Feljton: Oči u oči sa političkom korupcijom
Догађаје народа нашега слабо је кад рођени Србин описивао у оно време, кад су се догађали, него после неколико стотина година.
Вук Стефановић Караџић, Милош Обреновић кнез српски или грађа за Српску Историју нашег времена, Будим, 1828. Предговор
- Хоће ли бити тако како Вук каже или ћемо нешто променити?
- Желите ли да знате истину о Радној групи за 24 спорне приватизације и борби коју је водила у периоду: септембар 2012. – октобар 2014. године?
- Ако је Ваш одговор да, онда ћете бити добар саговорник.
- Да ли и Ви желите да се са политичком корупцијом упознате?
- Ако желите, пођите за мном. Трудићу се да Вам до те мере верно опишем сва дешавања тако да осетите као да сте њихов учесник.
Синиша Јанковић 2017.
Чачанске новине у склопу обележавања дана борбе против корупције – 9. децембра, објављују као фељтон поједине делове публикације „Очи у очи са политичком корупцијом“ аутора Синише Јанковића. То је прича о Радној групи МУП-а за 24 спорне приватизације и друге још спорније приче, као аутентично казивање члана Радне групе.
Публикација је реализована у оквиру пројекта „Супротстављање политичкој корупцији у Србији на примеру Радне групе МУП-а за 24 спорне приватизације“ који је реализовала организација цивилног друштва Институт за истраживање корупције Кареја из Панчева, уз подршку Фондације за отворено друштво, Србија.
Аутор публикације Синиша Јанковић био је члан Радне групе и шеф тима бр. 11 који су чини инспектори привредног криминалитета Полицијских управа Чачак и Панчево.
Читаоцима Чачанских новина фељтон може бити занимљив јер ће моћи да прате како су поступали њихови суграђани, инспектори привредног криминалитета из Чачка, а посебно како су откривани и хапшени криминалци са овог подручја. Наравно описана су и бројна друга хапшења.
Публикација која за читаоце опредељене за белетристику има прилично рогобатни, па и одбијајући наслов, требала је да има наслов „Мисао је крива“, по песми Милана Ракића „Мисао“. Она је у књизи цитирана на више кључних места, те је за аутора била идеја водиља. Осим ње, аутора су водиле и мисли Ракићевог деде Милана Ђ Милићевића и Вука Караџића. Такође, поједине секвенце обогаћене су Кафкиним „Процесом“ и Хемингвејевим „Старцем и морем“. Аутор је прилично вешто „разбијао“ сурову стварност криминалитета који поражава поштене људе, на тај начин што је у до детаља аутентичне описе уградио два нестварна лика – Духовника и Ведету. Тиме је публицистичко-есејистичка форма приповедења доведена на саму границу са књижевним делом. Могло би се рећи да текст наликује крими роману, с тим да су догађаји стварни и да су испричани у првом лицу једнине од стране учесника и креатора описаних догађаја.
Имајући у виду да је аутору ово прво дело, могло би се рећи да је прилично успешно савладо све изазове писања, о чему говори и чињеница да се комерцијално издање већ две године продаје у књижарском ланцу Делфи, међу којима и књижара „Владислав Петровић – Дис“ на шеталишту у центру Чачка. Такође књига се може поручити и поузећем путем линка Делфи: https://www.delfi.rs/knjige/149363_oci_u_oci_sa_politickom_korupcijom_knjiga_delfi_knjizare.html
„Очи у очи са политичком корупцијом“ имале су промоцију у двадесет градова међу којима и у Чачку: https://www.ozonpress.net/drustvo/oci-u-oci-sa-politickom-korupcijom/
– Имам ли право да за себе задржим оно што знам, посебно уколико су то сазнања о злу које систематски разједа здраво ткиво друштва? – пита се у уводу аутор, и одговара: Да сам све задржао за себе, био бих саучесник политичке корупције, урадио бих управо оно што замерам већини.
Реч аутора
Ово није теорија ни оглед, ово није фикција ни фантазија, ово се не дешава другима ни далеко од нас. Ово је живи друштвени, криминалистички и политички феномен. Реално је и дешава се нама, сада и овде. Толико је реално да неки од Вас то на својој кожи мање, а неки више осећају. Наравно, добар проценат је и оних којима ово зло иде на руку те у њему остварују своје највеће успехе, благостање и личну срећу.
Рад представља личну, тиме увек субјективну, у неким деловима емотивну перцепцију људског и нељудског у вези са Радном групом. Прве белешке сачинио сам у време када сам се први пут суочио са политичком корупцијом. Нисам знао зашто то чиним, несвесно ме је нешто на то терало. Дуго ме је носила идеја да објединим белешке. Борио сам се са дилемом да ли сва моја сазнања треба да остану у уском кругу оперативаца Радне групе? Питао сам се и да ли имам право да пишем ову причу, а онда сам схватио да је то моја обавеза, без обзира на ризик у који се упуштам. Тешко је смоћи снагу, ипак, није немогуће. Многи одустају пред првом препреком, неки нису спремни да се у ризик упусте, али увек је било и биће људи који без калкулисања иду правим путем иако је тежи. У коју групу Ви спадате? У коју групу ја спадам?
– На крају – каже аутор – када прочитате „Очи у очи са политичком корупцијом“:
ако вам је лоше – онда је добро!
Читајте фељтон у Чачанским новинама – сваког уторка.
______________________________________________________________________
Ono što je uradilo Ivanjičko sudstvo (sudija)je čist kriminal,krivičnih dela počinjenih ima na pretek,u svakoj pravnoj državi postupajuća sudija bi bila na robiji!!!
stop naprednoj pljacki !
Па сад се управо врши реформа судстава по налогу Венецијанске Комисије.
Спорне приватизације у Ивањици!?
Ивањица некад мало привредно чудо. Некада радило у Ивањици 13.456 раднике. А општина је имала око 36000 становника.
Ивањица је 1982 била пета по БДП у некадашњој СФРЈ. Значи међу пет градова у Југославији, Марибор, Сплит, Тузла, Горњи Милановац, Ивањица.Данас је драги пријатељи Ивањица долина гладних. Друга од дна по БДП у Србији.Ни једна инвестиција у економски развој.Само се приче о неком туризму и малинама.
Па таквим економским плановима се баве најсиромашније земље света.
Радницима и народу је она ДОСОВ-а приватизација уништила просперитет и будућност. Број становника видно опада, и то због малог наталитета, велика смртности и одласка најпаметније деце или у Београд или вани.Ево и доказа. У једној улици од 12 кућа шесторо деце је отишло у иностранство да потражи себи срећу.
Сад се као грађанин питам:
Да ли ће икада за мог живота нека државна институција испитати те приватизације и једном за свагда открити истину и токове новца од безуспешно приватизованих фирми које су све до једне угашене осим Пролетера.
Сећам са да је Проф. Др.Јоже Менцингер предлагао ваучерску приватизацију. Значи да се фирме дају радницима јер су их они и створили.
Но овде је се намерно урадило контра на штети радника и државе.
Остаје горка дилема – јели то неко намерно урадио да наштети свом народу?
Šta je sa čačanskom korumpiranom sudijom,niko je ne dira,prodaje sudske procese,ko da više,kao na pijaci !