Dijalog o litijumu „čista farsa“

Zalažem se za pravi društveni dijalog po pitanju Rio Tinta i tzv. iskopavanja litijuma u dolini Jadra, a ne ovakav kome svedočimo, i u kome su najviši državni zvaničnici otvoreni promoteri i lobisti jedne strane, multinacionalne i privatne kompanije, ističe politikolog Cvijetin Milivojević te napominje da u takvom nazovidijalogu nema ni reči o pravoj ugroženosti životne sredine, benefitima ili ne itd.

– Trenutno je situacija da su u tzv. dijalogu prisutni stručnjaci, koji su istovremeno i nameštenici, tj. ljudi koji u ime Rio Tinta rade razne studije, o ugroženosti životne sredine, izvodljivosti projekta… Takođe, protiv sam ovakve vrste dijaloga, treba li nam litijum ili ne. Zašto? Zato što je donet zakon da nam litijum ne treba; šta su rekli zvaničnici, predsednik države i tadašnja premijerka – da nikada u Srbiji nećemo iskopavati litijum dok Nemačka, koja tvrdi da će tek kad dođe do najviših bezbednosnih standarda ući u iskopavanje litijuma, ne uđe u taj proces, a mi vidimo da Nemačka nije ni blizu početka iskopavanja litijuma. Istovremeno, naš predsednik Republike i državna propadanda okreću list i sad kažu da je nama Nemačka garant nekakvog iskopavanja litijuma!? – čudi se Milivojević u razgovoru za Ozon Press pa dodaje „ako je to tačno i ako je Nemačka garant, hajde da vidimo jedan primer, slučaj i studiju gde to Nemačka iskopava litijum i sa kakvim bezbednosnim garancijama?!„.

Kaže da je tek nakon toga moguće otvoriti svedruštveni dijalog o litijumu dok je, kako navodi, sa ovakvim manjkom informacija koje javnost ima i „medijskom torturom koju po nalogu državne propagande vrše najvažniji mediji“, svaki dijalog „čista farsa„.

Sinoć je u Loznici održan prvi, izuzetno posećen protest u organizaciji Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) protiv Rio Tinta, tačnije protiv namere te kompanije da oživi projekat „Jadar“ i uz rudnik započne iskopavanje litijuma u dolini reke Jadar, kome je prisustvovala gotovo čitava, posve posvađana opozicija (od najdesnijih Pokreta Živim za Srbiju Jovane Stojković i pokreta MI prof. Branimira Nestorovića, preko Dveri, Narodne stranke, Novog DSS-a, DS-a, SRCE-a, SSP-a, do najlevljih ZLF-a i grupacije Zajedno).

Upitan o tzv. Frontu za odbranu Srbije, koji je najavljen kao opozicioni odgovor obnovljenim težnjama za otvaranje rudnika Rio Tinta, Milivojević kaže kako smatra da to nije dobro i da bi opozicija, svakako, trebalo da podrži taj front ako ga naprave sami građani, „odnosno pravi ekološki aktivisti i oni koje taj problem dotiče direktno„.

– Imamo izjavu Aleksandra Jovanovića Ćute koji je ‘reterirao’ i složio se da ako neko treba da organizuje ‘bunu protiv litijuma’ to je SEOS, a ne političke stranke. Jer, čega se naša nejaka opozicija dohvati po pravilu bude izgubljeno. Opozicija ima obavezu da podrži sve te akcije, pojavljuje se kao juče, ali oni juče nisu bili u epicentru zbivanja već među posmatračima, slušaocima, a govorili su ljudi koji se i životom svojim bore protiv zagađenja svoje životne sredine i koji su rešili tu da ostanu uprkos svim opasnostima – ističe sagovornik portala.

Za njega je važna stavka juče viđena „jedan zahtev vrlo konkretan i oročen„.

– To je dobro i pokazuje da nije bilo „pisaca, sastavljača zahteva, iz više ruku“. Tamo se kaže: ‘imate 40 dana vremena da pronađete 38.000 izgubljenih potpisa za narodnu inicijativu o zabrani iskopavanja litijuma i bora. 41. dan ako ne nađete… idemo dalje’. Ako postoji i trag od pravne države, za 40 dana je obaveza da se nađe tih 38.000 potpisa građana koji su svojim imenom i prezimenom, identifikacionim podacima podržali narodnu inicijativu. I svako onaj ko se na takav zahtev ogluši ili ga opstruiše – da se pronađe posle dve godine nešto što je izgubljeno ili bude kriv što je to nestalo, biće krivično odgovaran. To je dobar put – napomenuo je Milivojević.

On primećuje kako je „simptomatično da se, pogotovo od 2. juna naovamo, kada su završeni lokalni izbori u Srbiji, pojavljuju najviši državni funkcioneri, kao direktni promoteri i lobisti, celodnevno prisutni u „režimskim medijima“ da bi se promovisao projekat jedne strane privatne kompanije„.

– Kao državni funkcioneri Republike Srbije oni ne smeju biti promoteri interesa strane privatne kompanije, i to je pitanje za istražne organe u zemlji, da ne ulazim u detalje kakva je to kompanija i šta je ona ostavila iza sebe tamo gde je ušla u eksploataciju ruda, od Madagaskara, Čilea itd. ‘Za čije babe zdravlje’ najviši državni funkcioneri to rade? – pita se Milivojević te dodaje da se predsednica Skupštine, Ana Brnabić ističe i pojavljuje kao jedan od tih „direktnih promotera„, pitajući i „da li je Narodna skupština usvojila nekakav zaključak pa da je ona ovlašćena da bude promoter jedne privatne kompanije?„.

– Ako jeste, povlačim svoje primedbe. I tu nije samo Brnabićeva, to radi ona, ali i drugih barem četvoro, petoro ministara, kao i čitava upregnuta državna propaganda, tzv. analitičari opšte prakse koji se, izuzetno dobro, razumeju u sve: Kosovo, fudbal, litijum – zaključuje ironično Milivojević, uz naglasak da je reč o agendi Rio Tinta i „natuknicama koje stižu iz Rio Tinta„.

_____________________________________________