Identično stanje u svim regionima

Do pre neku deceniju odumiranje sela je uglavnom predstavljalo karakteristiku nerazvijenog juga Srbije ili Peštera odakle su beležene najveće migracije ka gradovima i razvijenim delovima zemlje. Nažalost, istraživanja poslednjih godina nedvosmisleno ukazuju da kada je reč o odlasku mladih sa sela više nema bitne razlike između plodne Vojvodine, Šumadije, Peštera, Sandžaka ili juga Srbije.

– Svuda isti problemi: nestajanje privrednih, kulturnih subjekata na selima. Mladi nemaju gde da se druže u seoskim sredinama, pa odoše u gradove! Prema određenim statistikama u našim selima ima preko 200.000 neoženjenih muškaraca i oko 100.000 neudatih devojaka koji su još sposobni za zasnivanje porodica. Hajde da donesemo stimulativne mere koje će omogućiti sklapanje brakova između neudatih devojaka i neoženjenih momaka. To treba da bude nacionalni projekat u kome treba da učestvuju i sredstva informisanja. Umesto skarednih emisija na TV ekranima trebalo bi da imamo programe za opstanak nacije. Prvo donesimo programe da mladi ne odlaze sa sela, već da ostanu na svojim posedima i zasnuju porodice i da se rađaju deca u seoskim sredinama. Pogledajmo razvijene zemlje u kojima u gradovima porodice imaju 3-4 dece, pa i više. Kada mi stvorimo ekonomske uslove i kod nas će u gradovima biti više dece – smatra Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU.

Napuštena škola u Štitkovu   Foto: Ozon Press

Istovremeno podatak da se trenutno u Srbiji ne obrađuje više od 500.000 hektara obradivog zemljišta predstavlja dovoljno alarmantan podatak.

– Ako ovome pridodamo napuštene livade i pašnjake, onda je to još tragičnije. Prvo treba da lokalne zajednice utvrde čije su to napuštene njive, pašnjaci i livade. Kada imamo pravo stanje, donesimo zakonsku regulativu. Raspišimo javne konkurse da ta materijalna dobra prodamo i da se stave u lanac proizvodnje. Naravno bivše vlasnike treba obeštetiti, ako to zaslužuju. Nekad se bolje živelo u gradovima, jer su radile fabrike, privredna preduzeća, zaposlenost ja bila na visokom nivou. Sada toga više nema. Tajkunizacija je odradila svoje, a mnogi su bez posla. Ukoliko neki ljudi, a posebno mladi bračni parovi žele da napuste gradove i žele započeti biznis na selu. Ima tu više mogućnosti. Neka osmisle projekat čime bi se bavili na selu, ili nisu u mogućnosti to sami da urade, mogu potražiti pomoć od naših fakulteta, instituta, poljoprivrednih stručnih službi i drugih institucija. Sa konkretnim projektima neka se obrate za pomoć Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva Srbije, Sekreterijatu za poljoprivredu Vojvodine, međunarodnim fondovima i određenim bankama za povoljne kredite. Moguće je naći povoljno rešenje za započinjanje biznisa na selu, koji ima puno draži, ali i obaveza. Država subvenconiše strane investitore. Bilo bi značajno kada bi isti tretman imali i domaći investitori, posebno oni koji bi ulagali u proizvodnju u seoskim sredinama – objašnjava Škorić.

Tekst je u sklopu projekta „Kakva je budućnost srpskog sela“, koji je sufinansiran iz budžeta Grada Čačka kroz Konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

_________________________________________________________