Prethodni članak
Državu tužilo 300.000 Srba
Oko 300.000 predmeta u kojima je Srbija tuženi ili tužilac trenutno je u toku u celoj državi, potvrđeno je, za „Novosti“, u Državnom pravobranilaštvu. Statistika pokazuje da je ovo za oko 50.000 predmeta više nego pre tri godine.
– Na nivou čitavog Pravobranilaštva (sedišta i odeljenja), u toku je 300.000 predmeta u kojima je Srbija tužilac ili tužena strana u svim vrstama postupaka, budući da Državno pravobranilaštvo pred sudovima i drugim organima zastupa sve državne organe od Subotice do Vranja – kažu u Pravobranilaštvu.
I u Pravobranilaštvu konstatuju da se od 2014. naovamo beleži znatan priliv predmeta u kojima ono istupa kao zakonski zastupnik ne samo ministarstava, organa uprave u sastavu ministarstava i posebnih organizacija, već i svih javnih ustanova u okviru prosvete, zdravstva, kulture i nauke čiji je osnivač Republika i čije se finansiranje obezbeđuje iz republičkog budžeta. Reč je o pravnim postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima.
Ranije iskustvo pokazuje da polovina predmeta obično budu parnice, a procene su da je u oko 90 odsto slučajeva Srbija tužena, a samo u 10 odsto tužilac ili izvršni poverilac (oko povraćaja poseda, naplati taksa itd.). Sporovi protiv države vode se iz najrazličitijih razloga – od nezakonitog rada državnih organa, preko neosnovanog pritvora ili nezakonite osude, do neobezbeđivanja protivgradne zaštite i tužbi za utvrđivanje prava svojine na građevinskom zemljištu.
ZA PRITVOR 18 MILIONATEK svaki dvadeseti zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog pritvora završi se sporazumom o poravnanju sa Ministarstvom pravde, dok ostali nezadovoljnici tuže državu. Od 1. januara do 11. decembra 2017. podneto je 770 zahteva za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovane osude i neosnovanog lišenja slobode, kažu u Ministarstvu. Komisija je odlučivala o 306 podnetih zahteva. Na osnovu postignutog sporazuma isplaćeno je 18.648.500 dinara, ali se deo isplata odnosi i na ranije postignute dogovore.
Građani traže i naknadu štete zbog povreda na radu, zbog policijske torture ili oduzetih vozila, oružja i drugih predmeta u vezi sa krivičnim postupcima. Nisu okončani ni svi sporovi koje su povele sudije koje nisu prošle reizbor 2009. godine, a koje su vraćene odlukom Ustavnog suda na posao. One su tražile naknadu štete na ime razlike u plati koju bi primali da nisu ostali bez funkcije, kao i za neimovinsku štetu.
Tužbe protiv države podnose i oni kojima Ustavni sud usvoji ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ili za povrede prava ličnosti i dostojanstva.
Tu su i radni sporovi (npr. policajaca) čiji je osnov naknada štete za prekovremeni, rad noću ili u vreme državnih i verskih praznika, kao i sporovi za poništaj rešenja o prestanku radnih odnosa ili rešenja o disciplinskoj odgovornosti.
Prema rečima Ide Nikitović, portparola Prvog osnovnog suda u Beogradu, kao najvećeg u zemlji, od 2010. do danas samo pred ovim sudom vodilo se ili je u toku 51.885 parničnih predmeta u kojima je učesnik država Srbija, od čega u ovoj godini 4.644.
Novosti
Da svako u ovoj drzavi radi svoj posao nebi bilo ni 5 posto od ovoga broja.Nazalost svi na drzavnim funkcija su zasticeni ko beli medvedi a u najvecem broju neko stoji iza njih isto iz drzavnih institucija.Sve to nazalost placa obican gradjanin koji je dozivotno osudjen da samo daje i da mu se uzima.Ta ista drzava koja kuka koliko ih je gradjana tuzilo nek posalju svoje pijune koje su sami postavili „izvrsitelje“ pa nek oduzimaju od svakog nesavesnog drzavnog sluzbenika koji je pogresno radio svoj posao ,nek isti isplati ostetu svojom imovinom.