Građani: Policija je korumpirana

Građani Srbije, od svih u regionu, imaju najmanje poverenja u policiju. To pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, u kom kažu da su sporenja oko novog zakona, transparentnost i politizacija problemi koji su najviše narušili integritet policije.

Većina građana Srbije policajce, koje svakodnevno sreću na ulici, opisuju kao drske, bezobrazne i neobrazovane – tako bar pokazuje razultat istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Pored Srbije ovim istraživanjem je bila zahvaćena BiH, Crna Gora, Kosovo i ispostavilo se da je u sve četiri zajednice poverenje građana niže nego što je inače prosek u razvijenim zemljama, gde je prosek od 60 do 90 odsto, s tim što je u Srbiji najniže – 52 odsto“, kaže Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

I tu nije kraj lošim ocenama za policiju, a koje su dali građani. Naime, samo četiri odsto njih smatra da policija nije korumpirana, dok je 82 odsto građana uvereno da političke partije utiču na rad policije.

Za ovako loše rezultate istraživači smatraju da su odgovorni političari. Pre 17 meseci premijer je objavio smenu pet policijskih generala i od tada je fotelja načelnika Uprave kriminalističke policije – prazna.

„Policija u saopštenjima i izjavama ministra kaže se da su razlozi zato što još nemaju odgovarajućeg kandidata, međutim prosto je nemoguće da za godinu i nešto ne može da se nađe odgovarajući policajac koji će da vodi Upravu kriminalističke policije, onda je tu posredi nešto sasvim drugo… Izgleda da postoji politički razlog zašto su oni smenjeni“, kaže Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Prevelika ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova ponovo se pojavljuju u delu koji se bavi upravljanjem ljudskim resursima, gde se navodi da on poseduje velika diskreciona ovlašćenja u novom Nacrtu zakona o policiji, kao i u važećem Zakonu o policiji. Ova ovlaščenja dodatno ugrožavaju rad Sektora unutrašnje kontrole policije. Problemi koji se javljaju tokom upravljanja ljudskim resursima jesu i nesvrsishodno upravljanje, formiranje Sektora za ljudske resurse u julu 2015. godine koji još uvek ne funkcioniše, Nacrtom zakona o policiji neuređen status diplomaca Kriminalističko-policijske akademije kao i činjenica da nije dovoljno uređeno koje su delatnosti nespojive sa poslom u policiji. Kao dobra stvar ističe se usvajanje Strategije razvoja ljudskih resursa, čime je ispunjen preduslov za uspostavljanje funkcije upravljanja ljudskim resursima u MUP-u.

Sindikati: Policajci sve nezaštićeniji

Dosta polemike izaziva i nacrt novog zakona o policiji. Policijski sindikati smatraju da dok ovlašćenja ministra rastu, policajci su sve nezaštićeniji.

„Zakonom o policiji predviđa se da pripadnici specijalnih jedinica ne mogu biti članovi sindikata, postavlja se pitanje ko će brinuti o njihovim pravima, koliko je meni poznato sindikat je tu da brine o zaposlenima u bilo kojoj organizacionoj jedinici“, kaže Dejan Ristanović iz Sindikata srpske policije.

Situacija za MUP nije povoljna ni kada su u pitanju finansije.

Iako iz budžeta dobijaju pola milijarde evra, 90 odsto tih sredstava odlazi na plate i redovno održavanje. Novca nema dovoljno za razvoj, već se samo održava postojeće stanje.