Prethodni članak
Dodeljene boračke legitimacije borcima u Čačku
Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Сања Лакић и градска већница Града Чачка др Славица Драгутиновић уручили су данас, у сали Скупштине Града Чачка, борачке легитимације за 89 бораца ветерана са територије нашег града, који су учествовали приликом НАТО напада на СРЈ 1992/1999. у одбрани земље.
Доделом борачких легитимација, борцима ветеранима указује се веће поштовање и захвалност за допринос и учешће у одбрани отаџбине, али и омогућава остваривање одређених повластица у свакодневном животу.
-Борачке легитимације представљају први корак у регулисању свих оних права која наши борци, ратни војни инвалиди и њихове породице имају. Ја се искрено надам да након овог корака следи и додела националних признања, а то је „Борачка споменица“ и велико ми је задовољство што сам данас у Чачку са овим храбрим људима – рекла је помоћница министра Сања Лакић.
Иначе, Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица ступио је на снагу 1. јануара 2021. године. До сада је Градској управи у Чачку поднето 543 захтева за признавање статуса борца, а уважено је њих 489. До данас је уручено 400 легитимација, а данас и преосталих 89.
-Град Чачак борцима којима је признат статус ратних војних инвалида, као и мирнодопским војним инвалидима и цивилним инвалидима рата, од 1 до 7 групе, признаје право на бесплатан превоз у градском и приградском саобраћају, а инвалидима од 8 до 10 групе право на превоз са попустом. Такође, сва инвалидна лица имају право на бесплатан паркинг, а деца ратних војних инвалида имају право на бесплатан вртић – подсетила је др Славица Драгутиновић.
Stvarno da li ova Slavica misli da smo svi mentalci,deca ratnih vojnih invalida imaju besplatan vrtic,ljudi od 50. i vise godina decu u vrticu
Legitimacije koriste damo invalidima rata,porodicama poginulih i beogradskim borcima,mi ostali da je meksi papir moglu bi zadnjicu obrisati.
Hoce li moci sa ovom legitimacijom umesto pasosa na KIM,Hrvatsku i Bosnu da ih lakse identifikuju i uhapse?
Pravo ma besplatan prevoz…Ovim se ti ponosis Slavka?Kako te bre nije sramota?
Posle 25 godina? Svaka čast, taman na vreme, pred izbore.
A je li Draganče Bojović bio komandant naših snaga?
Омаловажавајуће и тужно на више начина. Прадеда ми је био носилац Албанске споменице. Деда по оцу Партизанске споменице, деда по мајци је био војник Краљеве војске. Ни један од њих није морао да поднесе захтев цивилним властима како би добио споменицу. Ваљда постоји нешто што се зове војна евиденција, из које смо и позивани 1999. а на основу које смо и могли добити споменице, које успут буду речено и нисмо добили већ само легитимације, које бар у Чачку не служе ничему. У Београду људи имају попуст на Инфостан и доста неких других конкретних повољности. Но по мени ни то није проблем. Не треба мени од државе ни динар, нисам ја био страни плаћеник, већ само мало поштовања, захвалности, у виду те споменице, свечане униформе, евентуално заставе…
Проблем је што нисмо сви исти. Чак и те дневнице. Исплаћене су законито и у складу са могућностима државе. Проблем је што је прошла власт исплатила незаконито људима на југу Србије на регуларне још дупло (рупа у закону, не за 8 већ за 24 сата, да не ширим причу), а садашња нас опет дели, пребацује лоптицу на општине, које су шкрте или неке шире руке, па се опет све своди на дневно-политички интерес сваке власти. Нисмо сви исти, то је проблем.
Јуче нпр. На додели није било ни једног представника Војске Србије, па чак ни градоначелника, па у његовој „кући“ је јуче била додела легитимација, нећу рећи свечаност. А требала је бити свечаност. Нисам ни први пут ишао за пропалу државу, већ за отаџбину, породицу, част, образ и претке. И опет бих се одазвао наравно. Надам се да ће некога због овог коментара бити бар мало срамота. Јуче сам се јавио за реч, али сам одустао. Госпођа/госпођица помоћник министра је била једна млада, културна и васпитана дама, млађа од мене барем 20 година и шта ја том детету да солим памет
Nije mi jasno ko je ovde lud a ko zbunjen.
Gradska uprava priznala statut borca onima koji su podneli zahteve.
Imam u vojnoj knjizici upisana 3 meseca ucesca u ratu. Nisam bio dobrovoljac, ali kad su me nasli (nisam se krio) i urucili mi poziv, otiso sam smatrajuci to sasvim normalnim i dugom prema domovini.
Kod kuce je ostala zena sa dvoje male dece. Nije morala da ide na posao, ostala je kuci sa decom i to joj je placeno. Sasvim korektno od strane drzave.
Normalno bi bilo da gradska uprava (drzava), ako vec nesto hoce da uradi, uzme spiskove i pozove sve koji su ucestvovali u tom tzv. ratu i podeli im te papire kad vec hoce da mase sa njima.
Za mene licno je ipak malo ispod casti i vredjanje dostojanstva da trazim nesto sto mi pripada, pa da mi to onda svecano urucuju.
Shvatam ja i drzavu, verovatno bi najsretniji bili da posle toliko godina vise i ne postojimo. Jedna mala briga manje i idemo dalje, ali jeb..a jos smo zivi.