Granica između državnog i partijskog interesa

Током последњих десет година, тачније од 2012. године, када је Српска напредна странка освојила власт на председничким и парламентарним изборима функционерска кампања представља један од најчешће помињаних термина током предизборних кампања. За разлику од уобичајених предизборних кампања које су временски ограничене на период месец или два пре избора и које се углавном своде на предизборне митинге, функционерска кампања се, судећи на основу примера владајуће Српске напредне странке, спроводи готово свакодневно.

Наиме сведоци смо да државни и локални функционери све оно што представља њихов редован рад промовишу као резултате партије чији су чланови. Тако смо током десетогодишњег периода власти СНС били сведоци да се високи државни званичници на челу са председником државе, уједно и челним човеком владајуће партије не либе да се појаве и свечано отварају тржне центре, погоне приватних компанија, па чак свечано пуштају у рад лифт, попут Александра Вулина у време када се налазио на челу Министарства за рад и социјалну политику. Истовремено, на другој страни локални функционери свечано уз медијску помпу пуштају у саобраћај два три километра сеоских путева или чак семафора, као што је то својевремено урадио градоначелник Краљева.

Брисање границе између државног и партијског интереса, односно изразита ангажованост представника власти да државне институције користе као канал за обезбеђивање подршке владајућој странци и грађење култа личности Александра Вучића, чему су битно доприносили и најутицајнији медији, обележило је период “кампање пре кампање”, како показују налази Посматрачке мисије Црте, изнесени у Извештају о периоду пре расписивања избора.

Злоупотреба институционалних предности владајуће већине огледа се и у клијентелистичким праксама, тј. у размени услуга и ресурса за изборну подршку, као што су програми једнократне финансијске подршке становништву, али и софистицирани механизми притисака на грађане, уцене и куповине подршке, те сличне активности у зони изборне корупције. Чак трећина забележених теренских активности Српске напредне странке (скоро 400) имала је клијентелистички карактер, што није уочено у знатно малобројнијим активностима ванпарламентарних странака.

Један од драстичаних примера функционерске кампање било је отварање пута у селу Качулице недалеко од Чачка када су локални партијски активисти поред новоасфалтираног пута поставили таблу којом се захваљују председнику Алексндру Вучићу и градоначелнику Чачка Милуну Тодоровићу.

Мада се у медиј има овај термин помиње готово свакодневно највећи део грађана ипак не зна на шта се он односи, без обзира што овај вид кампање представља флагрантну злоупотрбу државних ресурса у политичке сврхе.

– Функционерска кампања је израз којим се означава активности јавних функционера у предизборном периоду, које се приказују као њихов “редован рад”, а суштински су део политичке промоције. Медији о овим активностима извештавају у информативном програму, ван блокова који се односе на представљање странака. На тај начин партије са којима бирачи идентификују функционере добијају додатну промоцију и у квантитативном и квалитативном смислу – извештаји о “функционерској кампањи” се пласирају у контексту “објективног извештавања”, а гледаност информативног програма је далеко већа него гледаност предизборних промотивних блокова (реклама) – објашњава Немања Ненадић програмски директор невладине организације Транспарентност Србија.

– Да појаснимо у шест од седам дневних новина које су се у продаји нашле 20. марта главна вест није била да је воз “Соко” први пут путовао од Београда за Нови Сад, већ да се Вучић истим провозао. Главни “јунак” приче није био воз, већ председник Србије Александар Вучић. Ово је прави пример функционерске кампање, у ком се пројекат у који су улагани јавни ресурси представља као достигнуће једног човека или партије, на тај начин се замагљује граница између функционера странке и државног функционера – каже Златко Минић из Транспарентности Србија.

У медијима је забележен евидентан хронични мањак политичког плурализма, који је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) покушало да замаскира непотпуним и нетачним налазима свог медијског мониторинга, спровођеног по мањкавој и нетранспарентној методологији.

Мониторинг медија који спроводи Црта показује огроман дисбаланс у корист власти, чијим представницима је дато 85 одсто времена посвећеног политичким актерима. Неравноправност у медијској заступљености владајућих и опозиционих странака повећала се у односу на период пре парламентарних избора 2020. године. Председнику државе је у протекла четири месеца посвећено 40 одсто медијске минутаже издвојене за политичке актере у проширеном прајм тајму телевизија са националном покривеношћу.

Формирање Привременог надзорног тела, као резултат међустраначког дијалога о изборним условима, није успело да надомести недостатке у раду РЕМ-а.

– Црта је од почетка посматрања до расписивања избора поднела 14 пријава надлежним институцијама, од чега шест Агенцији за спречавање корупције, седам Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) и једну Просветној инспекцији Градске управе Града Лесковца – наводи се у извештају Црте.

Налази Посматрачке мисије Црте показују да су, за разлику од ранијих предизборних периода, а у околностима парламента без опозиције, институције државе биле изражено укључене у вођење кампање пре кампање до момента расписивања избора. Кључно обележје овог периода и институционалне праксе била је производња наратива у корист власти, а против опозиције и критичких гласова  јавности. Институције законодавне и извршне власти и председника Републике, као и најутицајнији медији у земљи, били су у континуитету канал који су представници власти користили за стварање предности владајуће већине и грађење култа личности председника Александра Вучића – кроз промоцију рада и положаја и кроз обрачуне са политичким опонентима, цивилним друштвом и независним медијима.

Ovaj tekst objavljen je u okviru programa „Mediji i demokratija“ u sklopu projekta „Slobodni mediji o (ne)slobodnim izborima“.  Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.

_____________________________________________________