Fantomski let kompanije Željka Mitrovića za Moskvu

Odluka Vlade o zatvaranju Aerodroma Nikola Tesla za prevoz putnika dodatno je redukovala već smanjen avio-saobraćaj u Beogradu. CINS je analizirao ko je sve u martu imao odobrenje da leti uprkos zabrani međunarodnog saobraćaja. Na spisku se nalazi i kompanija Air Pink, ali kako CINS saznaje, za let iz Moskve kojim se Mitrović hvalio njegov avion nije imao dozvolu.

– Avion Er Pinka upravo je sleteo sa humanitarnom pomoći iz Moskve. U avionu se nalazi 15 hiljada testera, hirurške maske, kao i velika količina medicinske opreme za zdravstvene centre u Srbiji.

Ovako počinje vest na portalu Pink.rs objavljena 24. marta, o „samo jednom u nizu“ humanitarnih letova avio-prevoznika Air Pink od početka vanrednog stanja.

– U proseku dva aviona dnevno sa različitih destinacija dolaze u Beograd, kompanija je angažovala celokupnu flotu i sve zaposlene u kompaniji – piše u vesti.

Jedan od aviona iz flote kompanije Air Pink; foto: www.airpink.com

Doček leta iz Moskve nije jedini put da se Željko Mitrović, suvlasnik Air Pinka i vlasnik televizije Pink, pohvalio doprinosom svoje flote u borbi protiv korone, ali, kako saznaje Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), za ovaj let Air Pink nije imao dozvolu.

Prema evidenciji koju je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dostavilo CINS-u, od ukupno 57 letova odobrenih u periodu od 19. do 31. marta, Air Pink je dobio odobrenje za pet. Vlada je prethodno Uredbom ovlastila ovo Ministarstvo da odlučuje koji su letovi mogući dok traje vanredno stanje.

Tako je Air Pink mogao da leti do Minska 26. marta, Frankfurta 30. marta, Ljubljane, 31. marta, a za Moskvu su letovi odobreni dva puta, ali tek 29, odnosno 30. marta, nekoliko dana nakon što je o tome izveštavano.

Svi letovi ove kompanije označeni su kao avio-taxi, pa je Air Pink kao vanredni javni avio-prevoz imao odobrenje da preveze putnike i robu. Ministarstvo je pojasnilo da je svrha četiri od pet odobrenih letova bila prevoz putnika.

Air Pink je tako sa dva aviona iz Moskve dovezao 14 radnika koji su prethodno u Moskvu došli iz Mjanmara preko Dohe. Letom za Frankfurt tri nemačka državljanina vraćena su u svoju zemlju, dok je na letu za Minsk bila jedna osoba, a u povratku je avion bio prazan i nije bilo zahteva za prevoz robe, pojasnili su iz Ministarstva. Na letu za Ljubljanu nije bilo putnika, već je prevožena medicinska oprema.

Mitrović za CINS o kupovini helikoptera

Na vest da je Željko Mitrović odneo pomoć u Novi Pazar reagovao je 24. aprila Vojni sindikat Srbije. U saopštenju su pitali predsednika države Aleksandra Vučića ko je dozvolio Mitroviću da privatnim helikopterom sleti u krug kasarne gde, kako navode, važe posebna pravila pristupa, naročito u vreme vanrednog stanja.

Iz videa koji je Mitrović objavio na društvenim mrežama jasno se vidi registarska oznaka helikoptera, koji se u registru vazduhoplova vodi na kompaniju Air Swisslion, većinskog vlasnika Rodoljuba Draškovića, brata Vuka Draškovića. U odgovoru CINS-u Mitrović objašnjava da je helikopter kupio i da je u toku prenos vlasništva. On međutim nije objasnio proceduru nabavke dozvole za sletanje u krug kasarne, kao ni kojoj kompaniji je ona izdata. Kratko je naveo da dozvole za taj helikopter nabavlja kompanija koja je to i do sad radila, da je proces urađen „po standardnim procedurama” i da nije komplikovan.

Željko Mitrović nije odgovorio na pitanja CINS-a u vezi sa nedozvoljenim letom Air Pinka kao ni na pitanja u vezi sa odobrenim letovima, a iz ove kompanije su, uprkos obećanju, prestali da se javljaju.

Kroz 57 odobrenih letova u martu se, između ostalog, vršio prevoz robe, pošte, zatim letovi u humanitarne svrhe, hitan medicinski prevoz, sletanje u slučaju nužde, traganje i spasavanje, sve ono što je dozvoljeno uprkos zabrani komercijalnih putničkih letova. Radi prevoza putnika organizovano je 36 letova, uključujući i letove Air Serbia (Er Srbije).

Od zatvaranja aerodroma za putnike 19. marta do kraja tog meseca, nacionalni avio-prevoznik je dobio odobrenje za 20 letova u različite svrhe. Među njima su javnosti već poznati humanitarni letovi i transport robe iz Kine, kao i 12 čarter letova kojima su evakuisani srpski državljani iz više gradova. Avioni Air Serbia su leteli u Moskvu, Pariz, Los Anđeles, London, Stokholm, Istanbul, Abu Dabi.

Air Serbias na jednom od letova kojim su vraćani građani Srbije

U Ministarstvu objašnjavaju da je odluka o odobravanju letova-izuzetaka donošena za svaki let posebno, „u skladu sa merama koje je propisivala medicinska struka (sanitarna inspekcija)“, a sve u skladu sa Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja.

Pojedini prevoznici nisu dobili odobrenje. To su Skytaxi u svrhu deportacije za rutu Stokholm-Beč-Beograd-Stokholm, Eagle Express za rutu Sion-Beograd-Tirana i Pink Sparrow iz Ciriha kao avio-taxi, Batagon Air Service na ruti Ljubljana-Beograd-Ljubljana za potrebe čarter evakuacije.

Zatvaranje aerodroma i gubici

Iako su pojedini avioni dozvoljeni, u martu i aprilu je najveći broj letova na Aerodromu Nikola Tesla otkazan, uglavnom zbog zatvaranja aerodroma 19. marta ali i smanjenja putnika usled pandemije korone.

U mesec i po dana od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji (15. marta), Aerodrom je zabeležio pad broja putnika od čak 95 odsto, navodi se u odgovoru Aerodroma na pitanje CINS-a o gubicima.

Među kompanijama koje su otkazale letove su Wizz Air, Fly Dubai, Qatar Airways i 14 drugih, pa i ambasada Kraljevine Maroka, pokazuju podaci Ministarstva saobraćaja.

* Portal FlightRadar24 nema informaciju da li podaci obuhvataju letove koji prevoze pomoć i evakuišu putnike u vreme pandemije. Grafikon: CINS / Centar za istraživačko novinarstvo Srbije Izvor: FlightRadar24

Prema podacima specijalizovanog portala koji prati letove u svetu FlightRadar24, otkazivanje letova u Beogradu počelo je već oko 10. marta. Tog dana je od planiranih 66 letova realizovano 56, a kako se razlika nadalje samo povećavala, već 21. marta je poleteo samo jedan avion, iako je planirano 54. U pojedinim momentima je nebo iznad Srbije bilo prazno, što nije česta slika na FlightRadar24.

Prema kvartalnim izveštajima Vinci Airports (Vansi Erports), koncesionara Aerodroma, ukupan broj putnika u prva tri meseca ove godine smanjio se za skoro 100.000 putnika, odnosno 10,8% u odnosu na isti period 2019. Broj poletanja manji je za 8.9%, odnosno za 1.100 letova.

Beogradski aerodrom je od januara do aprila prošle godine zaradio gotovo 31,5 miliona dinara, ali podaci za ovu godinu nisu poznati jer je uprava Aerodroma u dva navrata izostavila takvu procenu. Ipak, izneli su prognoze za avio-industriju koje nisu optimistične:

– Usled pandemije aerodromi širom sveta beleže drastičan pad avio-saobraćaja, samim tim i prihoda od osnovne delatnosti. Još uvek je rano za procenu svih finansijskih gubitaka i eventualne revizije planova, ali je avio-industrija među najteže pogođenim sektorima, a period oporavka će najverovatnije trajati godinama.

Iz uprave su najavili finansijski izveštaj Aerodroma u aprilu, te da ih činjenica da je „matična kompanija listirana na berzi“ sprečava da dostavljaju informacije koje nisu usaglašene na nivou korporacije.

Predviđanje finansijskog pada Aerodroma Nikola Tesla moglo bi da utiče na pad vrednosti deonica kompanije Vinci na berzi, objašnjava za CINS Petar Vojinović, vazduhoplovni stručnjak i urednik portala Tango Six.

– Ko god napravi takvu predikciju može da im nanese štetu ili obrnuto – da im donese pozitivnu stvar, da im deonice rastu. Onda je najlogičnije da bilo kakve predikcije, ako ne moraju, oni neće da rade.

Značajan pad putnika na svim Vinci aerodromima

Cela mreža aerodroma kojom upravlja francuska kompanija ima značajan pad broja putnika. Na 45 aerodroma u tromesečnom periodu 2020. ukupno je opsluženo oko 45,3 miliona putnika, što je pad za 20,9% u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Vinci Airports.

Prvi gubici osetili su se u februaru zbog smanjenja potražnje u Aziji, dok se saobraćaj u martu više nego prepolovio (procenjen je pad od 55,7%), na šta su snažan uticaj imale imale zabrane putovanja uvedene u mnogim državama – karantini, socijalno distanciranje, zatvaranje granica.

Uticaj pandemije na avio-saobraćaj procenila je i međunarodna nevladina organizacija koja okuplja evropske vazdušne luke – Airport Council International (ACI). ACI navodi da su evropski aerodromi samo u martu izgubili 106 miliona putnika, te da bi do kraja godine gubitak mogao da iznosi 873 miliona putnika, odnosno 23 milijardi evra prihoda.

Vojinović objašnjava da osim prihoda od putničkih taksi i opsluživanja aviona, aerodromi čak i više zarađuju od drugih usluga kao što su, između ostalog, zakup poslovnog prostora, parking servis.

Poslednjih dana se u javnosti govori o planu za kontrolisano otvaranje aerodroma. U poslednjoj izmeni Uredbe Vlade o merama za vreme vanrednog stanja piše da, u zavisnosti od epidemiološke situacije, Vlada može od 1. maja dozvoliti prevoz putnika u međunarodnom saobraćaju sa aerodroma u Srbiji.

Beogradsku vazdušnu luku preuzela je pre dve godine francuska kompanija Vinci Airports u postupku koncesije na 25 godina. Ipak, ona je i dalje akcionarsko društvo u kome je Republika Srbija većinski akcionar (84,5%), pokazuju podaci Centralnog registra za hartije od vrednosti.

Izvor: CINS    Autorke: Dina Đorđević i Teodora Ćurčić

Fantomski let kompanije Željka Mitrovića za Moskvu

___________________________________________________________________________________