Društveni rad umesto zatvora

Svi građani koji su učinili krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine, zatvorsku kaznu mogu zameniti društveno korisnim radom, rečeno je danas na okruglom stolu u Osnovnom sudu u Čačku na kome su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave i javnih preduzeća.

Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija dr Milan Stevović rekao je da na ovaj način država postiže velike uštede ali i ostvaruje dobit, dok se sa druge strane osuđenima pruža šansa za ponovnu integraciju u društvo.

– Dobra evropska praksa pokazuje da izdržavanje kazne u lokalnoj zajednici predstavlja dobrobit za sve građane. Prvo, to pojeftinjuje izdržavanje krivičnih sankcija jer oni koji su učinili krivična dela sa zaprećenom kaznom do tri godine zatvora imaju mogućnost da kaznu izdržavaju u lokalnoj zajednici kroz rad u javnom interesu ili kroz neki drugi vid alternativnog kažnjavanja. Moram da kažem da su dobru primenu našli i kućni pritvor i kućni zatvor sa ili bez elektronskog nadzora. Mi smo uložili velika sredstva u opremu i to tek treba da zaživi. Na ovaj način smanjujemo troškove zatvorskog sistema a sa druge strane imamo dobit, koji je u prošloj godini iznosio oko 100.000 evra.  Alternativno kažnjavanje smanjuje broj povratnika vršenju krivičnih dela, i na nivou Evrope to je oko 60 odsto a kod nas 63-65 odsto, kaže Stevović.

Do sada se za alternativan način izdržavanja  kazne odlučio 621 građanin na teritoriji cele Srbije. Oni su uglavnom osuđeni za krivična dela sa manjom društvenom opasnošću, kao što su saobraćajni prekršaji ili krađa struje. Prema rečima Stevovića, građani koji se odluče za alternativne sankcije kaznu mogu odslužiti u ustanovama socijalne ili zdravstvene zaštite, ili u nekom od javnih preduzeća sa kojima su potpisani ugovori.

– Svi građani koji dođu pred sud, ako nisu mnogo skrivili, mogu da zamole za alternativno kažnjavanje. Rad mora da ima neku humanitarnu notu bez potcenjivanja ljudi koji treba da izdržavaju alternativne sankcije. Mi ćemo vršiti odabir tih poslova, ali to su obično javna preduzeća, centri za socijalni rad, gerontološki ili medicinski centri, ustnove kulture. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija zaključuje sprazume sa preduzećima i ustanovama a njih realizuju pojedinačno naši poverenici na terenu, objašnjava za Ozonpress Stevović.

Današnja promocija alternativnih sankcija deo je Projekta jačanja alternativnih sankcija u Srbiji koje finansira Evropska unija, a koje vodi Rodžer Mekgarva. Projekat je zaživeo u septembru 2011. godine, a završiće se krajem oktobra ove godine. Prema rečima Mekgarve, alternativnim sankcijama ne mogu biti obuhvaćeni nasilni ljudi ili oni koji su osuđeni za seksualne napade.

– Sam naziv projekta je jako važan, jer sama reč jačanje znači da ne izgrađujemo nov sistem već radimo na onome što već postoji u Srbiji. Već duži niz godina sudije i tužioci su bili u mogućnosti da određuju kazne i rade u javnom interesu. Međutim, u stvarnosti je donet veoma mali broj takvih odluka a broj populacije u zatvorima i dalje je preko 10.000. U većini evropskih zemalja broj ljudi koji su obuhvaćeni sistemom alternativnih sankcija je veći nego broj ljudi u zatvorima. Međutim, broj ljudi u sistemu alternativnih sankcija u Srbiji je oko 500. Ako me pitate zašto su alternativne sankcije bitne, mogu da kažem da one nude veliku vrednost za uloženi novac jer svaki dinar uložen u ovaj sistem čuva 9 dinara koji bi inače uložili u zatvor. Zatvaranje ljudi skoro nikada ih ne sprečava da ponovo načine prekšaje. Držanje tih ljudi u zajednici im omogućava da nađu posao, da se neko postara za njihove probleme, da se obrazuju, i da ponovo postanu članovi te zajednice. Svako razumno društvo treba da koristi i jedan i drugi sistem. Naravno da ne želimo nasilne ljude ili ljude koji su učinili seksulane prekršaje među zajednicom. Oni treba da budu u zatvoru. Međutim, ljude koji zločine učine jer imaju mentalni problem, zavisni su od droge ili alkohola, njima se mnogo više može pomoći u zajednici. Ako prestanete da zidate zatvore  možete da zidate bolnice, škole, poručio je Mekgarva.

U Srbiji je ove godine otvoreno 17 kancelarija za alternativne sankcije,a plan je da se do kraja godine otvori 25, pri svakom Višem sudu.