Dragačevo nestaje

Поједина насеља у општини Лучани бележе у периоду мај 2012 – мај 2019 године драстично велика смањења пунолетног становништва, имајући у виду податке из закључених бирачких спискова пред сваке изборе одржане у општини Лучани, са којима располаже наше Удружење. Смањење броја пунолетних лица изнад просека за целу општину је у Горњем Дубцу (са Ливадама) 23,04 %, Зеокама 21,35 %, Тијању 20,38 %, Лису 20,11 %, Марковици 19,22 %, Ртарима 17,49 %, Грабу 17,05 %, Губеревцима 17,11 %, Вичи 15,69 % (посебно драстично смањење у делу Горњег и Доњег Бреста од преко 30 %), Негришорима 14,46 %, до смањења у Турици од 10,11 %, Драгачици од 11,61 % Вучковици 11, 63 %, Милатовићима 9,79 % Живици 10,14 % Горњој Краварици 11,60 %, што је око просека за целу општину.

Постоји један својеврстан парадокс да је у Лучанима (без Села Лучани) забележено веће смањење броја пунолетних лица у посматраном периоду за 279 људи (9,30 %), него у Гучи (без Велеса), где их је мање за 259 лица, (8,10 %), што је веома необично имајући у виду тренутну драстично бољу привредну ситуацију у Лучанима него у Гучи и околини, чија је привреда десеткована. Можда би разлог оваг парадокса могла бити чињеница да Гуча има приличан број фиктивно пријављених лица која не живе дужи низ година у Гучи, а нису се одјавили. Томе у прилог говори и чињеница да је у мају 2019. забележено чак 2935 пунолетних лица у Гучи, док је у Лучанима тај број био 2719.

Треће по величини насељено место наше општине – Котража (са Белим Каменом и Пшаником, без Луковића), имало је у посматраних седам година смањење броја пунолетних становника од свега 2,65 %, што је последица ранијег дугогодишњег позитивног природног прираштаја и мање миграције са породичних имања, али што се сада, на жалост, драстично погоршава лошим стањем у аграру и све већим одласком младих из Котраже, због лоше опште привредне ситуације и све тежих услова и безперспективност живота на селу.

Велико је питање колико је људи на територији целе општине фиктивно пријављено, а да живе широм Србије или по иностранству, а сасвим је сигурно да је тај број далеко већи од оних који су пријављени по другим градовима и општинама, а живе овде. Такве статистика не препознаје, али би битно утицали на још лошији скор у посматраном периоду за целу општину.

Годишње се у нашој општини у посматраном периоду роди од 120 до 150 беба, док умре око 400 становника. Само на негативној разлици рођених и умрлих, око 250 људи  мање је годишње, док нас је  по оптимистичној процени, још минимум око 150 мање због већег одсељавања из општине, него досељавања. Огроман проблем је и постојање више стотина мушкараца, у средњим годинама који нису имали услове, прилику и могућност да женидбом заснују своје породице и стекну потомство, а остали су на селу, на својим прадедовским имањима. Ти људи су велике жртве пропадања наших руралних подручја и има их на десетине у сваком селу.

Ово су веома драматични подаци и трендови који су на жалост присутни у целој Србији, тамо где је већинско српско становништво. Општина Лучани мора овај проблем озбиљно схватити јер ће се он само погоршавати, а наши „људски ресурси“ све више топити.

Предлажемо да се по хитном поступку од општине Лучани покрене програм откупа напуштених сеоских домаћинстава за заинтересоване младе српске парове и породице који би се населили на територији општине Лучани, првенствено на сеоском подручју, како би смо у наредних неколико година ублажили ове негативне трендове. Такође је веома битно да општина у партнерству са привредом и Државом покуша усмеравати инвестиције ка отварању малих и средњих производних и прерађивачких капацитета на сеоском подручју. Некада и једна мала фирма, са 10-15 радника, отворена на сеском подручју зна да преокрене судбину једног села и спречи његово даље одумирање и задржи бар један део младих на својим имањима и у свом месту. Даље повећавање накнада за свако новорођенче и покривање трошкова вантелесне оплодње је такође једна од мера које локалана самоупрва може предузети ради побољшања стања које је све неповољније.

Времена јесу тешка у континиутету деценијама, али морао повлачити потезе који гледају у будућност, спашавајући што се спасити да. Мере попут израде асфалтних путева у размери суфинансирања: 2 динара општина – 1 динар грађани, које смо и сами раније предлагали, су добре и корисне, али није само инфраструктура та која решава проблем опстанка и останка људи у нашој општини. Проблем је далеко сложенији и дубљи. Драгачево не сме постати напуштено подручје из кога су људи отишли. Све расположиве снаге треба усмерити у прављење Стратегије опстанка . За нека драгачевска села можда је већ прекасно.

(Удружење „Наше Драгачево”из Гуче је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева у области одрживог и равномерног локалног развоја, проучавања националне историје, културе, језика и писма, заштите животне средине и науке).

М. Парезановић, Удружење „Наше Драгачево“