Država je učinila sve da uništi kulturu

Filmski i pozorišni reditelj Goran Marković rekao je u Pressingu da sadašnjoj i prethodnoj vlasti zamera, kad je u pitanju odnos prema kulturi, kratkovidost i sebičnost.

„Država je učinila sve da je uništi“, kaže Marković. Govoreći o društvu, kaže da vidi tužan prizor i da smo mnogo uradili na samouništenju. Beograd na vodi za njega je šarena laža.

„Znate, samo u filmovima može da se čuje srpski (u svetu), i eventualno u pozorištu… Šta je država učinila da zadrži jedan uspon srpskog filma i šta je uradila za šansu da se srpska kultura zadrži u svetu? Ništa. Naprotiv, sve je učinila da je uništi“, kaže Marković.

Država u kinematografiju ulaže minimalno, ističe reditelj.

„Sada je, posle dve godine, raspisan konkurs za domaći film… Mislim da je ukupna suma oko milion evra, što je dovoljno za jedan low budget film“, kaže reditelj. On objašnjava da je ta suma izdvojena za tri filma i razvoj dvadesetak projekata.

„Hrvatska daje sedam ili osam puta više, i to je pokazalo rezultate, videli smo u Kanu… Ono što smo mi nekada bili, sada su Hrvati“, ističe Marković.

Govoreći o kinematografiji, kaže da nigde na prostorima bivših republika ne može da se radi, a da se ne angažuju saradnici iz drugih republika. „Na tom planu Jugoslavija još uvek postoji“.

Kako navodi, u svakom svom filmu sarađuje sa kolegama i glumcima iz bivših republika.

Marković ocenjuje da živimo u očajnoj situaciji, da živimo u gradu gde muzeji ne rade, i gde se za pozorišta i filmove izdvaja premalo. „Tri godine Narodno pozorište nema upravnika, tri godine predlog stoji na stolu Vlade… Verovatno očekuju da to bude čovek koji je u vezi sa njihovom partijom, ili su moguće lenji i da ih mrzi… Ko će da se bakće Narodnim pozorištem“, kaže reditelj, dodajući da je ova druga opcija i gora.

„Mnogo smo uradili na samouništenju“

Govoreći o stanju u društvu, kaže da se slika drastično promenila i da su se promenili ljudi.

„Ono što vidim je vrlo depresivan i tužan prizor. Promenila se potpuno krvna slika sveta u kome živimo, mi smo pre svega nekad bili nasmejani i jako dobro raspoloženi ljudi, koji znaju da žive… Sada dominiraju tužni, potišteni ljudi… Jako mnogo ljudi se prozlilo, ne može da izdrži situaciju, pa se ponaša netolerantno prema drugim ljudima… Jedan deo ljudi je postao zao. Mi smo odrastali u jednoj skoro operetskoj atmosfeti titoizma, a sada se sve obrnulo za 180 stepeni“, kaže Marković i dodaje da je to ujedno i nada da se kod nas opet može sve obrnuti, za tih 180 stepeni.

Upitan o ulozi intelektualaca, kaže da nema definicije kako bi oni trebalo da se ponašaju, da je to pitanje njihovog digniteta ili toga da li su se predali.

„Misleći ljudi ne treba da se svrstavaju u partije, jer one predstavljaju jednoumlje, vođu koji kaže kako da se ponaša… A to misleći ljudi ne mogu da podnesu“, kaže reditelj.

Na pitanje da li sadašnja i prethodna vlast igraju Tajvansku kanastu, igricu kojom se bavi i po kojoj je i nazvan jedan Markovićev film, kaže da je njihova igra – mnogo komplikovanija.

„Danas je od manipulacije ljudima izgrađena čitava nauka, uzmite samo pojavu botova, to je fascinatno… Sada su to plaćeni ljudi, koji rade crnački posao izražavanja vernosti vođi i hvaleći njegova dela. Milion drugih stvari postoji koji su deo te igre, koja je mnogo komplikovanija nego ta naivna igrica u mom filmu“, ocenjuje Marković.

Govoreći o vlasti i onome što se od nje vidi, istakao je samopromociju i besomučnu trku da se istaknu pojedini ljudi: „Da prikažu sebe kao izvanserijske ljude, kao da nisu došli sa ove planete, što izgleda funkcioniše“.

Marković je objavio knjigu „Tri priče o samoubicama“. Govoreći o njoj, kaže da je siguran da se mi, kao narod, nalazimo u jednoj samodestruktivnoj fazi. „Izabrao sam tri različita samodestruktivna tipa, kako bih opisao tri marljiva rada u korist svoje štete. Sve tri priče govore o tome kako pojedini ljudi, i narodi, marljivo i teško rade na samouništenju“, dodaje.

Kaže da smo mnogo uradili na samouništenju, ne samo zbog činjenice da je 400 ili 500.000 najpametnijih i najpotentnijih ljudi otišlo iz zemlje, već i zbog toga kako se ponašamo prema sebi.

„Ovde niko više nije ljubazan ni prema kome, ljudi su se zatvorili u sebe i ne žele da imaju veze s drugim ljudima“, kaže Marković.

Vrlo je bitno da se pojave neki novi mladi ljudi koji će da uzmu svoj život u svoje ruke, kaže reditelj, ocenjujući da se našoj državi ne piše dobro ukoliko se nastavi dosadašnji trend odliva mozgova. On kaže da u svakom društvu postoje buntovnici, i da su oni jedina naša nada.

O Beogradu na vodi: Koga si pitao?

Govoreći o Beogradu na vodi, kaže da je problem što se o tom projektu ne zna mnogo. „To je gomila zgrada na prostoru Bare Vencije i jedna ogromna zgradurina uz reku, koja bi mogla da prestavlja neku piramidu, ili džinovski minaret… Cela ta stvar mi se čini besmisleno… Autor tog dela je čovek koji ne zna ovaj grad, koji je ovde bio sedam dana“, kaže Marković.

On je podsetio da je premijer jednom rekao da mu nije jasno kako se ljudima ne sviđa ta divna stvar. „Divna stvar je po njegovom (Vučićevom) ubeđenju, ne ubeđenju ljudi. Koliko ljudi je konsultovano? Ljudi provode živote da urbano i arhitektonski reše to i odjednom dođe neki čovek iz Emirata i on se igra, diže neku kuletinu… Saborna crkva će biti u senci toga… U redu, možda nije to loša ideja, ali koga si pitao, s kim si razgovarao, imaš li podršku Beograđana, na kraju krajeva“, kaže Marković.

Dodaje da misli da ova vlast neće završiti taj projekat, da će ga ostaviti nekoj drugoj, koja to neće nastaviti.

„Ima tu i dobrih stvari, autobuska stanica će se izmestiti i dobro je što će se završiti Prokop… To je dobro za Beograd i što se raščistio taj deo… Ali, to je sve utopija, šarena laža, ja ne verujem u Beograd na vodi“, kaže.

O slučaju Dragana Maksimovića: Država ne pronalazi mnoge ubice

Navršeno je 15 godina od kako je na smrt pretučen Dragan Maksimović, a do danas nije otkriveno ko je odgovoran za smrt ovog glumca.

„Izgleda da ova država ne pronalazi mnoge ubice i to uliva strah ljudima“, kaže Marković.

On ističe da o pogibiji Maksimovića postoje detalji, da su njega napali navijači Rada misleći da je Rom, da se to desilo u jednoj kafani, gde su se nalazili kelneri, gazda… „To (napad) nije misterija“, dodaje on.

Sve to što se desilo Maksimoviću je, prema njegovom mišljenju, samo jedan od pokazatelja da živimo u kulturi nasilja.

„Moj osećaj je da mi živimo jako drugo u kulturi nasilja i mene zapanjuje ta pojava nacizma koja je ovom narodu bila strana… I, uopšte, jedna klima u kojoj prevladava desnica… Sve je preteglo na desnu stranu, levica gotovo da ne postoji“, dodaje Marković.

O Avala filmu, „dvorskim umetnicima“…

Osvrćući se na privatizaciju Avala filma, rekao je da je to izgledalo kao „let kondora u potrazi za plenom“. Dodao je da je potrošio mnogo vremena angažujući se za njegovo spasavanje, ali da je sve urađeno i dopušteno da se taj prostor, u dobrom delu grada, uruši. Navodi da je došao do podatka da je država 2003. htela da otkupi Avala film od Jugoeksporta, koji ga je, kako je rekao „kupio na prevaru“, ali se onda desio atentat na premijera Đinđića i nije bilo ništa od toga.

Na pitanje šta misli o „dvorskim umetnicima“, kaže da je njih uvek bilo. „To je normalno, dvorovi su uvek bili mecene, nijedan veliki kompozitor nije bio ništa drugo nego „dvorski umetnik“, ali razlika je u sadašnjim vladarima“, kaže Marković dodajući da oni nemaju nikakavo poštovanje prema umetnosti.