Директан повратак приче о рударењу литијума

У тексту се говорим о томе да Европа тражи начине да оконча своју потребу за руском нафтом и гасом, а да се званичници у Бриселу  надају да неки од одговора леже на домаћем тлу — или, боље речено, испод њега. Европска комисија жели да повећа производњу домаћих сировина потребних за зелену енергију, тј да смањи регулаторне баријере за рударство и производњу критичних материјала као што су литијум, кобалт и графит, потребних за ветроелектране, соларне панеле и електрична возила. ЕУ жели да нагло повећа употребу обновљивих извора енергије и сматра се да ће потражња за литијумом вероватно бити скоро 60 пута већа од тренутне потрошње до 2050. године. У преводу због потражње која  драматично расте због дигиталне и зелене транзиције ЕУ не жели да у потпуности зависи од увоза поменутих сировина, већ променом законских регулатива жели да поспеши њихово истраживање и експлоатацију на тлу Европе.

А има ли погодније земље да јој се за мале паре отму ресурси и искористи јефтина радна снага од Србије која нема никакав план и стратегију развоја и заштите својих природних добара и интереса и здравља својих грађана? Катастрофалном политиком уништена је пољопривреда, припремљено је тло да стране компаније потпомогнуте експонентима  власти започну масакр над Србијом како би Европа остварила своју зелену агенду. У тексту се наводи да су за то планиране  територије у  Португалу и на Балкану.

У исто време, као да је синхронизовано, Министарство рударства и енергетике је  објавило  саопштење на тему рударења литијума у Србији. Док председник Србије само жали за литијумом као пропуштеном шансом, са сајта Министарства рударства и енергетике послата је јасна порука: литијум ће спасти Србију и планету.

Тврди се да „страх” од литијума и противљење отварању рудника почивају на незнању, емоцијама и политици, а не на научним чињеницама. Као да никада није било научног скупа у Српској академији наука и уметности, као да никада није штампан зборник са тог скупа, као да наши врхунски стручњаци нису изнели утемељене ставове о штетности оваквих планова.

Политика више с тим нема ништа. Избори су окончани и сада је јасно да је тврдњом о обустављању пројекта Јадар извршена привремена утврда бирачког тела. Одмах после избора, док још немамо формирану Владу, Министарство објављује хвалоспев рударењу литијума.

У саопштењу се проглашавају грађани Србије политичким непријатељима власти, а наши научници  – опет незналицама.

Говори се  о високоплаћеним радним местима у „потпуно дигитализованим“ рудницима. Говори се о „зеленој агенди“ која подразумева уништавање најзеленијих предела Србије. Не говори се о томе шта ћемо жртвовати и да нема чистих технологија у погледу експлоатације литијума.

О дијалогу сада говоре они  који нису ниједног тренутка дозволили да  стручњаци, мештани па и политичари,  који су против пројекта, у некој дебатној емисији у ударном термину на РТС 1 изнесу и бране своје ставове.

Сада се јасно види ко заправо ОЖИВЉАВА пројекат Јадар, и протежира истарживања и на осталим локацијама.

Не занима нас шта је појединцима дато и обећано да би издали и распродали  своју земљу.

Наша деца и они што пре нас бранише Србију нам не дозвољавају да пристанемо на жртвовање своје земље да би ЕУ, чија чланица чак ни нисмо, заштитила своје интересе у глобалном распореду моћи и ресурса.

____________________________________________________