Prethodni članak
Fake news by Tanjug / Kako laže Tanjug
Medijsku scenu ne samo u Srbiji već i u Evropi, pa i svetu, danas najviše zagađuju takozvane fake news – lažne vesti, koje plasiraju razni mediji ili izvori informacija kojima se mediji i novinari služe.
Najčešće su u pitanju predizborne kampanje i političke stranke ili politički motivisano puštanje lažnih vesti u javnost, ali ova pojava karakteristična je i za druge oblasti: privreda, sport, kultura ….
Borba protiv fake news / lažnih vesti, kojih najviše ima u tabloidima, ali ih ima i u svim ostalim, pa i ozbiljnim medijima, jedan je od prioriteta u EU kada su mediji i javno informisanje u pitanju.
Jedan od primera fake news / lažne vesti je i sledeća informacija koju je srpska agencija Tanjug plasirala juče:
Sloboda medija u Jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji
Sloboda medija u toku 2016. i 2017. godine u zemljama Jugoistične Evrope je pogoršana, a u poređenju sa prethodnim periodom u svim zemljama je zabeležen negativni trend, osim u Srbiji.
13 Mart 2018 15:01
BEOGRAD – Sloboda medija u toku 2016. i 2017. godine u zemljama Jugoistične Evrope je pogoršana, a u poređenju sa prethodnim periodom u svim zemljama je zabeležen negativni trend, osim u Srbiji.
To su pokazali rezultati Projekta „Merenje medijskog klijentelizma u šest zemalja Jugoistočne Evrope“ koji je vagao politicki uticaj na medije na osnovu statističkih podataka, postojeće stanje zakonodavnog i institucionalnog medijskog okvira, kao i uslove u kojima novinari rade u državama Jugoistočne Evrope, a koji je predstavljen 7. marta u Briselu.
Agencija Tanjug
Odmah su usledila reagovanja. Portal Autonomija objavio je tekst Nedima Sejdinovića, predsednika NDNV (Nezavisnog društva novinara Vojvodine), jedne od partnerskih organizacija koje su realizovale projekat „Merenje medijskog klijentelizma u šest zemalja Jugoistočne Evrope“.
TANJUGOVA LAŽNA VEST O MEDIJSKIM SLOBODAMA U SRBIJI
Sejdinović: „Kvazikolege iz Tanjuga ne prezaju ni od falsifikovanja činjenica“
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović optužio je danas Novinsku agenciju Tanjug da je plasirala “lažnu vest” o navodno dobrom stanju medijskih sloboda u Srbiji i ocenio da je to još jedna potvrda da je Tanjug “u službi režima” i da su autori te vesti zapravo “kvazikolege”.
Tanjug je juče objavio vest pod naslovom “Sloboda medija u Jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji”, u kojoj se navodi da su to pokazali rezultati istraživanja u okviru, kako je agencija navela, projekta “Merenje medijskog klijentelizma u šest zemalja Jugoistočne Evrope”, koji je predstavljen 7. marta u Briselu.
– Državna Novinska agencija Tanjug još jednom je potvrdila da je u službi režima i da ne preza od iznošenja eklatantnih neistina i konstrukcija zasnovanih na propagandnoj masti – rekao je Sejdinović za Autonomiju i dodao da Tanjug ne preza ni od “falsifikovanja” činjenica.
On je upitao kako je moguće da Tanjug sa zakašnjenjem od gotovo nedelju dana izveštava sa predstavljanja istraživanja u Briselu, koje je organizovano još 7. marta, i kako je moguće da iznosi “potpune neistine” o tom istraživanju.
– I ovo, kao i druga istraživanja, beleže drastičan pad u medijskim slobodama, u odnosu na 2014. godinu, kada su usvojeni medijski zakoni koji su relativno dobro ocenjeni u struci i međunarodnoj zajednici. Od tada se beleži pad, jer su se zakoni tokom sprovođenja u međuvremenu pretvorili u sopstvenu karikaturu – kazao je Sejdinović.
Prema njegovim rečima, vlast u Srbiji uništava medijske slobode i medijski profesionalizam kroz kršenje zakona, kao i kroz zloupotrebu institucija.
– Ovakva Tanjugova vest je samo potvrda koliko je visok nivo klijentelizma u medijima Srbije, odnosno da za cunami koji uništava novinarsku profesiju nisu krivi samo predstavnici vlasti, nego i naše nečasne kvazikolege – poručio je Sejdinović.
Istraživanje u okviru projekta u kojem se istraživao nivo medijskog klijentelizma u jugoistočnoj Evropi u Srbiji su sprovodili NDNV i Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom).
Indeksom klijentelizma meri se sposobnost društva da spreči klijentelističke prakse u medijima. Na temelju empirijskih podataka meri se politički uticaj na medije, postojeće stanje zakonodavnog i institucionalnog okvira medija, te ključna ekonometrijska merenja realnosti u kojoj mediji i novinari rade u zemljama jugoistočne Evrope.
Dok je indeks klijentelizma u 2015. godini bio nešto povoljniji nego ranije, pre svega zbog usvajanja glavnih medijskih zakona tokom druge polovine 2014. godine, merenje za 2016. godinu koje je sprovedeno u okviru navedenog projekta pokazalo je ponovo negativan trend.
Prema merenju za 2016. godinu, Srbija nije zabeležila pomak i indeks se i dalje nalazi u negativnom delu merenja, odnosno iznosi minus 0,50.
Istraživanje je pokazalo apsolutno odsustvo primene zakona koji su doneti 2014. godine, te da država pokazuje nespremnost da primeni u praksi ono što je deklarativno donela kao standarde.
Merenje Indeksa za Srbiju pokazalo je da su prisutni netransparentno donošenje medijskih politika, ulazak sumnjivog kapitala u vlasništvo nad medijima, neregulisana oblast oglašavanja i usmeravanje državne pomoći određenim lokalnim samoupravama, kojima se finansiraju provladini, podobni mediji.
Indeks je pokazao da je u Srbiji još jedna karika u lancu netransparetnosti klijentelističkih praksi Registar medija, koji postoji, ali je dostupnost podataka u njemu upitna.
Tokom merenja Indeksa konsultovani su i medijski eksperti iz Srbije, koji su ocenjivali iz različitih pozicija zakonodavni i institucinalni okvir države, kao i politički uticaj na medije i slobodu govora, a njihovi odgovori ukazali su na konstantan pad, pre svega, u oblasti slobode medija i bezbednosti novinara.
Merenje se u isto vreme sprovodilo u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Rumuniji.
Nosilac projekta pod nazivom “Odgovor građana na klijentelizam u medijima – Media Circle”, je Partnerstvo za društveni razvoj iz Zagreba.
Projekat su finasirali Evropska unija i Ured za udruge Vlade Hrvatske.
Izvor: Autonomija
_______________________________________________
Usledio je i zajednički tekst Yucoma i NDNV-a:
YUCOM i NDNV: Iskrivljeno predstavljanje istraživanja potvrđuje njegove rezultate
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), kao učesnici u istraživanju “Odgovor gradjana na klijentelizam u medijima – MEDIA CIRCLE” obaveštavaju javnost da vest koja je objavljena na servisu Novinske agencije Tanjug predstavlja iskrivljenu i nepotpunu sliku podataka koji su proizašli iz istraživanja.
Predstavljanje Indeksa klijentelizma u medijima za 2016. godinu (u daljem tekstu Indeks) u Briselu je održano 7. marta 2018. godine, a vest sa pomenutog događaja Tanjug je plasirao sa čak nedelju dana zakašnjenja. Ova činjenica podstiče na sumnju da se radi o potrebi za naknadnom interpretacijom i izvrtanjem činjenica koje ne odgovaraju stvarnosti, o čemu govori dalji sadržaj vesti. Naime, Tanjug je objavio vest pod naslovom „Sloboda medija u Jugoistočnoj Evropi pogoršana, osim u Srbiji“, kojom se stiče pogrešna predstava da pomenuti Index govori o pozitivnoj medijskoj slici i o izvesnom progresu, iako su podaci dobijeni istraživanjem i ponderisani Index sasvim suprotni.
Stvarni pokazatelji merenja Indeksa pokazuju da Srbija stagnira u jako negativnom trendu nakon drastičnog pada zabeleženog 2015. godine, iako je on statistički prikazan kao minimalni napredak. Indeks za 2014. je iznosio -0,31, za 2015. -0,52, i 2016. -0,50. Merenje je za 2016. godinu pokazalo apsolutno odsustvo primene zakona koji su doneti 2014. godine i nespremnost države Srbije da primeni u praksi ono što je tada deklarativno donela kao standarde, kao i predstavljanje statističkih podatka kao napredak, bez daljeg obrazloženja podataka i mogućnosti upoređivanja. Ovo stvara utisak tendeciozne proizvodnje slike koja ne odgovara stvarnosti i činjenicama.
Dalje, tekst koji je Tanjug objavio takođe pokazuje nameru da se pogrešno interpretirani podaci iskoriste za ulepšavanje stvarnosti, koja je u medijskoj sferi danas veoma loša. U Briselu tog dana nije pohvaljen rad na Medijskoj srategiji, kako se ističe u tekstu, već je sasvim suprotno navedeno da su iz procesa izašla sva relevantna udruženja i stručnjaci, te se ona sada donosi u potpunom mraku i bez prisustva javnosti. Posebno nije hvaljen program Radio televizije Vojvodine, koja je prema prezentovanim istraživanjima, jedna od medijskih kuća koja je pod najvećim uticajem i upotrebomvladajuće politike.
Merenje Indeksa za Srbiju zabeležilo je netransparentno donošenje medijskih politika, ulazak sumnjivog kapitala u vlasništvo nad medijima, potpuno neregulisanu oblast državnog oglašavanja i usmeravanje državne pomoći odredjenim lokalnim samoupravama, kojim se “finansiraju podobni mediji” i posebnu kritiku uputio netransparetnoj klijentelističkoj praksi vezanoj za Registar medija, koji postoji, ali čija je dostupnost podataka upitna.
Podsećamo da je tokom merenja Indeksa konsultovana i medijska zajednica i ekspert iz Srbije, koji su posebno ukazali na konstantan pad, pre svega u oblasti slobode medija i bezbednosti novinara, koji svakodnevno trpe verbalne i fizičke napade, kao i ugrožavanje bezbednosti i pretnje smrću.
Smatramo da je Tanjug iskrivljenim predstavljanjem podataka dobijenih istraživanjem i njihovom proizvoljnom interpretacijom potvrdio negativne procese u padu medijskih sloboda i objektivnog novinarskog izveštavanja kome prisustvujemo već duži vremenski period. Ono što predstavlja donekle paradoksalnu činjenicu jeste to da upravo način izveštavanja o negativnoj klijentelističkoj praksi i jako lošem stanju u medijima, povratno potvrđuje rezultate istraživanja u svakodnevnoj praksi.
YUCOM, NDNV
Beograd, 14. marta 2018. godine
__________________________________________________________
