Gavrilo – princip našeg opstanka
На данашњи дан, 13. јула 1894. по старом календару, рођен је Гаврило Принцип. Тим поводом разговарали смо са историчарем Огњеном Карановићем, директором Центра за друштвену стабилност и предавачем у Културном центру Новог Сада у жељи да расветлимо бројне догађаје који су претходили Сарајевском атентату и да одговоримо на питања и недоумице – зашто (ревизионистичка) пропаганда са Запада, када говори о Принципу, и данас прећуткује многе важне историјске чињенице, од тога да је у БиХ, у Принципово време, постојала типична колонијална власт Аустроугарске која се понашала као британска колонијална управа у Индији или белгијска у Конгу, и да је атентат био чин борбе једног храброг младића за слободу. У то време атентата у Европи било је напретек, па се намеће питање: зашто светски рат није избио 1898., када је убијена аустријска царица од стране једног Италијана? Зашто проф.др Милош Ковић тврди да је Принцип био много више Европљанин, него што је тога био свестан. Зашто треба да будемо поносни што се Принцип убраја у најпознатије Србе света, поред Николе Тесле и Новака Ђоковића, без обзира што га Запад сматра „терористом“?
– Пуцњем у Фердинанда, Принцип се уврстио у ред првих српских војника који су стали на браник своје отаџбине пред навалама аустроугарских и немачких „цивилизаторских експедиција“, који су своје мисије ширења наводнe европске цивилизације над српским етничким просторима започели само месец дана након Сарајевског атентата и то у Мачви, Поцерју, Западној Србији, у Срему, у источној Босни, где је тада судбина Србије била исписивана крвавим мастилом на безбројним лешевима српске младежи пале на Церу, Колубари и Дрини. У такве „цивилизаторе“, Принцип је испалио своја два метка. Уколико се одрекнемо права на слободу Гаврила Принципа и права тих мученика из 1914. како можемо очекивати (данас) да нам неко обезбеди право на правду, која може само да се заснива на слободи?! Зато је Гаврило – принцип нашег опстанка – рекао је на почетку разговора историчар Огњен Карановић.
* У ком историјском контексту треба да посматрамо догађаје у вези атентата у Сарајеву, као и сам атентат?
– Гаврило Принцип и његово дело били су карактеристични, типични изданци тог доба –Принцип је био продукт епохе империјализма, односно борбе угњетаних против те епохе. Принцип је био, као што каже проф. др Милош Ковић, много више Европљанин, него што је тога био свестан. Зашто? То је било доба политичких атентата, у целој Европи, у целом свету. Бројне патриотске, националне, анархистичке, левичарске, а у првом реду омладинске организације, различитих нација убијају крунисане главе, владаре, председнике, премијере, гувернере, државне чиновнике и војне команданте. Непосредна инспирација припадника Младе Босне били су Млада Италија и Млада Белгија. Они су били легитимни наследници или исписници идентичних омладинских покрета и организација из целе Европе – Младе Швајцарске, Младе Немачке, Младе Ирске… А то су све била завереничка, национална, социјална, патриотска удружења омладина европских нација, која су под утицајем идеја италијанског револуционара Мацинија, ницала у целом 19. веку, у време заноса и полета европског романтизма. Младобосанци су били савременици Младочеха, Младотурака и Младохрвата. Шта је свима било заједничко?Револуционарни насилни методи борбе за националну и социјалну еманципацију које је спречавала епоха империјализма и њени носиоци – пре свега националне елите великих сила. Нпр. у Венецији 1912. откривен је споменик Гуљему Обердану, којије 1882. покушао да убије Франца Јозефа, није успео, ликвидиран је у покушају, али Италијани га проглашавају за националног хероја. Политичко и социјално порекло Гаврила Принципа налази се у културолошким и историјским обрасцима Европе из првих деценија 20. века. Тада је у БиХ постојала типична колонијална управа Аустроугарске која се у тој земљи понашала као британска колонијална управа у Индији или белгијска у Конгу. Поништена су апсолутно сва колективна права српског националног корпуса у БиХ. Становници Босне се држе у социјалном, економском и просветном сиромаштву. Сам Принцип на суђењу, између осталог, каже да је починио атентат из освете због повређених социјалних и националних права јужнословенских народа у Аустроугарској. Дакле, Принцип је млад човек који живи у једном репресивном режиму аустроугарске управе у БиХ, који затире комплетно историјско и културно наслеђе целе једне националне заједнице, ради остварења својих колонијалних циљева. Излаз из таквог стања у коме се налазило друштво у БиХ, Принцип је видео у насиљу према таквом режиму.
* Ни за Америку, ни за ЕУ, Гаврило Принцип никада није престао да буде одговоран за избијање Првог светског рата. Аустроугарска је убрзо после атентата кренула у казнену експедицију на Србију, баш као Бил Клинтон и НАТО 85 година касније. Зашто је баш тај атентат био повод за избијање рата?
– Зато што је тада процењено од стране немачких кругова у врху њеног војно-политичког апарата да је куцнуо последњи час у коме је потребно да се обрачунају са противницима промене политичке мапе света у корист Централних сила, у првом реду Немачког рајха. Русија је постала четврта економска сила света, са потенцијалом да до 1950. године преузме и прво место. Велика Британија и Француска у својим колонијалним поседима држале су привредне ресурсе већег дела Африке, Азије и Океаније, без намере да било које делове својих поседа уступе Немачкој. САД и Русија већ тада су биле две водеће војне светске силе уз Немачку. Није се више могао одлагати тај „велики прасак“, до којег је могло доћи и раније, у временима Мароканских криза и Анексионе кризе. Геополитички услови за избијање Великог рата, ипак биће испуњени 1914. када је Источно питање решено по девизи „Балкан – балканским народима“, када су Србија и Црна Гора ослобођењем Старе и Јужне Србије успоставиле заједничку границу у некадашњем Новопазарском санџаку и на Косову и Метохији. Тако је пресечена географско-инфраструктурна могућност Аустроугарској и Немачкој да преко луке Солун успоставе комуникацију са Блиским истоком, а то је за њих била „кап која је прелила чашу“.
* Бројни атентати су се одиграли тих година – зашто неки од њих није био повод за Велики рат?
– Све је почело убиством француског председника Сади Карноа 1894, затим убиством аустроугарске царице, супруге цара Франца Јозефа, Елизабете, чувене хладнокрвне Сиси, коју је убио италијански револуционар, анархиста Луиђи Лучени 1898. Тренд се наставио убиством краља Умберта I у Италији 1900. (свекра краљице Јелене Петровић), затим убиством Александра Обреновића и Драге Машин у Београду 1903, Карлоса I Португалског и његовог сина престолонаследника Луиса у истом дану у Лисабону 1908, краљаЂорђаГликсбурга у Грчкој 1913. Ређају се атентати на премијерe Грчке, Шпаније, Бугарске, на краља Шпаније Алфонса XIII. Па које побио све те људе, у име чега, зашто?Да нису можда то искључиво учинили „српски или балкански терористи“, попут Принципа и Младобосанаца, који су како тврди британски историчар Кристофер Кларк и други представници данашње, модерне историографије на Западу, то учинили по наговору Србије и Русије, како би се Европа гурнула у Први светски рат. Па зашто онда светски рат није избио 1898, када је убијена аустријска царица од стране једног Италијана? Зато што узроци рата не леже у делатности и постојању Младе Босне или у атентатском чину Гаврила Принципа из 1914. већ су се узроци рата налазили у контексту времена и историјских процеса и стања у којима су сва ова убиства, сви ови атентати и почињени.
* Шта за Србе треба да представља Гаврило и како треба да га се сећамо?
– Као неустрашивог и чојственог мученика и страдалника за слободу српског народа и слободу свих јужнословенских народа.Они који га се одричу, попут садашњих бошњачких политичара у Сарајеву, слободу и не желе.
Пише: Марина Булатовић
_________________________________________________________________________
Posle atentata,srba je bilo milion manje nego pre…razmislite o tome…
Kako je roknuo ono austrijsko govedo, ruke mu se pozlatile… Ziveo….
Gavrilo Princip je bio svoj na svome.
I 1991 godine mnogi van i unutar Srbije nisu shvatali da su Srbi imali tapiju na 64% imanja u Bosne i Hercegovine.
Sve se nešto kalkuliše bez da se pitaju naši sunarodnici.
Nikada nam moćna carevina neće oprostiti posledice Velikog rata.
Zajedno sa Nemcima pogled im luta po Mediteranu i Balkanu.
Nijedan istoricar,nije se bavijo odnosom,izmedju strica i sinovca.Od ubistva do danas,smo u nerazjašnjenim motivu zašto je strica ubijao,u zadnjem momentu,svog prestolonaslednika.
Bez obzira na atentata,Austrougarske je odavno tražila razlog da Srbiju izbriše sa karte.
Atentata je pomogao,Franju Josipu,da ima razlog da napadne Srbiju,u isto vreme da se oslobodi,od mladog prestolonaslednika.
Protoka Čačka.
Шиљокуран кога су завели црнорукци које су финансирали Енглеси да изазову рат против Аустроугарске и коначно је растуре и спрече њен продор са нНемачком на исток где су већ почеле да угрожавају енглеске интересе. Наравно после слома Турске на Балкану и блиском истоку Енглеи су постали тамо господари.Наравно почели су са подизањем херцеговачког устанка преко свог агента Петра Мркоњића па мајског убиства Александра Обреновића да би устоличили свог агента потоњег Краља Петра са своим силним Николом Пашићем кои ће бити наредни скоро век неприкосновени ГАЗДА Србије и краљевине Југославије чије стварање СРБИ платише милионским жртвама у првом рату те опет у другом са милион ипо заслугом Енглеса и србских подгузних мува. Тако да величање једног терористе који је убио једног достојанственика и трудну жену са дететом је за сваку осуду. Аустроугарска је уто време била уједињена источна европа са циљем припајања балканских држава. Наравно то је сметало опе Енглесима као што им и данас та усер Европа смета те је свечано напустише и раде еве на њеној демонташи упорно док Силна Србија жели саде да се у њу удене јер јој дошло из дупета у главу за разлику од преубиства Фердинанда.Овде треба напоменути још један податак о злом утицају прекодунавских и прекосавских СРБОВА кои су уживали у Аустроугарској а тели и потпиривали овдашње Србе да дижу коекаке устанке и сулудо гину док су они тамо уживали и пили вино и ракију и аплаудирали будалама које гину. Тако су подигли несретни устанак у Трнави под називом Хаџипроданова буна у коме је изгино силни народ због будала. Треба напоменути још један податак да је Енглеска имала свог агента у министарству војске Аустроугарске кои је једва дочекавши атентат лично издао наредбу за напад на Србију. Историја није егзагтна наука и увек опрашта историцима .
Za vreme vladavine Obrenovića, Srbija je (ne bez poteškoća) uspevala da ostvari i održi dobre odnose sa Austrougarskom. Temelj, u početku ekonomske, kasnije i političke saradnje sa Austrougarskom carevinom postavio je knez Miloš, a nastavili je njegovi naslednici (pa čak i kratkotrajno knez Aleksandar Karađorđević).
Otklon od rusofilske politike i približavanje Beču, je uz unutar-srpska trvenja i tenzije, ipak doneo Srbiji mnogostruke koristi: razvoj trgovine (uz suficit), tehnološki napredak, školovanje kadrova (još uvek važi međudržavni sporazum po kome studenti iz Srbije ne podležu plaćanju školarine na austrijskim univerzitetima)…
Poznato je da je knez Miloš imao kuću u Beču (ne u Moskvi), a politička saradnja je išla dotle da je „…konzul Dvojne monarhije, Benjamin Kalaj, predložio Srbiji u jesen 1870, uz znanje cara Franca Jozefa, čak i podelu Bosne.“!!!
Najvažniji je, naravno, bio dugotrajni mir i nesukobljavanje sa tako moćnim susedom, što se uz ekonomski napredak, odrazilo na znatno povećanje broja stanovnika Srbije i koja u svakom pogledu postaje lider na Balkanu (tada je osnovana stalna, odnosno „stajaća“ Srpska vojska, koja je iznela teret Bakanskih, kao i Prvog svetskog rata).
Ubistvom Aleksandra Obrenovića (i Drage Mašin), 1903. godine, „Crna ruka“ na čelu sa Apisom vrši državni udar i preuzima sve poluge vlasti (svaka odluka Vlade je morala biti odobrena od strane Apisa-lično). Srbija se u potpunosti okreće Rusiji i na Balkanu se intenzivira borba za prevlast između Austrije i Rusije, naravno preko leđa Srbije.
Predstavnike „Mlade Bosne“ obučavaju i naoružavaju „crnorukaši“, pa je bilo samo pitanje vremena, kada će Austrougarska dobiti povod za suzbijanje ruskog uticaja u Srbiji.
A to je Srbija platila sa preko milion žrtava.
Možda smo mogli kroz neizbežni Prvi svetski rat i drugačije da prođemo, možda je srpski seljak-vojnik Milutin u pravu, kada ovako razmišlja :
„Lasno je ubiti jednog princa i jednu ženu, ama rat se ne dobija ubijanjem prinčeva i žena – mislim se. Interesuje mene šta će sad da bude – misle li ostali Bosanci za tim mladim Bosancima, oće li dići kaku bunu i ustanak? Nije nama do njinoga uzletanja u nebo, ni do sad se u mučenicima nije oskudevalo. Nama, bogati, pomoć treba. Oće li oni uz nas protiv Švaba? – Odmanem ja ‘vako glavom. Nisu mi tu čista posla. Ne volim da se Bosanci na prazno junače, da ubijaju prinčeve i žene, a posle, guzicu u stranu pa naša seljačija danak da plaća. Pa jel’ tako? Ako si i Srbin i seljak, nisi stoka, ne voliš da te neko pravi ludim.“(Knjiga o Milutinu)
Tekst je potpisala Marina Bulatović, fotografiju spomenika potpisuje Lazar Petrović, potpisan je svaki citirani govornik, jedino nema imena autora spomenika. Nije ovo prvi put da novinskom tekstu nedostaje takav podatak. Autor spomenika — vajar ???. Novinari, kada uslikate neko umetničko delo, VAŠA OBAVEZA JE DA NAVEDETE I IME AUTORA TOG UMETNIČKOG DELA!