I Zlatarsko jezero skoro presušilo

Rezerve vode u većini veštačkih akumulacija u Srbiji tokom marta dostigle su višegodinji minimum. Za 60 godina od kada je napravljena brana u Kokinom Brodu, i koliko postoji Zlatarsko jezero, drugi put se dogodilo da je vodostaj toliko opao da se sa dna ukazalo staro groblje.

Trenutno stanje na drinsko-limskim hidroakumulacijama, ali i na ostalima u Srbiji, gde već neko vreme svedočimo rekordno niskim vodostajima, verovatno je prouzrokovano problemima u radu termoelektrana tokom prošle godine, kao i remontima istih u periodu od maja do septembra.

A koliko je nivo opao najbolje se može videti na Zlatarskom jezeru u blizini brane kod Kokinog Broda. Radi se o jezeru koje je jedno od tri lančano povezane hidroakumulacije na reci Uvac.

Ako niste imali prilike da vidite kako izgleda dno jezera, a još da pri tome o njemu možete da hodate, Zlatarsko jezero je jedinstvena slika. Ovako nešto se u šest decenija postojanja ovog akumulacionog jezera dogodilo samo dva puta. I uglavnom zbog sušnih godina. Osim nasukanih splavova, sa dna jezera su se pojavili i spomenici groblja koje je na ovom mestu postojalo pre nego što je jezero nastalo.

Kako problem termoenergetskih postrojenja u Srbiji i dalje nije rešen, a cene struje iz uvoza su rekordno visoke zbog rata u Ukrajini, proizvodnja energije iz hidroelektrana u Srbiji je znatno uvećana. To je uticalo na drastično smanjenje nivoa vode u akumulacionim jezerima.

“Do opadanja ovog nivoa vode uticala je proizvodnja struje. Da nema potreba za proizvodnjom struje, nivo jezera ne bi ni opao. Sigurno je da je to glavni razlog”, kaže Novak Pejović, upravnik Ribarskog područja rezervata “Uvac”.

Ovakvo katastrofalno stanje najviše utiče na obalske zone u veštačkim akumulacijama koje su nastanjene različitim biljnim vrstama koje predstavljaju stanište raznim životinjskim vrstama.

Takođe ukoliko se nastavi sa ovom praksom u narednim mesecima, usled porasta temperature vode, doći će i do povećanja intenziteta “cvetanja” cijanobakterija, naročito u onim akumulacijama koje se koriste za vodosnabdevanje što može uticati i na zdravlje stanovništva.

“Ako ostane ovaj režim rada hidrocentrala u junu i julu, doći će do toga da će voda iz akumulacije Uvac, koja je prilično zagađena, preći u Zlatarsko, a onda i u Radoinjsko jezero. I onda će izazvati cvetanje algi i u ovim jezerima”, objašnjava Pejović.

Dodatan problem je i verovatnoća geoloških pojava poput klizišta, jer voda svojim pritiskom održava obalu stabilnom, dok usled povlačenja dolazi do erozije.