Godina primenjene šale u nušićevskoj zbilji: slučaj Nušićijada
1. april 2019.
Prošla je puna godina od kada su ivanjičke vlasti izbacile udruženje građana KudeS iz Nušićijade i otvorile jednu novu eru u festivalskoj povesti: eru primenjene šale, lakrdije i smejurije. Isprva zatečenom KudeSu, koji je deset godina svoga rada posvetio negovanju i organizovanju festivala utemeljenom u Branislavu Nušiću, slobodi i humoru, nije bilo lako da prihvati da će takva festivalska postavka nestati, i da na scenu stupaju kontrola i cenzura, pa je sa sumnjivim licima organizovao Nušićijadu u izbeglištvu, da zadrži slobodarski plamen i pokaže da ipak ima onih koji smeju da se šale.
Međutim, godinu dana kasnije, KudeS može da konstatuje da je ivanjičkim vlastima za rukom pošlo da čitavu priču podignu na jedan znatno viši nivo, i da šalu u slobodnom stilu primene u zbilji. Kod njih lakrdija izviruje iz svakog postupka, komedija je potpuno integrisana u svaki pisani dokument, a sloboda primenjena u trošenju novca, iznošenju neistina i obilaženju zakona. KudeS je hteo varoš kao scenu u tri-četiri festivalska dana; opština je porušila barijere između nušićevskog komada i realnosti.
– Likovi Nušićevih komedija počeli su da dopisuju svoje uloge, da režiraju dramu koja se zove život i komediju koja se zove vlast, dok jevtinim improvizacijama pokušavaju da se dodvore publici – kaže književnik Petar V. Arbutina kao vinovnik Nušićijade i predsednik njenog žirija za satiričnu priču.
– Kada se ovoliko plaše mrtvog Nušića, koliko li se tek plaše žive istine, satire i oštrice humora? – dodaje Arbutina.
Da se ne vraćamo više na izbacivanje KudeSa i šaljive programske odabire opštine Ivanjice kao opštepoznate teme; dan šale pravi je dan za osvrt na nekoliko bisera za koje bi bila prava šteta da ostanu dostpni samo članovima KudeSa i pravosudnim organima.
Kao prvi biser primenjene smejurije mogu se izdvojiti inovativne mere štednje: najpre odstranjivanje “novopečenog” KudeSa koji je pribavljao novac za festival, a zatim dupliranje opštinskog budžeta za festival. Odmah za njima slede slobodarske mere trošenja: opština Ivanjica pokazala je da se novac namenjen za dokumentarni film može potrošiti na čišćenje staza i sakupljanje smeća, a da već plaćeni razglas, rasveta i obezbeđenje za jedan koncert mogu biti ponovo isplaćeni i koštati 520.000 dinara.
Naučili smo još ponešto i o teoriji relativiteta, zahvaljujući posredovanju kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja bez koje nismo mogli da dobijemo uvid ni u jednu jedinu informaciju iz opštine, i čiji značaj ovom prilikom želimo da naglasimo. Knjiga “Više od smeha” za koju nam je Opštinska uprava dostavila potvrdu o štampanju iste u iznosu od 473.000 dinara i do koje pokušavamo da dođemo već godinu dana, zapravo nije odštampana. Ista ta uprava onomad nas je obavestila da plaćanje štampe nije ustvari plaćanje štampe, već opšti višeznačni pojam koji u ovom slučaju ustvari podrazumeva naknade za autora i urednički tim, kao i prevod rezimea.
Rekordi u poseti neprebrojivih turista koje je naša opština obarala na svojoj Nušićijadi dok su na prognanoj a slobodnoj kao u šali prebrojali nepodobnih 128 lica, uključujuči Kesića, Dražu, Ćulibrka, Njuzovce, Marčela, Laneta Gutovića i Dragoljuba Đuričića koga je, po rečima nepodobnih, poverenik za statistiku pomešao sa neprisutnim Sergejem Trifunovićem, ostali su u senci spektakularnog dopisa koji je stigao iz ivanjičke Skupštine, opet zahvaljujući Povereniku, a kao odgovor na KudeSove upite u vezi brojnih neistina koje je na račun ovog udruženja opština iznosila. Lakrdija predstavljena na dve stranice kucanog teksta zaključena je napomenom da Skupština opštine – ista ona koja je 2010. verifikovala KudeS kao organizatora festivala – nema informaciju da li bi se ovo udruženje moglo smatrati pravnim licem, te da bi se ono moglo drznuti da traži informacije od nadležnih organa lokalne samouprave.
– Saznali smo mi još i da Ministarstvo kulture nije nadležno za kulturu – kaže kroz smeh Petar Božović, u vezi odgovora ove institucije na prošlogodišnje otvoreno pismo KudeSa, a koje je u KudeS stiglo nakon dopisa od nenadležnog kabineta Predsednika republike koje je sa Andrićevog venca do Ivanjice putovalo 2,5 meseca.
– Nušić je prevaziđen! Nema tog komediografa koji ume ovo da smisli, nema te glumačke trupe koja ume ovo da odigra. Nema tog reditelja koji ume ovakvu podelu uloga da napravi da i poslednjeg amatera uposli; nije još viđena komedija koju igra Srbija danas – kaže Lane Gutović u osvrtu na Ivanjicu kao sliku opšteg stanja.
Ovako primenjena komedija i ovolika nenadležnost nadležnih i nadležnost nenadležnih i samog Nušića bi ostavila bez teksta. Ostavljala je i KudeS, koji je umalo digao ruke od institucionalne borbe. A onda se desilo nešto interesantno: nadležna inspekcija zaplenila je materijal i blokirala web sajt opštinske Nušićijade. Bez šale. Jedna javna služba postupila je u skladu sa zakonom i svojom nadležnošću.
Možda dolaze bolja vremena. Možda će komedija doći na svoje mesto, a KudeS ponovo moći da organizuje Nušićijadu u svojoj varoši, sa institucijama koje rade svoj posao, bez šale.
_____________________________________________________________
Не спрдајте се више са пок. Нушићем. Већи је он трагичар но комичар наравно будалама је увек само до смеха, зато жене увек бирају неку луду да је весели но памет да је жалости. Својом трагедијом деветстопетнаеста описао је страдање србске деце у том геноцидном рату у коме је страдао његов син које Никола Пашић мобилиса од 15, 16 и 17 година од којих је преко двеста хиљада страдало преко 90%. Једна група од 40.000 била је у Битољу где је грчка влада нудила да ту децу као своје заробљенике превезе у Грчку пошто је била неутрална у том рату. Никола Пашић је то одбио. Та деца су поумирала од глади у Елбасану. Само се њих 4000 спасло. Зато не спрдајте се више са несрећним Нушићем који је највећи трагичар. Србски комендиографи и позоришни политичари чик да поставе наведену драму на позоришне даске. Покушао сам да пронађем наведену књигу и нема је чак ни у сабраним делима Б. Нушића