Emigracija iz Srbije dobila galopirajući trend

Ne postoje precizni podaci o tome koliko građana Srbije trenutno živi i radi u inostranstvu, niti koliko ljudi godišnje potraži posao van granica zemlje. Ako se pita statistika, koja svoje podatke bazira na popisu, prema poslednjem izveštaju iz 2011. vani se nalazi 313.411 naših građana.

Međutim, domaćoj statistici izmiču druga i treća generacija iseljenika, jer ne postoji metodologija koja bi obuhvatila i te grupe. Podaci OECD-a, rađeni uglavnom prema evidencijama zemalja koje primaju ekonomske migrante, govori da je broj znatno viši – čak 598.200 iseljenika i to samo u te zemlje i starosne dobi 15 i više godina.

Redovni član Akademije ekonomskih nauka, profesor Vladimir Grečić, koji se inače bavi problemom migracija, potvrđuje paradoks da u eri digitalizacije ne postoje pouzdani podaci čak ni kada se istraživači oslanjaju na statistike glavnih imigracionih država. Kada je o Srbiji reč, dodatni problem je to što se evidencije vode prema zemlji rođenja ili prema državljanstvu, a naša zemlja je u poslednje dve decenije nekoliko puta promenila svoj državni status, od SR Jugoslavije, preko SCG do RS. Ali i tako dobijeni podaci morali bi da budu razlog za brigu.

– Prema procenama nedavno objavljenim u Sekretarijatu OECD, emigracija iz Srbije je poprimila galopirajući rast. Naime, prosečan godišnji broj emigranata iz naše zemlje samo u države članice OECD, u periodu od 2005. do 2014. iznosio je 31.000. U 2014. emigriralo je 57.000 osoba, da bi 2015. taj broj dostigao rekordnih 60.000. Time je Srbija, na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom, zauzela 31 mesto. Koliko se migranata vratilo u Srbiju nije poznato. Takav podatak u ovoj publikaciji nije dostupan – kaže za Danas profesor Grečić.

Za pet godina Čačak izgubio 3.500 stanovnika

On ukazuje i na skorašnja istraživanja koja pokazuju da su emigracione namere mladih kod nas dosta izražene – čak dve trećine ispitanika iz te kategorije želi da se iseli iz zemlje. Motivacija mladih za emigraciju je skoro u potpunosti ekonomska (81,9 odsto). Oni žele poboljšanje životnog standarda, lakše zaposlenje, bolje uslovi za pokretanje sopstvenog posla, bolje obrazovanje i slično. Najprivlačnije zemlje destinacije za emigraciju su zemlje EU (gotovo kod četvrtine ispitanika), posebno Nemačka i Austrija, a od prekookeanskih SAD i Kanada.

– Ništa to nije nelogično. Srbija u ekonomskom pogledu mnogo zaostaje za zemljama Evropske unije. Izveštaj EK o napretku Srbije u 2015. pokazuje da se BDP po stanovniku u Srbiji nalazi na nivou od samo 35 odsto proseka u 28 zemalja EU zajedno uzetih. Inače, rizik od siromaštva – definisan kao deo stanovništva koji živi od prihoda koji su ispod 60 odsto proseka prihoda u zemlji, procenjuje se na 25,6 odsto. Pri tom, u stanovništvu Srbije vlada percepcija veoma ozbiljnog pesimizma u pogledu kapaciteta naše države za zadržavanje i kapaciteta za privlačenje talenata. To potvrđuje i najnoviji Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (2017-2018), prema kome je Srbija po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenata“ na 134. mestu a po indikatoru „kapacitet za privlačenje talenata“ na 132. poziciji od ukupno 137 zemalja – ističe naš sagovornik i dodaje da je u inostranstvo otišlo oko 90.000 visokoobrazovanih kadrova dok je broj studenata rođenih u Srbiji koji se obrazuju u inostranstvu 2012. godine iznosio 9.712.

„Oni su u najvećoj meri potencijalni iseljenici, budući da za vreme studija nauče dobro jezik i prilagođavaju se zahtevima tržišta rada zemlje u kojoj studiraju“, objašnjava on.
Ukazuje i da tako promenjena struktura migranata u odnosu na period od pre nekoliko decenija kada su odlazili uglavnom ljudi sa nižim stepenom obrazovanja, ima i svoje ekonomske posledice.

– Emigracija generiše i mogućnosti i izazove za zemlje porekla. Kod manje razvijenih i zemalja u razvoju, izražava se najčešće zabrinutost zbog gubitka visoko kvalifikovanih i stručnih radnika, takozvanog „odliva mozgova“, koji može da ometa razvoj. Uz to, neke zemlje vide emigraciju kao strategiju za podsticaj privrede, ne samo od deviznih doznaka ili smanjenja pritisaka na tržište rada, već i pokazateljima da njihove dijaspore mogu doprineti razvoju kroz finansijska ulaganja u matičnim državama, kao i kroz transfer znanja i veština – kaže Grečić.

Ipak, upozorava on, iseljavanje talenata iz Srbije je sve veće. To će imati dalekosežne negativne implikacije, jer su zemlji potrebni visokostručni kadrovi. Najvažniji činilac povećanja konkurentnosti privrede su znanje i inovacije, a talenti su nosioci inovacija, u uslovima razvoja društva i ekonomije zasnovane na znanju. Inače, strane kompanije kod nas traže najbolje stručnjake, kada procenjuju buduće efekte prilikom ulaganja kapitala, kaže naš sagovornik. On tvrdi i da se odlazak mladih u inostranstvo ne može i ne treba zaustavljati.

– Oni treba da odlaze, rade neko vreme, stiču nova znanja i vredna iskustva, ali i da se vrate u matičnu državu. Nijedna zemlja nije uspela da zaustavi emigraciju, ali više njih, sličnih našoj, uspele su da stvore povoljan ambijent za povratak mladih, promovišući „cirkularnu migraciju“. Svi su ljudi vredni pažnje, ali odlazak talenata, koji su nosioci znanja i inovacija koje su bitni činioci razvoja, prosperiteta i povećanja konkurentnosti privrede Srbije, predstavlja najveći izazov za nosioce političkih funcija – zaključuje profesor Grečić.

Najviše obrazovanih odlazi u Kanadu

Od ukupno 598.200 iseljenika iz Srbije, koliko ih je evidentirao OEBS, 307.500 su žene. Od tog broja, u Nemačkoj je 27,4 odsto, slede Austrija sa 16,1 odsto, Švajcarska sa 10,4 procenta, Francuska 10, Italija 6,2 odsto, Kanada 4,9 a Australija 3,2 procenta. Za SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo nisu dati podaci. Prema stepenu obrazovanja, u Nemačkoj je udeo visokoobrazovanih u ukupnom broju iseljenika bio je 9,3 odsto, Austriji 5,5 procenata, Švajcarskoj 12,9 odsto, Francuskoj 13,5 odsto, Italiji 10 , Kanadi 52 i Australiji 22,8 odsto.

U pečalbu najmanje preko NZS

Kanali kojima naši građani traže i dobijaju posao u inostranstvu su različiti, a u ukupnom broju migranata gotovo je simbolično koliko njih odlčazi posredstvom državnih institucija, poput Nacionalne službe zapošljavanja.

Tako se 2012. godine15 medicinskih sestara i tehničara zaposlilo u Nemačkoj, a u Ugandi je zaposlena jedna medicinske sestre u operacionoj sali. Naredne godine lista se malo proširila, pa je u Japanu preko NSZ-a posao našao jedan profesor engleskog jezika, u Ugandu je otišao jedan specijalista ginekologije i akušerstva, u SR Nemačku četiri doktora medicine a u Libiju dva lekara specijalista -urgentne medicine i pulmologije i tri medicinske sestre. U 2014. osam osoba sa liste nezaposlenih angažovano je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u SR Nemačkoj, Japanu i Mađarskoj, dok je 2015. zaposleno 55 naših državljana – 37 medicinskih sestara ili tehničara u SR Nemačkoj i 18 lica u Sloveniji i Japanu.

Prošle godine posao u inostranstvu preko NSZ našlo je 27 državljana Srbije – 15 medicinskih sestara ili tehničara u SR Nemačkoj i 12 lica u Sloveniji. Prema posebnoj evidenciji NSZ koja se vodi nakon potpisanog sporazuma sa nemačkim institucijama, u tu zemlju je od 2013. otišlo ukupno 1.479 osoba, od kojih su neki samostalno pronašli posao. I domaće agencije za posredovanje u zapošljavanju šalju radnike u inostranstvo, ali ukoliko nisu za taj posao registrovane, što se dešava, to može da bude i veliki rizik. Uz to, najveći broj mladih koji odlaze, samostalno nalaze poslodavce a većina fakulteta nema evidenciju o profesionalnoj karijeri svršenih studenata.