Prethodni članak
Etnolozi u Čačku popisuju stara groblja i spomenike
Objavljeno 09/03/2018
Etnolozi Narodnog muzeja u Čačku započeli su 2016. terenska istraživanja i popis starih grobalja i spomenika u ovom delu Srbije. Podršku i saradnju im je pružio profesor Fakulteta tehničkih nauka u ovom gradu, arhitekta dr Miloš Radovanović, kako bi se od zaborava i nestanka sačuvalo porodično i kulturno nasleđe.
– Ma kako da ih narod naziva, kamen, beleg ili spomen, nadgrobnici su dragocen čuvar prošlosti. Najstariji, uglavnom iz sredine 19. stoleća, jesu pločasti i krstasti, tesani od studeničkog mermera i krupnozrnastog kamena, sa plitko urezanim ili reljefno izvedenim likom počivšeg.
– A najnoviji, od druge polovine prošlog veka, izrađeni su mahom od crnog i tamnosivog mermera, kao ploča, cvet ili odlomljeno krilo ako je počast mladencu, sa tekstom na licu i naličju i slikom na porcelanu – rekla je Ivana Ćirjaković, etnolog u čačanskom muzeju.
Politika
Lepa ideja, mogla bi da se napravi neka grupa na fb ili neki sajt pa da kaci svako ko zna za nesto zanimljivo.
По вукојебинским гробљима около наоколо уништава се небројено културно наслеђе прошлости са доказима корена овог јадног народа. Пред налетом наглог насељавања месних гробаља чупају се стари споменици са старим записима који крију веома значајне податке. Етолози не етнолози имали би веома лепог посла.
U pravu si, pocupaju stare pescare spomenike i naprave stepenice od njih. Smece bahato.
Na svakih, otprilike 100 godina, poneka familija dā po jedno čeljade koje je obdareno softverom da prepozna, razume, zavoli i posveti se očuvanju kulturnog nasleđa. Ostali ruše, brzo zaboravljaju i najglasniji su kada se s tim sprdaju. Barem je tako ovde, kod nas Srba.
Oni odabrani, ne samo da čuvaju kulturno nasleđe, već ugrađuju nasleđeno i u ono što sami stvaraju.
Naprotiv njima, ovi drugi, nažalost brojniji, umesto da podižu nadgrobnike u duhu svog naroda, radije odaberu neku kinesku šljašteću varijantu, budiboksnama oblika.
Jedan Ferdinand Kren, Nemac, napravio je sebi porodičnu grobnicu-kapelu na čačanskom groblju, u duhu naroda kome je odlučio da pripada i u čijem duhu je proveo život, slavio Slavu i izrodio potomke.
Najlepše spomenike na tom istom groblju napravio је, opet, jedan Italijan, Frančesko Berbelja, koji je odlučio da bude čačanin i da tu stvori porodicu. Rođen u Italiji „u estetici”, poneo je tu lepotu u sebi i s njom pozlatio ono što je naš narod vekovima čuvao. I Stepi je isklesao spomenik!
Naprotiv njima, jedan drugi čovek, Srbin, napravio je sebi spomenik koji je kopija Stepinog i postavio ga na stazu ispred Stepinog groba. Budiboksnama.
Oduševljen sam idejom da se groblja popišu i predlažem da se „snime” sve kovane ograde na starom groblju, jer je to naše nasleđe, ta fantastična galerija ukrasa od kovanog gvožđa. A ne ovaj kičeraj kojim se kite novobogataši.
Verovatno će neko ovo pročitati, a kad bi još neko ovo „čuo”, pa da se sve te ograde poprave i staro groblje utegne, to bi bio svojevrsni omaž čačaninu RADOJKU DRLU NIKOLIĆU, koji je ostavio najznačajnije zapise o srpskim grobljima nazivajući ih kamenim knjigama predaka.