Godine opasnog življenja

Ratovi na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih, urušavanje sistema vrednosti, sveopšte osiromašenje i političke turbulencije nedvosmisleno su uticale na ekspanziju svih vrsta nasilja u, osim možda Slovenije, svim državama nastalim na temeljima bivše SFRJ. Međutim mada je od poslednjih ratnih dejstava prošlo gotovo dve decenije, što bi trebalo da bude sasvim dovoljno kako bi se u novonastalim državama stabilizovali politička i ekonomska situacija i uspostavili normalni društveni odnosi, a što predstavlja jedan od ključnih preduslova za smanjenje stope nasilja, nažalost tako nešto se nije desilo.

Kada je konkretno reč o Srbiji, a što je slučaj i u ostalim državama u okruženju, posebno zabrinjava stalni porast stope nasilja među mladima. Ako se tome doda i činjenica da se Iz godine u godinu pomera se starosna granica mladih koji se nasilno ponašaju, onda aktuelna situacija na koju neprestano upozoravaju sociolozi, psiholozi, pedagozi, prosvetni radnici i predstavnici policije ne ostavlja mnogo prostora za optimizam. Brojna istraživanja sprovedena tokom poslednjih godina nedvosmisleno ukazuju da je u Srbiji sve više mladih vrši, ali su i žrtve nasilja, koje se manifestuje kroz sukobe među vršnjacima, napade na profesore i ostale iz neposrednog okruženja, što se na drugoj strani odražava i na porast maloletničke delikvencija, a neretku pojavu predstavlja i samopovređivanja. Dečaci i devojčice podjednako trpe nasilje, a razlike postoje samo u vrsti nasilja kojoj su izloženi: dečaci češće iskazuju fizičko nasilje, dok su devojčice sklonije psihološkim formama nasilja – ogovaranju ili isključivanju vršnjaka iz grupe. Ovakvo stanje, a što su takođe pokazala brojna istraživanja, uzrokovali su poremećeni odnosi pre svega u okviru porodice, škole ali društva uopšte.

Dosadašnja praksa i slučajevi nasilja među mladima pred kojima celokupna javnost biva zatečena nedvosmisleno ukazuje na potrebu opsežnog delovanja u okvirima svih društvenih segmenata, naročito kada se ima u vidu da mladi u Srbiji u ovom trenutku čine 20,17 odsto stanovništva. Sudeći na osnovu statističkih podataka, u Srbiji je trenutno bez posla oko 200.000 hiljada mladih uzrasta od 15 – 24 godine, odnosno mladi čine 15,8 procenata građana koji žive ispod granice siromaštva, što objašnjava uzroke činjenice da su mladi u starosnoj granici  između 14 i 35 godina starosti nosioci 90 odsto kriminala i nasilja u Srbiji.

Ovi i slični podaci podstakli su državne institucije, prosvetne vlasti, nevladin sektor i mediji da tokom nekoliko poslednjih godina posvete pažnju problemu porasta nasilja među mladima, kroz brojna istraživanja, konkretne akcije i edukativne projekte, čemu se pridružio i portal Ozon pres medijskim projektom “Bezbednost mladih u Čačku” koji je podržalo Ministarstvo za kulturu i medije Republike Srbije.

Tekst objavljen u sklopu projekta “Bezbednost mladih u Čačku“ koji je na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja dobio podršku Ministarstva kulture i informisanja.