EU udara na srpsku tajnu službu

Srbija će na putu ka EU morati da otvori dosijea tajne službe kako bi se saznalo ko su bili pripadnici i doušnici tajnih službi. To je rečeno na  na skupu u nemačkom Bundestagu pod nazivom Suočavanje sa prošlošću, otvaranje dosijea i lustracija.

Ni Srbija, ni BiH, neće biti spremne za ulazak u EU dok ne budu garantovale vraćanje dostojantva ljudima, poručeno je sa ovog skupa.

-Diktatura je kada nam mali broj ljudi govori kuda treba da idemo, a demokratija kada, kroz suočavanje argumenata, zajednički dođemo do tog, najboljeg, puta. Prošlošću treba da se bavimo da bismo što bolje shvatili prirodu diktature i kreirali demokratiju, rekao je Rolan Jan, savezni komesar za evidenciju službe državne bezbednosti bivše DDR (Štazi).

Analizirajući nemačko iskustvo, on je nepomenuo da je ključna stvar bila donošenje zakona o dosijeima, koji je sprečio njihovu zloupotrebu. Međutim, problem je što veliki broj zemalja na putu ka EU još nisu obezbedile pravnu državu. Bez toga, građani neće imati kome da tuže krivce ukoliko njihovi dosijei završe u rukama medija.

Otvaranje dosijea slući vraćanju dostojanstva i rehabilitaciju žrtava.

-Da bi neko dobio posao kao policajac, sudija, tužilac ili poreznik, morao je da dobije potvrdu da nije radio za Štazi. Od momenta otvaranja tajnih arhiva izvršeno je oko dva miliona provera državnih službenika i funkcionera i mnoge su rezultirale razrešenjima, podsetio je Jan.

Za razliku od Nemačke, Srbija nije otvorila dosijea, upozorava već odavno lider SPO-a Vuk Drašković.

-Naša Služba državne bezbednosti stvorena je kada i va š Štazi, od istih roditelja – KGB. Danas više nema ni Tita, ni SSSR-a, ni Miloševića, samo su ostali neotvoreni srpski dosijei. Bugari su otkrili da je 11 vladika bilo u doušničkoj mreži. Kod nas bi bilo još gore, jer u Srbiji nije sramota, nego čast biti doušnik,  kaže Drašković, dodajući da je zloupotreba tajnih dosijea u Srbiji postala biznis koji donosi i finansijske i političke koristi. 

Veliki deo političke javnosti sumnja da i dalje tajna služba ima velikog upliva u kreiranje političkih, društvenih i ekonomskih prilika u zemlji. Prema nekim mišljenjima, tajna služba i dalje na ključne pozicije postavlja „svoje“ sudije, policajce, koristi medije za političke obračune dostavljajući „određene informacije“, a postoje mišljenja da je i nemoguće poslovati ako niste „prijatelj službe“.  

Primer Jankovića

Bivši direktor BIA Andreja Savić ranije je izjavio da treba otvoriti tajne dosijee, ali naglašava da bi i tada moglo doći do zloupotrebe podataka jer vladajuće strukture opstaju na vlasti upravo zahvaljujući spinovanju javnosti putem tabloida, kojima plasiraju informacije iz dosijea kako bi diskreditovali političke protivnike. Kao primer navodi predmet iz 1993. godine koji je dospeo u ruke tabloida, a služio je da se diskredituje zaštitnik građana Saša Janković.