Dodeljena nagrada „Verica Barać“
Urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk ovogodišnji je dobitnik nagrade za lični doprinos borbi protiv korupcije „Verica Barać“.
Ćulibrk je izveo celu redakciju jer, kako je istakao, smatra da je nagrada zajednička. Istakao je da NIN neće pristati na trule kompromise, da u redakciji znaju cenu za to i da je plaćaju. On je dodao da NIN verovatno ni u narednom, novogodišnjem, broju neće imati oglase, ali će imati čitaoce.
Ćulibrk je rekao da je primetno da su nagradu do sada dobila četiri novinara i dvojica karikaturista, a da bi on bio srećan da je nagradu dobio neko iz policije, sudstva, tužilaštva, neki „srpski Eliot Nes“ i da bi to bio dokaz da se država bori protiv korupcije. On je dodao da je uloga medija da budu korektivni faktor i da „guraju nos u poslove u kojima se troši bar jedan dinar državnih para“ i da ljudi iz NIN neće sedeti skrštenih ruku.
Predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević rekao je da to telo nije skrenulo sa puta kojim je išlo i da se drži principa koje je Verica Barać kao predsednica tog tela postavila, samo je njihova medijska eksponencija nikakva. On je rekao da su za vreme Verice Barać na čelu Saveta napravljena 24 izveštaja o spornim privatizacijama, a da sada Savet ima oko 60 izveštaja o različitim spornim temama.
Milićević je naveo da se ono što je Verica Barać govorila i definisala „nažalost ostvarilo“ i da sve što je govorila i danas važi, a da je ona bila čovek sa „istaknutim čulom za nepravdu i korupciju“. Dodao je da mu je bila upečatljiva slika kada Verica Barać u dvorište Vlade Srbije parkira svoj beli automobil, među vladine, crne automobile.
Milićević je rekao da je pitanje kako to da je Verica Barać bila u debatama i javno govorila, a da danas nema Saveta u medijima, a da bez slobodnih medija nema slobodnih građana. On je rekao da se iz drugog i trećeg izveštaja Saveta vidi da u mnogim medijima nije poznato vlasništvo, da se mediji finansiraju netransparentno i da je došlo do tabloidizacije, kao i da na raspravi o novoj medijskoj strategiji u Novom Sadu nije čuo ohrabrujuće ili kompromisne tonove.
Milićević je rekao i da istraživanja percepcije korupcije kod građana pokazuju da 84 odsto prepoznaje korupciju kao problem, a da 42 posto misli da se izvršna vlast najviše bori protiv korupcije, od čega 23 odsto kao najvećeg borca vidi predsednika Srbije. On kao poražavajuće vidi podatak da tek po dva odsto građana kao institucije koje se najviše bore protiv korupcije vide tužilaštvo i sudstvo.
Nagrada za lični doprinos borbi protiv korupcije „Verica Barać“ dodeljuje se od 2011. godine i tada je prvu nagradu dobio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnost Rodoljub Šabić. Nagrada je 2012. godine ponela ime predsednice Saveta Verice Barać i te godine nagrada je pripala Zagorki Golubović i Vladimiru Radomiroviću, a 2013. godine Danici Vučenić i 2014. emisiji „Talasanje“ Radio Beograda.
Karikaturista Predrag Koraksić Koraks dobio je nagradu za lični dobrinos u borbi protiv korupcije 2015. godine, a 2016. je to priznanje pripalo akademiku SANU Dušanu Teodoroviću.
Prošle godine je nagradu osvojio karikaturista Dušan Petričić.
Ćulibrk o nagradi: Bio bih srećniji da je dobitnik neki tužilac
„Kada sam pogledao spisak dobitnika nagrade Verica Barać – karikaturisti i novinari, oni se najviše bore protiv korupcije. Bio bih srećniji da je nagradu primio tužilac, policajac, ovako ispada da je spala knjiga na nas iz medija, a da se korupcija i dalje nastavlja“, kaže urednik NIN-a i ovogodišnji laureat Milan Ćulibrk.
Kako je naveo, tužioci mogu da dođu do informacija u NIN-u, gde su objavili dosta informacija. Smatra da ako novinari mogu da dođu do slučajeva u kojima se „dešavaju čudne stvari kada je u pitanju javni novac“, to mogu da urade i nadležni.
„Svako od nas ima pravo da pita zašto su potrošene te pare. A davaće nam još manje informacija. Mi sistemski stvari komplikujemo, proširujemo prostor za sistemsku korupciju umesto da se borimo. Otvaraju se vrata da niko ne deli informacije, nećemo znati koliko je, recimo, Telekom platio Kopernikus, koliko je aerodrom dobio od Vansija“.
Kaže da je NIN pisao o više slučajeva.
„Naveli smo brdo stvari, uz brdo na Kopaoniku, priču o tome kako je otac ministra policije dobio dozvolu da osnuje privatnu firmu za trgovinu oružjem, ako to nema osnova da se bilo ko začudi… Onda smo pisali šta se radi s Beogradom na vodi. To su ogromne svote novca, imali smo primere kako država neće da nam da informacije koliko gubimo na međunarodmnim arbitražama“.
Ćulibrk smatra da je pravosuđe samo jedna karika u borbi protiv korupcije.
„Brinu me i zakonodvna vlast i parlament koji usvaja zakone koji će omogućiti u sebi zadržanu klicu korupcije. To najviše brine, a čak i kad neko uradi nešto korumpirano, ne možete da ga gonite jer je on to uradio po zakonu“.
Заслужено.
Честитам Миња!
Заслужено
Da li Čačak može da se nosi sa sećanjima na izuzetne sugrađane?
Vericu je zaboravio Čačak, ali se u Srbiji pominje u svim intelektualnim krugovima.
Ovih dana je preminuo čačanin Mihailo Mitrović, jedan od najčuvenijih arhitekata današnjice.
Surova je istina da rukovodstvo našeg grada, koje je završilo privatne fakultete ili diplome dobija posle četrdesete, ne može da shavti vrednosti svestranog intelektualca sa grandioznom karijerom.