Domaće zakonodavstvo i OSI

Piše: Branimir Radovanović

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 2011. godine novi Zakon o socijalnoj zaštiti. U smislu ovog zakona socijalna zaštita je organizovana društvena delatnost od javnog interesa, čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život pojedinaca i porodice u društvu, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanje posledica isključenosti – kako je propisano u članu 2. Zakona.

Svaki čovek je član društva kao socijalne i organizovane zajednice i kao takav mora biti njen integrisani deo. To znači da mu se bez obzira kakve poteškoće i probleme ima u svom telesnom, intelektualnom, socijalnom i svakom drugom segmentu ličnosti, mora omogućiti da sveobuhvatno i potpuno zadovolji svoje potrebe i ostvari sva prava koja pripadaju savremenom čoveku u modernom društvu. To takodje uzima u obzir da svaki čovek nezavisno od ličnih problema i ograničenja koje poseduje i lične potencijale i sposobnosti i one se moraju prepoznati, uvažavati i iskoristiti, kako za lični benefit pojedinca tako i same društvene zajednice u širem i užem smislu čiji je pojedinac deo.

Upravo u tom cilju Zakon o socijalnoj zaštiti  po prvi put u Srbiji predvidja usluge podrške za samostalan život – stanovanje uz podršku, personalnu asistenciju, obuku za samostalan život – a sve ovo u skladu sa članom 26. Zakona, koji zabranjuje diskriminaciju korisnika socijalne zaštite po bilo kom osnovu, pa i po osnovu invalidnosti i bilo kog drugog ličnog svojstva.

Članovima 37. i 38. propisano je pravo na poštovanje privatnosti prilikom pružanja usluga kao i na poverljivost svih privatnih podataka i dokumentacije samog korisnika. Član 45. Propisuje da se usluge podrške za samostalan život pružaju pojedincu da bi se njegove mogućnosti za zadovoljavanje osnovnih potreba izjednačile sa mogućnostima ostalih članova društva, da bi mu se poboljšao kvaliet života i da bi mogao da vodi aktivan i samostalan život u društvu. U tu svrhu Zakon prepoznaje, razvija i stavlja na raspolaganje usluge podrške za samostalan život gde su za OSI značajne: Stanovanje uz podršku i Personalna asistencija.

Stanovanje uz podršku je specifičan oblik samostalnog života u kome OSI samostalno žive u stambenim prostorima iz kategorije takozvanih socijalnih stanova na način da im socijalne službe pružaju pomoć u osamostaljivanju i podizanju njenog nivoa, dok onima koji mogu biti radno angažovani pronalaze i posao.  Navedene službe im u praktičnom i savetodavnom smislu omogućavaju da u svakodnevnom životu postignu što veći stepen samostalnosti. 

Usluga personalne asistencije omogućava OSI koje su radno i obrazovno angažovane  da svoju svakodnevnu angažovanost u navedenim okvirima ostvare uz pomoć personalnog asistenta. Personalni asistent je lice koje osobi sa invaliditetom pomaže u svemu onome što ona ne može obaviti samostalno, a u meri i na način kako to korisnik usluge zahteva i želi. Personalnog asistenta korisnik samostalno bira u skladu sa svojim potrebama i afinitetima i to niko drugi za njega i u njegovo ime ne može učiniti. Korisnik i personalni asistent sklapaju ugovor u kome su definisana sva prava i obaveze i asistenta i korisnika  i mogu ga raskinuti u bilo kom trenutku kada za to imaju razloga. Personalni asistenti angažuju se iz redova nezaposlenih lica sa evidencije NSZ.

Personalni asistenti ne mogu biti roditelji, članovi uže i šire porodice i drugi   srodnici. Dakle korist ove usluge je dvojaka – s jedne strane osobi sa invaliditetom kao korisniku podiže nivo samostalnog života, a samim tim i njegovog kvaliteta, dok sa druge srane nezaposlena lica ovim angažovanjem gube taj status, postaju zaposlena i sebi obezbedjuju zaradu.

Usluge koje smo naveli su pod ingerencijom Centra za socijalni rad u gradu Čačku, a uslugu personalne asistencije sprovodi Centar za samostalni život OSI Čačak.

Na konceptu samostalnog života kao inperativu  poštovanja i uvažavanja čoveka mora se i dalje raditi na svim nivoima društvene zajednice jer je on veoma bitan za dalji napredak i razvoj savremenog  društva.

Tekst objavljen u sklopu projekta “Život bez barijera”, koji je u okviru javnog Konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom u 2015. godini, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.