Добре вести за Србију и Грчку

На Косову и Метохији, у Грачаници, у Дому културе Српско-грчки покрет организовао је трибину са темом: “Уједињење ради очувања Хришћанства и Православног идентитета Грка и Срба у доба глобализације“. Српско-грчки покрет је обележио десет година постојања и почетак рада покрајинског одбора овог покрета за Косово и Метохију.

Председник покрета проф. др Христос Алексопулос на отварању скупа и приликом обраћања презентовао је нове начине и допринос Српско-грчког покрета примени дигитализације и како помоћу нових технологија постићи веће заједништво, а кроз оснивање дигиталне библиотеке и дигиталног и виртуелног музеја који ће садржати културно-историјску и другу граћу утемељену на заједничком наслеђу два народа-Српског и Грчког.

На овом скупу говорили су историчар Александар Гуџић, Славиша Филиповић повереник за Косово и Метохију покрета, академик професор Алексиос Панагопулос и порф.др Христор Алексопулос председник покрета.

Александар Гуџић је истакао да српско-грчки односи датирају још од доба Светог Саве и добијања аутокефалности за СПЦ коју је издејствовао Свети Сава, направивши историсјски осврт од средњег века, преко формирања модерних држава Србије и Грчке па све до последње деценије двадесетог века.

Славиша Филиповић који живи и ради на Косову и Метохији подестио је на несебичну подршку Грка Србима онда када је то било најтеже.

–  Зид  који штити манастир Грачаницу направили су управо браћа Грци – нагласио је Филиповић.

Академик професор Алексиос Панагопулос као познавалац религије истакао је важност очувања хришћанског идентитета у доба глобализације и подсетио на чињеницу да је Света Гора место са којег Срби и Грци црпе хришћански иденитет.

– Само Србин и Грк могу да буду проте Свете Горе, то не може ни један други православни, а који имају манастир на Светој Гори, а то није од јуче – каже академик Панагопулос.

Присутни и медији су имали прилику да од академика професора Панагопулоса као стручног познаваоца ове области кроз стручно излагање схвате срж српско-грчких односа који почивају на православљу као темељу заједничког идентитета.

Проф.др Христос Алексопулос рекао је присутнима да су Срби на Косову и Метохији чувари православног идентитета.

– У ери глобализације, када технологија и вештачка интелигенција добијају примат, ми морамо да градимо заједништво. Кроз наше заједништво чувамо веру и традицију коју су нам оставили преци, а коју ће наследити генерације које долазе. Управо сам зато термин уједињење преиначио у народно речено-ЗАЈЕДНИШТВО! Заједништво је нешто што се осети када посетим сваки манастир и светињу на Косову и Метохији, осети се дух наших славних предходника у заједништву са нашим надањима да их будемо достојни – истао је Алексопулос.

– Заједништво је процес, а пошто је и сама глобализација процес, морамо је искористити на корист зајединштву. Заједно смо били, заједно јесмо, заједно ћемо и бити. Баш као што глобализација уништава идентитете, ми ћемо заједништвом још више надограђивати наш, али и поштовати свачији туђи. Глобализацију ћемо најбоље искористити тако што ћемо науку, технологију и све добробити које оне собом носе искористити да учврстимо наше заједништво – рекао је Алексопулос.

Проф. др Христос Алексопулос је затим подсетио на добре стране глобализације и могућност њихове примене на корист. “Модерне алате глобализације управо можемо искористити да сачувамо заједништво Србије и Грчке и нашу православну традицију. Дигитализација и друштвене мреже могу бити коришћене на корист промовисања Цркве и Православља. То је један од начина како можемо искористити глобализацију за ушвршћивање заједништва. Све зависи од нас како посматрамо ствари, ако у нечему видимо добро и градићемо добро, ако препустимо се немирним водама глобализације, одвешће нас онде где нама не одговара. Модерна времена захтевају модерне одговоре изазовима, али модерне одговоре који не искључују традицију и веру, већ напротив, модерним одговорима да још јаче учврстимо поимање тога ко смо и шта смо, да уистину будемо Цркви и Отаџбини на корист“.

– Наш Српско-грчки покрет не говори о овој теми од јуче. Ми смо до свега овога са чим данас смо изашли пред вас дошли након десет година темељног истраживања и студиозног анализирања ове теме од стране нас, али и свих оних који данас нису присутни, али су истински “дискретни хероји“ нашег рада који не желе пажњу и заслуге. Дошли смо до тога како можемо предложити да се сачува наш православни идентитет и заједништво поред глобализације, са којом не мора нужно бити искључив већ управо супротно. Нека наш процес заједништва буде вечан, али не непријатљски према било коме већ спреман за суживот и коегзистенцију – јасан је Алексопулос.

Председник Српско-грчког покрета се затим осврнуо на потребу стратегијског деловања по питању очувања православног идентитета

– Да би се темљно бавили очувањем идентитета, планирамо да предложимо носиоцима власти у Републици Србији доношење документа који ће сачињавати стратегију очувања нашег идентитета која ће да буде водич наредном деловању – казао је Алексопулос.

Алексопулос је потом присутнима открио да ради на иновантној ствари која ће додатно поједноставити и прближити свима заједничко културно-историјско наслеђе Срба и Грка

– Дигитални и виртуелни музеј српске културне и историјске баштине на Косову и Метохији и дигитална библиотека која ће бити база података Српско грчких односа и свега онога што се тиче нашег идентитета је нешто на чему радимо и то је један од примера како глобализација и модерне технологије могу допринети заједништву и очувању идентитета – истакао је Алексопулос и додао:

– Управо дигитални и виртуелни музеј српске културне и историјске баштине на Косову и Метохији и дигитална библиотека могу бити један део ове стратегије, али исто тако један део стратегије може бити још присније приближавање цркве и државе, да црква буде темељ, ослонац и најближи саветник држави, али и да црквена дипломатија буде у сагласности са српском националном дипломатијом – нагласио је.

Он је потом дао више детаља о овом пројекту.

– Дигитална библиотека биће двојезична и представљаће дигитализовани облик нашег културно-истоирјског наслеђа. Глобализација нам је донела дигитализацију, а дигитална библиотека је очигледан пример како искористити модерну еру на добробит.  Историјска, културна и црквена документа, књиге, историјске уговоре, новине, часописе, филмове, кратке филмове, документарце, приватне и државне документе и све оне материјале који се тичу нашег постојања морамо сачувати од зуба времена, а дигиталном библиотеком ћемо их учинити доступним широј јавности на директан и једноставан начин. Сав овај материјал биће доступан на нашем сајту и моћи ће послужити свим онима које ова тема интересује, истраживачима, научницима и заинтересованим. Хоћемо да направимо најбогатију колекцију заједништва Срба и Грка од старина до данас, а сасвим сам сигуран да ћемо у томе успети с обзиром на важност дате теме која сама по себи захтева труд рад – каже Алексопулос.

– Дигитални и виртуелни музеј, као и библиотека биће на двојезичком-српском и грчком језику како би се наши народи што боље упознали и приближили једни другима – јасан је Алексопулос.

Као закључак свом излагању председник Српско-грчког покрета је нагласио да без обзира на експанзију вештачке интелигенције човек је ипак стваран и као такав има моралну и етичку обавезу према себи и онима са којима живи.

– Док се у најистакнутим Универзитетима у свету већ разговара да роботи преузму примат у већини послова које обавља човек, ми разговарамо о томе како човек да уз примену етике и морала преузме примат над процесима који га окружују. Свесни смо брзине тока промена, али исто тако, морамо бити свесни важности тренутка. Вештачкој интелигенцији можемо урадити мисли, срце, па чак и осећања, али она и даље остају вештачка, а једино истинско је оно што није вештачко, оно што нам је Бог удахнио и са чиме смо јединствени у Универзуму. Па,шта је онда моћније-вештачко које је пролазно или оно што смо добили на дар од нечега што је вечно? Шта је јаче глобализација или заједништво? Да ли се међусобно морају искључивати, не морају, али све то зависи од нас и методологије нашег приступа садашњости – каже Алексопулос.

_______________________________________________________________