Prethodni članak
Efikasnost pravosuđa – stari izazovi, nova rešenja
Na konferenciji „Efikasnost pravosuđa – stari izazovi, nova rešenja“ – završnom događaju projekta „Unapređenje efikasnosti pravosuđa“ koji finansira Evropska unija, održanoj u Beogradu, predstavljene su aktivnosti i rezultati projekta, sa fokusom na dosadašnja iskustva i izazove koji pravosuđe u Srbiji očekuju u daljoj reformi.
U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Republika Srbija obavezala se da sprovede temeljnu reformu pravosudnog sektora. Kako bi pomogla pravosudnim institucijama u Srbiji u ostvarivanju tog cilja, Evropska unija opredelila je 4 miliona evra za sprovođenje projekta „Unapređenje efikasnosti pravosuđa“. Projekat je počeo u februaru 2016. godine i njegove aktivnosti bile su usklađene sa prioritetima definisanim u ključnim strateškim dokumentima – Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa i Akcionim planom za Poglavlje 23.
Projekat je blisko sarađivao sa šest institucija Republike Srbije: Visokim savetom sudstva, Ministarstvom pravde, Vrhovnim kasacionim sudom, Državnim većem tužilaca, Republičkim javnim tužilaštvom i Pravosudnom akademijom, pružajući podršku u brojnim ključnim oblastima, kao što su smanjenje broja starih predmeta, ujednačavanje sudske prakse, pojednostavljivanje administrativnih procedura u sudovima i tužilaštvima, interoperabilnost u pravosuđu, upravljanje ljudskim resursima, ravnomerna raspodela predmeta međusudijama, informatizacija pravosudnog sistema i alternativno rešavanje sporova.
Unapređena baza sudske prakse, izrada i primena prve uspešne formule za vrednovanje predmeta po težini, i smanjenje broja starih predmeta za 765.239 u 30 osnovnih sudova, samo su neki od rezultata koje je dvogodišnji projekat ostvario i doprineo efikasnijem pravosudnom sistemu u Republici Srbiji, čineći time, njenim građanima, pristup pravdi bržim i lakšim.
U uvodnom delu, učesnicima su se obratili g. Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, gđica Nela Kuburović, ministarka pravde, njegova ekselencija g. Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i g. Brajan LeDuk, vođa projekta “Unapređenje efikasnosti pravosuđa”.
Prisustvo visokih zvanica, širok auditorijum i pitanja o kojima se diskutovalo ukazali su na značaj daljeg jačanja pravosudnog sistema, kao i njegovog usaglašavanja sa standardima Evropske unije.
______________________________________________________-
Naše pravosuđe funksioniše po sistemu „ono što možeš da uradiš danas, ostavi za sutra, ono što možeš sutra, ostavi za prekosutra“, i tako se sudski procesi razvlače decenijama.
Treba uvesti ogromne kazne za izgubljene građanske parnice, npr. neko se sudi godinama oko granica parcele iako nije u pravu, naslednici se sude decenijama oko nasledstva, tu se npr. mogu uvesti ogromni porezi na imovinu koja se ne koristi (imamo u Čačku kod nekadašnje lokacije pumpe kod „Moravice“ onu ruševinu oko koje se naslednici spore preko 30 godina, do sada je grad mogao da preuzme taj plac po osnovu kazni za neodržavanje objekta i neprivođenju nameni), pa neka ljudi dobro razmisle da li se isplati suditi se godinama oko besmislenih stvari.
Sa druge strane, idiotski sistem u kome dobijete otkaz, sudite se godinama, i onda dobijete presudu da vas vrate na posao i isplate vam sve te plate koje biste dobili da niste otpušteni. Zar nije logičnije da se to suđenje okonča u roku od mesec dana, tako ne bi bili oštećeni ni zaposleni ni firma? Šta tu ima da se razvlači godinama, kad se može na jednom, eventualno dva ročišta predočiti svi dokazi koje ima oba strana?
Nego, ovde je sistem napravljen tako da političari i moćnici mogu preko sudova da isteraju sve ono što im odgovara i to ekspresno ili da razvlače sudski proces dok ono što su uradili ne zastari, a obični građani u takvom sistemu postaju žrtve „lošeg“ pravosuđa – a ono je loše, jer funkcioniše kao kad bi u urgentnom centru čekali na red bez obzira i da umirete, jer pacijenti moraju biti „obrađeni“ po redosledu dolaska, a ne po hitnosti intervencije!