Hoće li preživeti Zapadna Morava?

Kako obnoviti Zapadnu Moravu? O tome se najmanje vodi računa. Pre nekoliko dana u Požegi i Kosjeriću zabeležen još jedan pomor ribe na reci Skrapež koja se uliva u Zapadnu Moravu. Ali, osim industrije i divljih deponija reku ugrožavaju i invazivne, odnosno nove biljne i životinjske vrste kojih je sve više.

Vodeni orašak polako prekriva Zapadnu Moravu. Uočen je prvi put pre desetak godina, a danas se prostore na skoro celoj dužini reke od Ovčar Banje do Medjuvršja prekrivajući veći deo jezera. Od njega se ne vidi riba, pa su ribari potražili neke druge lokacije. Nema ni kupača. Još se jedino patke nekako snalaze.  Kako se orašak pojavio uopšte u reci?

—Jezero je doživelo velike promene za ovih pedeset godina postojanja. Zasuto je preko 70 odsto prvobitne zapremine. Tu je i povećano zagađenje uzrokovano zbog uzvodnih naselja i pritoka Morave, ali i vikend naselja. Sve to dovelo je do toga da se kvalitet vode promeni, da se pogorša. Uz to, svedoci smo velikih klimatskih promena poslednje decenije, porast temperature vazduha i vode, što je dovelo do toga da se neke biljne vrste ovde omasove — kaže prof. dr Goran Marković, ekolog.

Orašak je rasprostranjen u Evropi i Aziji, a u zemljama Južne Evrope ima status invazivne vrste koja ugrožava drugi biljni, ali i životinjski svet.

—Biljka kao i svaka druga reprodukuje kiseonik i fotosintezom stvara hranu. Medjutim, ona je kompetitor, konkurent sa drugim biljkama koje ovde žive, potiskuje ih, vrši zasenčavanje prostora, i ono što je najopasnije, tokom vremena dolazi do truljenja, a plodovi koji sadrže puno skroba oslabađaju štetne materije, troši se kiseonik. Samim tim onemogućava se život riba i drugih organizama — objašnjava Marković.

Prema njegovim rečima, posebno su ugrožena jezera koja služe za vodosnabdevanje.

—Kad se pojavi treba je eliminisati iz staništa u kojima nije bila, ali posebno bih istakao da je opasna pojava u jezerima koja služe za vodosnabdevanje, kao što je recimo jezero Knić. To truljenje stvara toksične materije, troši kiseonik, pa je potrebno više hlora, drugih metoda i samim tim poskupljuje i pogoršava kvalitet vode koja se koristi za piće — upozorava dr Marković.

Čelnici grada već dugo najavljuju početak čišćenja jezera Medjuvršje što će biti prilika da se orašak ali i druge invazivne vrste uklone. Nadamo se da će čišćenje pratiti i obaveza da vlasnici vikendica, obezbede kanalizaciju ili separatore za prečišćavanje otpadnih voda. Bez toga   sve će biti kratkog daha.