Greške u obrazovanju OSI

Greške u obrazovanju OSI – usmeravanje ka adekvatnim zanimanjima i koja su to zanimanja

Svaki čovek može napraviti jednu ili više grešaka u svom obrazovanju. One se mogu ogledati u pogrešnom izboru zanimanja, zbog nedovoljne informisanosti, pogrešne predstave, pritiska roditelja ili zbog porodične tradicije i mnogih drugih razloga. Kada su u pitanju OSI, greške u obrazovanju su mnogo veće nego u već navedenim drugim slučajevima iz prostog razloga što najčešće imaju mnogo teže i dalekosežnije posledice i mogu čak dovesti do toga da neko nikada ne dodje u situaciju da zasnuje radni odnos, a ta činjenica može imati izuzetno velike i obimne posledice po kvalitet života jedne osobe sa invaliditetom.

Kada ovo kažemo ne mislimo ni u kom slučaju samo na nedostatak novca, jer postoje i OSI koje potiču iz jako situiranih porodica, gde novac uopšte nije problem. Ovde se jednostavno radi o tome da kada osoba sa invaliditetom poseduje određeni procenat radne sposobnosti, a ne može ga realizovati kroz zaposlenje, ima osećaj kako lične tako i društvene nekorisnosti, a on dovodi do pojave ili produbljivanja različitih kompleksa i do nesnalaženja ili pak potpune isključenosti iz socijalne sredine.

Zbog svega što smo do sada rekli nije teško shvatiti koliko veliki značaj ima pravilan odabir budućeg zanimanja za svaku osobu sa invaliditetom, upravo zbog te činjenice. Obzirom da je invaliditet deo jedne osobe, njene ličnosti, svakodnevice i života pri izboru zanimanja se on pored želja, afiniteta… i snova mora uzeti u obzir. Zato nam je od velikog značaja način, praksa i stav, naravno i pravila po kojima NSZ pomaže OSI pri izboru zanimanja.

Ana Dojčilović – saradnica za odnose sa javnošću NSZ – Filijale u Čačku istakla je da u okviru komisije za upis dece u srednje škole radi i zdravstvena komisija, koju čine lekari različitih specijalnosti i psiholog NSZ. Cilj ove komisije je da pomogne deci sa zdravstvenim problemima, na način da ih usmerava ka onim zanimanjima koja su u skladu sa njihovim zdravstvenim mogućnostima. Dojčilović je istakla da greške pri izboru  adekvatnog zanimanja  najčešće nastaju onda kada roditelji na vreme ne prepoznaju ili ne prihvate zdravstvena ograničenja svog deteta i ne obrate se zdravstvenoj komisiji za pomoć pri odabiru budućeg zanimanja deteta.

 Deca u većini takvih slučajeva upisuju pogrešna zanimanja, pa kada se po završetku školovanja prijave na evidenciju NSZ kao lica koja traže zaposlenje, tu problem bude uočen. Oni se u statusu nezaposlenih lica upućuju na procenu radne sposobnosti. Ukoliko se nezaposlenom licu, rešenjem kojim se utvrdjuje umanjena radna sposobnost, preporučuju poslovi za koje nema završeno formalno obrazovanje, veštine i znanja koja se kroz obrazovanje inače stiču, predlažu se mere koje uključuju odgovarajuću obuku za prekvalifikaciju.

Sve ovo  upućuje na zaključak da roditelji dece sa odredjenim zdravstvenim problemima, svakako treba da konsultuju nadležne u NSZ, koji su i po ovim pitanjima stručni, kako se ne bi dogodilo da njihovo dete stiče obrazovanje za zanimanje, kojim zbog zdravstvenih problema koje ima neće moći da se bavi, što će reći da školovanje – osim opštekulturnog okvira, gubi svoju svrhu. Evo dakle još jednog bitnog razloga, zašto roditelji treba da prihvate invaliditet svoje dece – izmedju ostalog i zato da bi im na pravi i adekvatan način pomogli da odaberu buduće zanimanje, kojim će se baviti i tako zaradjivati za život svojim radom.

Branimir Radovanović

Tekst realizovan u sklopu projekta “Moje pravo na rad” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata iz  oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 ___________________________________________________________