Ekološke organizacije: Eksploatacija šljunka se obavlja bez ijednog dokumenta

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović i direktor Srbijavoda Goran Puzović, u nekoliko intenzivnih sastanaka sa menadžerom kineske kompanije CCCC Shou Jicheng, dogovorili su hitno iskopavanje šljunka iz korita Zapadne Morave. „Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini“ saopštila je da se radovi izvode bez ikakve validne dozvole, i isključivo za potrebe izgradnje autoputa Preljina – Požega. Odnosno, ništa od pomenutih dokumenata nije stavljeno javnosti na uvid, bar ne na zvaničnoj veb prezentaciji nadležnog javnog preduzeća.

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović napisao je na svom fejsbuk profilu nakon održanog sastanka, da je tema razgovora sa kineskim izvođačima, bila obezbeđivanje šljunkovitog materijala iz korita reke Zapadne Morave za izgradnju nasipa auto-puta. Kako je objasnio, u planu je da se u periodu dok je brana u Parmencu podignuta, izvrše radovi na regulaciji korita reke uklanjanjem nanosa šljunka uzvodno od brane, a da se taj materijal iskoristi za radove na auto-putu. I naveo da se sve to radi zbog uređenja korita reke.

Organizacije koje se bave antikorupcijom u životnoj sredini u Zapadnoj Srbiji u zajedničkom saopštenju kažu da su bez ikakvog validnog dokumenta i projekta eksploatacije, direktor Srbijavoda i lokalni čelnici Čačka, stavili su kineskom izvođaču radova na raspolaganje imovinu građana Srbije, sve pod kapom međudržavnog ugovora o izgradnji autoputa od Preljine do Požege.

– Za potrebe eksploatacije šljunka od JP Srbijavode potrebno je predhodno pribaviti vodne uslove, projekat vađenja rečnih nanosa, dokaz o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa vodnog zemljišta sa koga se vrši vađenje – kažu iz ove Koalicije.

Pre nekoliko dana u dolini Zapadne Morave u Parmencu pojavila se teška mehanizacija sa preko dvadeset kamiona. Mesto gde se kopa šljunak u ovom trenutku, samo se delimično nalazi ucrtano u Planu vađenja rečnih nanosa za Zapadnu Moravu, a javnost još nije dobila odgovore, gde će se sve kopati šljunak, u kojim količinama i kakve će posledice ostaviti na kompletan biodiverzitet.

– Posebno zabrinjava činjenica da je šljunak najbolji prirodni filter za vodu, a da se na mestu eksploatacije nalazi u blizini i rezervni vodozahvat za pijaću vodu u Čačku. Važno je istaći da se sa druge strane nasipa na mestu eksploatacije nalaze reni bunari koje je do skoro Grad Čačak koristio za vodosnabdevanje. U slučaju neke havarije može doći do prekida snabdevanja sa rzavskom vodom, a ovi bunari su jedina zamena za grad. Upravo skidanje sloja šljunka tik iznad ovih rezervi direktno ugrožava bunare jer će se time podzemne vode kontaminirati zagađenom vodom iz Zapadne Morave – naglašavaju iz Koalicije protiv korupcije u životnoj sredini.

Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, navodi da je područje eksploatacije šljunka stanište divljih vrsta, poput ptica, uz samu reku Zapadnu Morave ugroženo duž celog toka, uglavnom zbog prekomernog i nezakonitog kopanja peska i šljunka. Fauna ptica toka Zapadne Morave kod Parmenca redovno se prati od 2002. godine.

– Ovaj deo toka karakteriše blagi rečni uspor, te deponovanje sedimenta uzvodno od brane gde se formiraju stalni i povremeni rečni sprudovi. Upravo ovi sprudovi životni su prostor sledećih strogo zaštićenih vrsta ptica koje su tu gnezde žalara slepića, polojke i bele pliske. Na lokalitetu je zabeleženo više od 40 drugih vrsta ptica, uglavnom strogo zaštićenih. Za neke od njih, poput šljukarica, sprudovi su vredno i nezamenjivo stanište. Rečni sediment, šljunak i pesak, je teško obnovljiva mineralna sirovina jer je za njegovo stvaranje potreban dug vremenski period – kaže Ružić.

_________________________________________________________________________________