Где је новац који је ове године ускраћен медијима за пројектно суфинансирање

Анализом буџета локалних самоуправа, УНС је утврдио да су њих 44 на до сада расписаним овогодишњим конкурсима за суфинансирање медијских пројеката издвојиле значајно мање новца него претходних година, а да је од тога 15 градова и општина буџетом драстично умањило износ средства за медије уопште, док је десет локалних самоуправа определило приближан износ за медије као лане, али је највећи део новца са пројектног суфинансирања преусмерило на позицију „Услуге по уговору“.

Међу локалним самоуправама које су буџетом ове године предвиделе мањи износ за остваривање јавног интереса у области јавног информисања него претходне је Нови Сад. Овај Град је, како пише у Одлуци о буџету, за медије издвојио 13.191.000 динара, док је прошле године определио чак 86.400.000 за ову намену.

На питање УНС-а због чега је буџет за медијске пројекте драстично умањен, као и да ли је новац који је прошле године био намењен медијима ове године преусмерен на другу буџетску позицију и коју,  из Града Новог Сада одговорили су да је одлука да овогодишња сума буде мања донета из више разлога, услед нових процедура, образаца и обавеза са кратким роковима за  локалну самоуправу, али и за подносиоце пројеката.

– Нови Закон о информисању донет је крајем 2023. године, а да се није знало да ли ће се подзаконски акти донети до коначног законског рока за расписивање конкурса, што је резултирало у доношењу одлуке да се у првом конкурсном циклусу определе значајно мања средства, а да се у другом делу године, када се све процедуре установе, определе средства у складу са реалним буџетским могућностима – објашњавају из Града Новог Сада.

Новац намењен унапређивању јавног интереса у области јавног информисања у односу на прошлу годину значајно су умањили и градови Панчево и Вршац и општине Ада,  Жабаљ, Бечеј, Чока, Љубовија, Оџаци, Сечањ, Житиште, Србобран, Кула, Шид и Пећинци.

УНС је и овим локалним самоуправама послао упит у вези са тим да ли је износ издвајан ранијих година намењен медијима преусмерен за неку другу намену и коју, као и зашто су драстично умањиле износ новца намењеног за медијске пројекте.

Иначе, новим Законом о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) први пут је прописано да ће и одлуке Савета за штампу (поред Регулаторног тела за електронске медије) бити један од критеријума за бодовање медијских пројеката и расподелу средстава.

Десет локалних самоуправа, које су на до сада расписаним конкурсима издвојиле упола или више него упола мање новца него лане, су износ намењен пројектном суфинансирању ове године преусмериле на тзв. услуге по уговору и тако нашле начин да „заобиђу“ нови Закон о јавном информисању и медијима.

У питању су градови Кикинда, Зрењанин и Сомбор општине Апатин, Стара Пазова, Беочин, Крупањ, Мали Зворник, Нови Кнежевац и Црна Трава.

Општине Мало Црниће, Ариље, Нова Црња, Косјерић, Богатић, Трстеник, Осечина, Бачка Топола, Бајина Башта, Обреновац и градови Пожега, Лозница, Крушевац и Сремски Карловци су буџетом за медијске пројекте предвидели приближан износ прошлогодишњем.

Ипак, на до сада расписаним конкурсима у овим локалним самоуправама, износ опредељен за медијске пројекте значајно је мањи од оног предвиђеног буџетом. То значи да би ове локалне самоуправе до краја године требало да распишу бар још један конкурс за суфинансирање медијских пројеката.

Конкурс који је расписала Градска општина Младеновац је поништен, док из одлука о буџету општина Мали Иђош и Темерин није јасно на који начин је предвиђена расподела новца за медијске пројекте.

Општине Нова Варош и Пријепоље намениле су износ приближан прошлогодишњем за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, али није прецизирано да ли су сва средства намењена за пројектно суфинансирање или и за услуге по уговору, пошто је на конкурсима расподељено значајно мање средстава од укупног износа намењеног медијима.

УНС ће и од свих ових локалних самоуправа затражити објашњења у вези са тим колико је новца опредељено искључиво за конкурсе за пројектно суфинансирање производње медијских садржаја из области јавног информисања.

Иначе, локалне самоуправе су на до сада расписаним конкурсима за суфинансирање медијских пројеката издвојиле укупно 817.901.500 динара, што је упола мање него прошле године, када су за ову намену градови и општине определили укупно 1.572.068.970 динара. То је такође најнижи опредељени износ у последњих десет година колико се спроводи пројектно суфинансирање.

О овоме је УНС и писао прошле недеље, истакавши да је до тада издвојено 809.901.500 за суфинансирање медијских пројеката. У међувремену конкурс је расписала и Смедеревска Паланка, која је за медијске пројекте издвојила  8.000.000 динара.

Четвртина локалних самоуправа још увек није расписала конкурсе за суфинансирање медијских пројеката и тиме није испунила своју законску обавезу.

Конкурсе за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за ову годину до данас нису расписале 43 од 167 локалних самоуправа. Ове општине су тиме увелико прекорачиле рок прописан Законом, односно, 1. март.

Иначе, УНС је за информације о опредељеним средствима за медијске пројекте користио податке из своје базе finansiranjemedija.rs коју ажурира од почетка пројектног суфинансирања 2015. године, уз упоређивање са подацима којима располаже Министарство информисања и телекомуникација.

__________________________________________