Drvoseče iz gradske vlasti

Javnost u Čačku i dalje sa nezadovoljstvom reaguje na bahato ponašanje gradske vlasti iskazano nepotrebnom sečom velikog broja stabala breze u ulici Kralja Petra I. 

Građani su posebno iritirani činjenicom da je inicijativa za seču potekla od direktora Instituta za voćarstvo, naučne institucije koja se bavi zaštitom i razvojem novih sorti voćaka, a koji je ujedno i član Gradskog veća. Zvuči neverevatno da čelni čovek ustanove koja treba da se stara o biljkama, pokreće inicijativu da se zdrava stabla seku jer Institut, navodno, ima nameru da pravi novu ogradu i da sadi tuje. 

Neverovatno je i da niko u Gradskom veću, pa i sam gradonačelnik, nije sprečio ovu rabotu, niti se usprotivio divljačkoj seči zdravih stabala na javnoj površini, već su svi zažmurili na samovolju jednog od njih. Time je i deo odgovornosti za ovo što se desilo na svim članovima Gradskog veća. 

Još više zabrinjava saglasnost članova takozvane stručne Komisije za davanje mišljenja i saglasnosti o uklanjanju stabala sa zelenih površina, da se zdrava stabla breza poseku duž čitave ulice. Zabrinjava činjenica što u njoj sede dva od četiri člana, koji po duhu svog poziva i obrazovanja treba da se staraju o zdravlju biljaka na javnim površinama, a oni daju saglasnost da se zdrava stabla poseku. 

Sada je više nego očigledno da je formiranje ove „stručne“ Komisije bilo samo iz namere da se besomučna seča drveća uvije u zakonitu oblandu i otrcanu i ničim dokazivu frazu: Stabla su bila obolela i sklona padu.  

Kada neko samo jednim točkom svog vozila nagazi na travnjak ili nešto što se u Čačku naziva zelenom površinom, sledi novčana kazna od 5.000 dinara, a kada neko poseče čitav drvored od desetak stabala – nikom ništa. 

Violeta Marković odbornica u Skupštini grada iz odborničke grupe GG Za napredniji Čačak, upozorila je javnost na 16. sednici Skupštine grada da se sprema seča breza ispred Instituta za voćarstvo, zatraživši odgovore od nadležnih po čijem nalogu se sprema seča i šta su razlozi. 

– Pre šest nedelja sam postavila odborničko pitanje da li će doći do sečenja breza ispred Instituta i po čijem nalogu. Nisam dobila odgovor. U nezvaničnom razgovoru sa direktorom Instituta on mi je rekao da su stabla bolesna. Dobili smo kontradiktorne informacije i zbog toga ću tražiti sve informacije od svih u ovom lancu kako bi došli do istine i ko je potpisao da se stabla ovako bezdušno poseku. Vidimo da su stabla zdrava i da nisu podigla beton. Malo je reći  da sam razočarana, posebno imajući u vidu da je direktor Gradskog zelenila u prethodnom sazivu bio pomoćnik gradonačelnika za zaštitu životne sredine. Znamo da je svako drvo pluća našeg grada i da nam svako  drvo znači. Njima svako drvo smeta, svaka biljka,  svaki listi i svaka travka. Imam utisak da su alergčni na biljke. I biljke su živa bića, i svuda u razvijenom svetu do poslednjeg trenutka se trude da ih održe u životu. Barselona je jedan od najlepših gradova na svetu jer se upravo trude da svako stablo sačuvaju. Da li svakog čoveka koji je bolestan treba da ubijemo? Nažalost, ovi naši leče samo motornom testerom. U ovaj grad sam došla pre 28 godina i izabrala sam ga između ostalog jer je tada imao dosta zelenila, postojali su drvoredi u svim ulicama. Danas seku i tek stasala stabla, navodno orezuju. To ne mogu da razumem – kaže odbornica Violeta Marković.

– Nezvanično kao inicijator seče stabala breza se pominje Institut za voćarstvo, ali motiv je još uvek nepoznat. Izgovor da je drveće bilo bolesno nije uverljiv jer se i laiku ono ne čini nimalo trulo, a ako neko stablo i jeste bilo, mišljenja sam da stručnjaci u Gradskom zelenilu nisu studirali ratnu hirurgiju pa da kao jedini lek preferiraju amputaciju. Iz iskustava znamo da se u tim slučajevima stabla saniraju ili bar proređuju. Kao drugi razlog može biti da je neko smatrao da je budućim stanarima stambeno-poslovnog objekta Sutjeska, ipak draži pogled na njive i voćnjake pomenutog Instituta od dosadnih krošnji breza. Ipak se mora poštovati i taj pejzažni aspekt kada se određuje cena kvadrata. U svakom slučaju očekujem da gradska vlast adekvatno reaguje i svima koji bi da u vrelim danima potraže malo hlada omogući što veći broj predizbornih bilborda. Hlad je deblji, a nisu listopadni, pa će angažovanje radnika na čišćenju lišća biti minimalna – kaže Dragan Bisenić, gradski menadžer LDP-a u Čačku.  

– Stiče se utisak da poslednjih nekoliko godina, drveće u našem gradu biva posečeno bez neke prevelike rasprave o opravdanosti takvih postupaka. Poslednji slučaj seče breza u Ulici Kralja Petra I, podgreva nepoverenje građana u takve odluke, jer je inicijator ove „akcije“ član Gradskog veća, a u rešenju se kao pouka o pravnom sredstvu navodi da se jedino možemo u roku od 15 dana žaliti Gradskom veću. Kada to analiziramo, onda ova „pravna pouka“ u prenesenom značenju kaže: „Kadija te tuži, kadija ti sudi!“. Zbog toga se građani osećaju nemoćno, iako imamo svest o tome da drveće i zelenilo ne čine jedan grad samo lepim, već predstavljaju i njegpova pluća, ali i rashladnik. Zbog toga, ovako olako sečenje drveća i uništavanje zelenih površina, mora da se zaustavi u našem gradu. Ne može i ne sme širenje grada ili ekonomski ili industrijski razvoj da bude opravdanje za ovako nakaradnu praksu. Grad bi trebalo planski da se menja i širi uz široku javnu raspravu o svakom kvadratnom metru grada, a ne da se pretvara u gomilu betona i asfalta, što bi na kraju dovelo do katastrofalne zdravstvene, ali i finansijske štete. Kako bi grad u kojem živimo bio čistiji i zdraviji, pozivam naše gradske čelnike da se ugledaju na gradove zapadne i severne Evrope (a na tu praksu se stalno pozivaju kada su ekonomija, privreda i sudstvo u pitanju) u kojima se ulažu maksimalni napori kako bi se postojeće zelenilo očuvalo, ali i da se neprekidno stvaraju uslovi  za širenje zelenih površina – kaže Mirjana Milenković Talović (DS) odbornica SG u prethodnom sazivu. 

I tako, dok je pre 15 godina, tadašnji direktor Instututa za voćarstvo, sadio stabla breze duž dvorišta Instituta u ulici Kralja Petra I, sadašnji direktor poradio na tome da stabla budu posečena. 

Sa makar malo osećaja za odgovornost bila bi odmah podneta neopozivao stavka i na mesto direktora Instituta i na funkciju člana Gradskog veća. To važi i za članove tzv. stručne Komisije. Sa istim osećajem za odgovornost u slučaju izostanka ostavki, usledilo bi momentalno razrešenje. 

Ali, kako sada stvari stoje, reč odgovornost ima nepoznato značenje za one koji čine vlast u našem gradu. 

____________________________________________________