Gde ste naprednjaci

Sačekali smo, kao što osnovna pristojnost i vaspitanje  to nalažu, da prođu dani žalosti, da svi koji imaju empatiju prema roditeljima ubijene i ranjene dece u beogradskoj osnovnoj školi i prema bližnjima svih koji su ubijeni ili ranjeni po selima  između Smedereva i Mladenovca prošle crne sedmice, pokažu svoju solidarnost, upute reči podrške, priznaju odgovornost i preuzmu svoj deo krivice.

Zagreb

Građani su iskreno pokazali svoju empatiju. Masovno i iskreno. U Beogradu, Čačku, nekim drugim gradovima po Srbiji, u Banjaluci u Zagrebu, Podgorici, Prištini takođe.

Ono što je palo u oči svakom objektivnom posmatraču je izostanak predstavnika vlasti, svuda u Srbiji, sa mesta na kojima se iskazivala solidarnost sa stradalima i bolom njihovih bližnjih.

Banjaluka

Dok u Beogradu nije bilo nikoga zajedno sa građanima, od predsednika i premijerke Srbije i ministara u Vladi Srbije, u Podgorici je recimo, pola crnogorske Vlade došlo na mesto gde su simbolično paljene sveće i polagano cveće.

Aktuelni gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, ne samo da se osramotio sa svojom izjavom da to što se dogodilo u osnovnoj školi nije u njegovoj nadležnosti, nego i time što nije prekinuo odmor i odmah se vratio u Beograd.

Satima prazan plato ispred Skupštine grada Beograda, dok nisu dovedeni SNS statisti

I kao da mu ta bruka nije bila dovoljna nego je pozvao građane da sveće pale i cveće polažu, ne ispred škole u kojoj su se dogodila ubistva i ranjavanja, gde su već danima građani dolazili da se upišu u knjigu žalosti, nego da ubuduće dolaze pred zgradu u kojoj je njegova kancelarija. Biće da je bolje da se nije ni vraćao sa godišnjeg odmora.

Uopšte o reakciji i postupanjima aktuelne vlasti od 3. maja na ovamo, bolje je ne trošiti reči i živce.  Bolje je ne podsećati se na sve gluposti koje je izgovorio predsednik Srbije, na predloge koje je navodno dostavio Vladi Srbije, na „eto ja predlažem, ali Ana neće da prihvati uvođenje smrtne kazne“ kao da Ana bilo šta neće što predsednik koga ona zove „šef“ hoće.

Bolje da ne pominjemo mišljenje ministra policije da je ovo što se dogodilo u školi i po mladenovačkim selima „terorizam“. To je inače onaj ministar policije koji je sa 600 specijalizovanih, do zuba naoružanih policajaca, celu noć jurio pomahnitalog ubicu pa ga ujutru uhvatio tek kad se ubica sam javio gde je i predao se. Pa je ministar brže bolje izdao saopštenje o uspešnoj akciji hapšenja sa sve režiranim snimkom prikradanja policajaca kroz seosko dvorište sa rezom na uhapšenog u policijskom vozilu.

Mada sa značajnim zakašnjenjem proradila je i savest, a i svest, ministra obrazovanja Branka Ružića. Nakon prvih neprimerenih izjava kojima je pokazao svoj koalicioni kapacitet većinskoj vladajućoj stranci, setio se da je i sam roditelj kao i da je resorni ministar škole u kojoj je učenik ubio učenike. Setio se valjda i da ništa korisno nije uradio kao ministar na rešavanju svih prethodnih ekscesa po školama, ni kao ministar ni kao predsednik Radne grupe koja je trebala nakon incidenta u Trsteniku da izradi temeljne predloge kako sprečiti nasilje i vršnjačko nasilje po srpskim školama.

Kad se svega toga prisetio otišao je da se upiše u knjigu žalosti i podneo neopozivu ostavku.

A šta za to vreme radi njegov čačanski prijatelj, gradonačelnik Čačka Milun Todorović.

I da li neko od Čačana zna gde su ovih dana gradski čelnici i njihovi partijski drugovi. Svi oni naprednjaci što se mesec dana šepuriše po Gradskom trgu na svim onim novogodišnjim koncertima, kao da su u zemlju propali.

Svi su tu, samo gradonačelnika i čačanskih naprednjaka nema

Nekoliko dana čačanska omladina i građani na tom istom trgu polagali su cveće i palilii sveće, a među njima nije bilo ni gradonačelnika, ni njegovog zamenika, ni njegovih saradnika, ni načelnika okruga.

Nije bilo ni čačanskog poslanika Dušana Radojevića što se nedavno slikao sa oružjem i to publikovao, mada vojsku nije služio, a to uzimanje oružja u ruke je valjda isto neka poruka.

Da ne grešimo dušu, nisu se pojavili ni njihovi koalicioni partneri čačanski socijalisti.

Ućutali su se i oni koji bi po prirodi stvari trebali prvi da reaguju. Razno-razna udruženja građana, recimo ono „Mi majke, žene i sestre, privrednice …“ šta god, čije članice valjda imaju materinski instikt da brane i štite decu. Zašto ćute?

Ko zna, možda će se čačanski naprednjaci pojaviti u javnosti kada stigne ferman iz Beograda.

Kako nezvanično saznajemo, to bi moglo već danas da se desi.

A dok se ne desi hajde da se svi okupimo na Gradskom trgu u ponedeljak 8. maja u 18:00 i jasno pošaljemop poruku: Opcija „ne tiče me se“ ne postoji.

____________________________________________________________