у војсци-војне стерешине. Данас је пракса да се у више чинове и на руководеће дужности постављају политички подобни, који често не испуњавају основне психолошке и стручне критеријуме за дужности које обављају, што је недопустиво јер је војска аполитична организација. Исто је са упућивањем на школовања, у мисије и сл.
Војска почива на строгом поштовању правила и прописа, а данас се они свакодневно крше на најгрубљи начин и то од највиших војних руководилаца који су дужни да такве појаве спречавају и санкционишу и који треба да инсистирају на поштовању правила и прописа.
Мобинг је свакодневница у Војсци Србије, а узбуњивање којим се указује на кршење прописа па чак и на криминал, строго се кажњава, чиме се запосленима у ВС шаље порука да данас у Војсци владају неморал и негативан систем вредности.

Могућност решавања стамбеног питања је данас један од највећих проблема запослених у ВС. Сетимо се ситуације са аплицирањем за станове из програма Владе Србије, методом ‘’брзих прстију’’. Данас имамо професионалне припаднике ВС, међу којима има и генерала, који одлазе у пензију након неколико деценија службе и више прекоманди, а да нису решили стамбено питање.

Квалитет лечења у војним здравственим установама је опао до те мере да готово не служи својој сврси. Партиципацију за задравствене услуге професионални припадници ВС плаћају двоструко више од осталих грађана.

Услови у којима професионални припадници ВС извршавају службене задатке нису достојни војника 21. века. Објекти за смештај људи су углавном неусловни и у лошем стању, услови за одржавање личне и колективне хигијене такође, спортски реквизити за одржавање физичке кондиције готово не постоје у касарнама, док нпр. у готово свим затворима широм Србије, постоје читаве теретане.

Све овде наведено је само део проблема који муче запослене у ВС и катастрофално утиче на морал који је најважнији елемент функционисања сваке војске али и на њену функционалност.

Овакво стање ствари наводи запослене у Војсци Србије, да се одлуче за напуштање војничког строја јер данас није проблем чак и већу зараду остварити у цивилном сектору са много мање психофизичких напрезања, уз поштовање радног времена и свих других права из радног односа који су данас мисаона именица за професионалце у Војсци Србије.

Са оваквим односом државе према професионалним припадницима Војске Србије, не може се војни позив учинити популарним и не може се изградити и имати јака и савремена војска о којој свакодневно слушамо од државних званичника.

Многима, па и држави као попслодавцу српским војницима, мора бити јасно да живимо у 21. веку када су начин живота и животне потребе људи итекако другачије у односу на период од пре 30 и више година.

Инсистирамо на састанку са председником Републике који је први човек Војске Србије. 

Надамо се да своја права нећемо морати поново да тражимо на улици, јер је то понижавајуће и за нас и за државу. 

Извор: Војни синдикат Србије

__________________________________________________________________