Društvene mreže značajne, ali slobodni mediji nezamenljivi

Žustra diskusija razvila se na online Napokon Korisnoj Debati o demokratiji i društvenim mrežama na kojoj su učestvovali urednik internet portala RTS-a Zoran Stanojević, direktor programa Newsmax Adria Slobodan Georgiev i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvoMilan Antonijević. Iako su saglasni da su pozitivni aspekti društvenih mreža iskazani kroz organizovanje humanitarnih akcija ili kampanja za podizanje svesti o bitnim društvenim pitanjima, poput ,,Nisi sama’’, sagovornici se nisu saglasili oko mogućnosti uvođenja uređivačke politike na društvenim mrežama, kao što je to u redakcijama tradicionalnih medija.

Urednik internet portala RTS-a Zoran Stanojević veruje da će se vlasnici globalnih društvenih mreža boriti protiv toga jer im zakon ide na ruku.

– Član 230 kaže da oni nisu odgovorni ni za šta što se objavi na društvenim platformama. Kada postoji uređivačka politika, onda je moguće tužiti medij – zaključuje Stanojević.

Direktor programa Newsmax Adria Slobodan Georgiev ocenjuje da društvene mreže predstavljaju najveću opasnost po regularne medije.

– Ja mislim da je to jedna od misija kojom treba da se bave novinari. Kada bi 10 svetskih redakcija pozvalo ljude da deaktiviraju naloge s fejsbuka, onda bi se nešto promenilo. Ako za medije važi zakon i imaju odgovornost da paze na sadržaje koje objavljuju, zašto to ne bi važilo i za društvene mreže – pita se Georgiev.

Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević očekuje da EU regulativa uredi delovanje društvenih mreža za koje smatra ,,da je dobro da budu korektiv, ali ne i zamena realnih medija, to ne može da se kompenzuje’’.

Na Napokon Korisnoj Debati govorilo se i o tome da li su društvene mreže, upravo zbog nepostojanja uređivačke politike, mesto demokratije ili, pak, demokratije nema bez tradicionalnih, ali slobodnih medija.

Stanojević je rekao da je ,,najveći problem društvenih mreža što su ljudi koji prate politiku prilično ušančeni, drugačije mišljenje se ni ne sasluša nego se kamenuje onaj ko drugačije misli. Kada iskočite, budete kamenovani jer ste izgovorili nešto što ne sme da se izgovori. Izložen si da, svako ko je anoniman ima istu snagu da te napadne kao neko pod punim imenom i prezimenom- to je najgora strana društvenih mreža’’.

Georgiev je odlučan pri stavu da demokratije bez slobodnih medija nema.

– Ne može društvena mreža da zameni u Srbiji ono što predstavljaju velike medijske kuće i one nigde u svetu ne mogu da budu mesto pravog dijaloga. Kucanje iza tastature nije dijalog. Možemo da razmenjujemo informacije, ali na društvenim mrežama nemate kredibilan, uređen razgovor na bilo koju temu. Mediji su ključna stvar demokratije. Ako nam ne treba demokratija, onda nam ne trebaju ni slobodni mediji –  decidiran je Georgiev.

Iako smatra značajnim to što značajne teme s Tvitera često prelete u medije, Antonijević je uveren da je uticaj društvenih mreža u Srbiji zanemarljiv u odnosu na elektronske medije.

– Zanimljivo je da deo rasprave na Tviteru možete da vidite, pre u štamanim medijima, ali nepojmljiv je uticaj elektronskih medija—preko 60%ljudi nema mogućnost da proveri sliku koju dobija sa javnog servisa, dok 11% gleda i ima mogućnost da zasniva stavove na osnovu medija koji daju izbalansiranu sliku – rekao je Antonijević.

Kompletnu Napokon Korisnu Debatu ,,Demokratija i društvene mreže’’ možete pogledati na FB stranici Nacionalne koalicije za decentralizaciju.